Каспар Појкер — разлика између измена

318 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
Нема описа измене
{{Инфокутија Писац
| име = Каспар Појкер
| слика = [[Датотека:CasparKaspar Peucer. Line engraving, 1688. Wellcome V0004639.jpg|140п170п]]
| ширина_слике =
| опис_слике = Каспар Појкер. Гравира (16881575).
| надимак =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1525|1|6}}
== Биографија ==
 
Отац му је био богат занатлија.<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Гугнин|title=Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf|year=1997|location=Москва|pages=25—26}}</ref> Каспар је учио латинску школу у [[Бауцен|Будишину]] и шлеском<ref name=automatski_generisano1>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104}}</ref> [[Злоторија (Лубич)|Холдбергу]]. 26. марта 1543. године уписао се на [[Универзитет у Витенбергу]], где се потписао као ''-{Caspar Beutzer Budissinensis}-''. Од 1543. до 1547. године студирао је на универзитету филологију, математику, астрономију и медицину. Од 1547. до 1548. године студирао је у [[Франкфурт на Одри|Франкфурту на Одри]].<ref name=automatski_generisano3>{{Cite book|first=Franc Šěn|last=Jan Šołta, Pětr Kunze|title=[[Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow]]|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=1984|pages=435}}</ref> Сместио се у кући [[Филип Меланхтон|Ф. Меланхтона]]. Током [[Шмалкалдски рат|Шмалкалдског рата]] 1547. године побегао је из Витенберга на [[Универзитет у Франкфурту на Одри]], где се бавио медицином.<ref name=automatski_generisano1 /> Од 1548. до 1574. године радио је као професор на Универзитету у Витенбергу, члан сената филозофског факултетефакултета.<ref name=automatski_generisano3 /> Године 1550. оженио се кћерком Ф. Меланхтона — Магдаленом<ref name=automatski_generisano2 /> (1531—1575)<ref name=automatski_generisano1 />. ИмалиОни су имали десеторо деце.<ref name=automatski_generisano1 /> Од 1553. до 1560. године био је професор математике и филологије, од 1560. до 1574. године — професор медицине, дворски лекар саксонског курфирста.<ref name=automatski_generisano3 /> После смрти Меланхтона 1560. године наследио је његов дом у Витенбергу.<ref name=automatski_generisano1 /> Године 1561. објавио је Меланхтоново дело „''-{Corpus doctrinae christianae}-''”. Године 1570. именован је за лекара курфирста [[Аугуст Саксонски|Аугуста]].<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=105}}</ref>
 
Године 1574. ухапшен је због [[Калвинизам|криптокалвинизма]]. Провео је дванаест година у затвору [[Рохлиц]]а, [[Цајц]]а и [[Лајпциг]]а. На захтев пријатеља, 8. фебруара 1586. године пуштен је на слободу, и сутрадан дошао у [[Десау]]. Забрањено му је било да се врати у Витенберг. Године 1587. он се поново оженио.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104—106}}</ref> Од 1587. до 1602. године био је дворски лекар [[Анхалт (кнежевина)|анхалтског]] кнеза у Десау.<ref name=automatski_generisano3 />
 
Године 1594. у Будишину објавио је песму „''-{Idyllium Patria}-''” ({{јез-лат|Идила домовине}}),<ref name=automatski_generisano4>{{cite book|first=А. А.|last=Гугнин|title=Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf|year=1997|location=Москва|pages=26}}</ref> која је написана углавном у затвору.<ref name=automatski_generisano5>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=106}}</ref> Песма је поетска хроника града Будишина и његове околине,<ref name=automatski_generisano4 /> химна похвале његовој домовини. У песми се сећа срећног детињства, живота у Будишину; у вези са историјом спомиње [[Лужички Срби|Лужичке Србе]] (''-{patria Sorabum}-''), али не говори ништа о свом лужичкосрпском идентитету.<ref name=automatski_generisano5 /> Познато је око 30 публикација К. Појкера.<ref>{{Cite book|first=Franc Šěn|last=Jan Šołta, Pětr Kunze|title=[[Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow]]|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=1984|pages=436}}</ref>
 
Појкер је био помоћник и саветник Меланхтона за словенска питања. Он се дописивао са бискупом [[Јан Благослав|Јаном Благославом]], који је био аутор првог чешког превода Новог завета са грчког језика. Ова преписка открива лужичкосрпско порекло Појкера. У писму од 19. јуна 1566. године пише: „Понекад из забаве покушавам да се сетим лужичкосрпски језик у коме сам рођен ({{јез-лат|in qua natus sum}})”.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104—105}}</ref> Чешки језик се сматрао као књижевни језик за Лужичке Србе ({{јез-лат|lingua nostra}}).<ref name=automatski_generisano2 /> Помагао је издавању Аугсбуршке Библије на словеначком језику.<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Гугнин|title=Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf|year=1997|location=Москва|pages=27}}</ref>