Павле Стаматовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
 
== Последње године ==
По завршетку рата остао је без икакве имовине, јер су је развукли обесни Мађари. Од цара је из Беча добио златну медаљу за велике заслуге током рата. Новчану одштету је он, као и други пострадали православни свештеници и њихове цркве, добио од Русије. Живео је тада у Новом Саду у Алмашком крају. Десило се фебруара 1851. године да је био подстицања народа на побуну, затворен у темишварском казамату. Последње године живота прота Павле провео је у Новом Саду, где је преминуо [[26. септембар|26. септембра]] [[1864]]. године.
 
Син јединац, економиста [[Богољуб Стаматовић]]<ref>"Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад</ref> (1834-1899) рођен у Сегедину, је баш живео бурно. Похађао је Карловачку гимназију (четири разреда), па наставио пети разред у Новом Саду. Био [[Јован Јовановић Змај|Змајев]] школски друг и присан пријатељ адвоката и политичара [[Михајло Полит-Десанчић|Михајла Полит-Десанчића]]. Бавио се економисањем са земљом; у [[Пирош]]у (Руменки), и узимао аренду на Керском друму (Кер је данашње Змајево) – Керску чарду и земљу. Касније 1884. године изабран за трећег писара при новосадском Магистрату, али није могао да напредује без знања мађарског – присан пријатељ Полита и Змаја. Умро у 65-ој години живота, а леп женин мираз проћердао. Био је ожењен Настасијом Секулић из [[Кумане|Кумана]], са којом је имао две кћерке и сина Светозара.
Последње године живота провео је у Новом Саду, где је преминуо [[26. септембар|26. септембра]] [[1864]]. године.
 
Протин унук, мерник [[Светозар Стаматовић]] (1856-1904) рођен је у Новом Саду. Након школовања у Новом Саду и Темишвару, студирао је технику у Минхену (1873-1875); где је дипломирао као инжињер након прекида, настављајући студије (1877-1880). Завршетак студија омогућила му је богата Миланковићева стипендија, од 500 ф. годишње. По завршетку технике и женидбе, прешао у Краљевину Србију, где је ангажован на градњи жељезничке пруге. Затим је између 1892-1904. године живео и радио у Врању<ref>"Нишка енциклопедија", Ниш</ref> као окружни инжињер, достигнувши највишу I класу у струци. У околини Врања је смртно настрадао, након пада са коња јула 1904. године. Био је Светозар отац инжињера [[Павле Стаматовић|Павла Стаматовића]] директора предратне београдске електричне централе и професорице и концертне певачице [[Јелка Стаматовић|Јелке Стаматовић]] из Београда.
 
== Референце ==