Ференц Молнар — разлика између измена

Већ са 18 година почео је да ради као новинар, а затим студирао право у Будимпешти и Женеви. Најпре се бавио писањем кратких прича, и у двадесет другој години живота објавио је прву причу '',,Гладни град'' (1900).

Изузетну популарност стиче романом ,,Дечаци Павлове улице'' (1907), који најпре бива објављен у новинама, у наставцима. За кратко време овај роман је причом о пријатељству и пожртвованости освојио читалачку публику не само у Мађарској, већ и широм света. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], Молнар је радио као ратни дописник. Његове репортаже, у којима су приче о солидарности и хуманости надвладале ратне страхоте, радо су читане и објављиване чак и у [[Њујорк тајмсу]], иако је Мађарска у том рату била противник Савезника. Када су нацисти окупирали суседну Аустрију, пријатељи су Молнару предлагали да се пресели у Амерку, што је и учинио. Умро је у [[Њујорк]]у, 1. априла 1952. године.<ref name="моки" />