Пипери — разлика између измена

Реч "Пипер" потиче од латинске речи "piper" што значи "бибер". Коришћење те речи се проширило из централне [[Италија|Италије]] у друге крајеве. Разлог томе јесте трговина [[Римско царство|Римљана]] са другим крајевима, па се јавља и у језику којим су говорили [[Романи]], односно стари [[Власи]] у [[Далмација|Далмацији]] у периоду [[Римско царство|Римског царства]], а и у другим језицима попут [[грчки језик|грчког]]. Од исте основе, реч се нашла и у модерним данашњим језицима, попут [[немачки језик|немачког]] и [[албански језик|албанског језика]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=313-322}}</ref> Осим тога, реч се налази и у старословенском језику у форми "пипру".<ref name="OEDPepper">{{cite web|title=pepper|url=https://www.etymonline.com/word/pepper|website=Online Etymology Dictionary|accessdate=21. 01. 2018}}</ref><ref name="SchraderPipru">{{cite book|last=Schrader|first=Otto|title=Reallexikon der indogermanischen altertumskunde: Grundzüge einer kultur- und völkergeschichte Alteuropas|date=1901. |publisher=K. J. Trübner|page=619|url=https://archive.org/stream/reallexikonderi00schrgoog#page/n665/mode/2up|accessdate=21. 01. 2018}}</ref> Одатле, она је у форми "пипру"-"пипер" била веома рано заступљена код [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на Балкану.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>

Постоји већи број топонима на [[Балканско полуострво|Балкану]], који имају у основи реч пипер. У [[Бугарска|Бугарској]] се код Дупнице и Бистрице јеналази место Пиперево, јужније од [[Софија|Софије]], док је код Перника јеместо Пиперка,. аУ Бугарској се налази и место Пиперково је између [[Плевен]]а и [[Русе|Руса]]. У [[Северна Македонија|БРЈСеверној Македонији]] постоје места [[Пиперево (Штип)|Пиперево]], између [[Штип]]а, [[Струмица|Струмице]] и Кавадарца, као и истоимено место североисточно од Струмице, те и место Пиперка на тромеђи БРЈМСеверне Македоније, Бугарске и [[Грчка|Грчке]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Није јасно да ли су уопште у вези, или ако јесу, каквој, ови топоними са племеном Пипера, али постоје предања из племена Пипера или сродних братстава која говоре о доласку из [[Стара Србија|старе Србије]].

Код Срба се током прошлости то име појављивало, па су у повељама црногорског владара [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] [[Цетињски манастир|Цетињском манастиру]] из 1485. и 1489. године споменути Михаило Пипер и Вук Пиперовић, а за њих није сигурно да ли су у вези са братством Пипера из Брда око којег је настало племе Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Такође, у области где је [[Добрско Село|Доброско село]] у северном делу [[Горњи Цеклин|Горњег Цеклина]], постојала је област Пиперовина и у Доброској жупи село Пипери, одакле су претходно споменуте личности.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ">{{cite book|last=Ковијанић |first=Ристо |title=Помени црногорских племена у которским споменицима (XIV-XVI вијек) |date=1974. |publisher=Историјски институт СР Црне Горе |location=Титоград |pages=43,52,101-117,132}}</ref> Историчар [[Ристо Ковијанић]] наводи у Которским[[Котор|которским]] документима и Николу Остојину Пипера из 1445. године који је споменут да је из [[Зета у доба Црнојевића|Зете]], а вероватно се ради управо о претходном селу.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Он такође наводи да се у которским документима из 1398. године се може наћи и помен Радослава Михаилова Пипера, а у дубровачким изворима из 1285. године и Владо Пипер, али да је непознато јесу ли они у сродству са претходним особама, мада оставља то за могућност због блискости локација појављивања.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ" /> Оно што се зна, јесте да се ради о личностима Пиперима сродним онима или из самог Горњег Цеклина. Осим тога, у српским народним песмама се среће име Пиперевка, у [[Херцеговина|Херцеговини]] се може срести презиме Пиперац, а у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и место [[Пипери (Лопаре)]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>

На основу свега наведеног се, могу се поставити два разматрања како је племе добило име Пипери, а и како се лично име Пипер појавило у тим крајевима. Прво разматрање јесте да је име племена добијено од старих Влаха који су тамо живели пре доласка [[Јужни Словени|Словена]] у те крајеве. Овакву позицију заступају историчари попут [[Бранислав Ђурђев|Бранислава Ђурђева]], који свој став базирају на чињеници да је реч пипер пореклом латинска реч, те да је могла бити добијена од старих Влаха.<ref name="Ђурђев" /> Та теорија је према етнологу [[Јован Ердељановић|Јовану Ердељановићу]] мање вероватна зато што у нису забележени никакви топоними, нити лична имена везана за реч пипер, код староседелаца. УДодатно, у албанском језику који је доста речи преузео од старих Влаха и латинског, а и код Албанаца уопште нема никаквог географског топонима, нити имена од те основе или у тој форми у средњем веку.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> По другом разматрању које заступају историчари и етнолози попут Ердељановића, лично име Пипер је већ постојало код Јужних Словена, наслеђено из старословенског, те је као име дошло у крајевеобласт племена Пипера доласком Словена, што је због горе наведених ствари према Ердељановићу чини највероватнијом.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Име племена или места је вероватно добијено из тог личног имена.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>

Пипери као једно од [[Седморо брда|брђанских племена]] и као историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река [[Зета (река)|Зете]] и [[Морача|Мораче]], северно од данашње [[Подгорица|Подгорице]]. Територија највише иде уз Морачу, те се са источне стране Мораче граничи са суседним племенима [[Братоножићи]]ма и [[Кучи]]ма, на северу са племеном [[Ровци]], на западу са [[Бјелопавлићи]]ма, а на југу ка Спужу и Подгорици. Од области и већих насеља могу се истаћи Сеоца, Завала, Стијена, Радовче, Потпеће, Свиба, Радећа, Рогами, Црнци, Баћи, Ријека, Ожеге, Близна, Мрке и друга. То су углавном била стална или полустална насеља, која су последица слободнијег начина живота и зато су доста разбијеног типа. Код Пипера, појам "кућа" је означавао не само један дом или како се често назива и "дим" (огњиште), већ некад и више домова груписаних у једном мањем месту.<ref name="ЕрдељановићКБПТериторија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=245-272}}</ref>

За почетак формирања племена Пипера, од великог значаја су пописи из 15. века, а међу њима и споменути турски дефтери из 1485. и 1497. године. Праћењем тих пописа, види се да одлике [[Жупа (административна област)|жупске организације]] почињу да се губе крајем 15. века и да благо теже ка [[Катун (дружина)|катунској]], за време Османскихосманских освајања. Ово се дешавало и поред тога што се организација нахије Пипера под Османлијама у почетку окретала ка сеоској. Може се рећи да се катунска организација у том периоду, донекле, утопила у сеоску. Пре 1455. године, и стари Пипери Лужани и стари Пипери влашког порекла имају веома мале разлике, како у територијалној организацији, тако и у социолошким категорији, јер су обе групе потпале под лушком организацијом. По пописима из тог периода, види се да су Лужани били доминантни у селима Копиљ, Црнци и Сеоца. Лушка жупа која је била доминантна до 1455. године, већ 1460. године прима одлике катуна, а ипак 1485. године постоје још увек јасно истакнута села и још увек недовољно развијена родовска организација. Ово је од посебног значаја, јер је, по социолошкој категорији, односно доминантном занату сточарству, ова област сматра "влашком нахијом". Из дефтера из 1485. године, спомињу се домаће спахије, [[Српска православна црква|хришћани]], које су [[Османско царство|Османлије]] оставили да убирају порез у својим селима. Те спахије су Божидар Вукотин, Радул Вукашинов и Вук Ђурђев. У дефтеру из 1497. године, ствари се мењају. Прво што се истиче јесте доста већи број становника, што говори да се радило о придошлом становништву, односно новијем слоју Пипера у народу познат као Лутовци, који је дошао из Братоножића. Из њихових личних имена која су доминантно српска или православна у српској верзији, као и српског језика, може се закључити да се ради о носиоцима српског идентитета.<ref name="Ђурђев"/> Поједина села која су била пуста, попут Лушке жупе која је као таква, уписана 1485. године као празна, сада су поново постала пуна. Што се тиче територијалне организације, и она се изменила, па су поједина места и области које су 1485. године пописане одвојено, сада су припојене Пиперима. Тако се, на пример, катун Бушати (не треба мешати са истоименим код [[Скадар|Скадра]]) из долине Зете, код [[Подгорица|Подгорице]], нашло на рубном подручју у оквиру области Пипера. Села и катуни који се у том дефтеру спомињу, јесу Лушка жупа, Дрезга, Добрико, Мрке, Златичиште, Бјелице, Дуга, Брестица, Ријечица, Страхалићи, Морачица, Букумири, Бушати, Радушев до и Дреновица. Из ова два дефтера се види да су крајем 15. века биле сједињене територије Братоножића и Пипера. На то указује и спомињање у њима пиперског војводе Милице Ђуркова, који је био из Лутова.<ref name="Ђурђев" />

Пипери као племе имају дугу историју. Праћењем њихове историје се може видети како су се иначе српска племена формирала, односно како се долазило до племенске организације. Оно по чему Пипери донекле одступају од појединих других племена јесте терен на коме је била формирана Лушка жупа, то јест, жупска формација је била доста снажно присутна. Она је обухватала већински становништво словенског порекла, али је утопила донекле у ратаре и становништво несловенског порекла. Османским освајањима простора те и доласком новијег слоја становништва, нестаје лушка жупа и почиње прелаз ка катунима, а након тога ка племенској организацији,.<ref оname="Ђурђев" чему ће такође детаљније бити речи./> По пописима се још и у то време види да доминирају српска и хришћанска имена, док других има у траговима, да је говорни језик био српски, а једина вера забележена још и у 15. веку је била српска православна, како код старијег, тако и код придошлог слоја становништва код кога је то било и израженије.<ref name="Ђурђев" /><ref name="ЕрдељановићКБПКултура" /> Као племе, Пипери су се показали као веома ратоборни што се види по њиховом учешћу у многим биткама. Узрок овога су били веома тешки услови живота, жеља за слободом и нетрпељивост према османској управи ових крајева. Касније, преласком у новије државе, Црну Гору, а касније Југославију, племенска организација губи на значају и полако нестаје.

Што се тиче периода пре и у време доласка Словена на Балкан, а тиме и Срба, око шестог6. и седмог7. века, оно што је сигурно јесте то да су на овим просторима живели староседеоци који су били [[Романи|илирско-романско становништво]], називано Власима. О томе сведоче многи топоними, који су пред-словенског порекла, а преузети су од језика који се у тим крајевима говорио, а то укључује и латински и задржали се и до данас: Матаруге, Рогаме, Баћи, Мажђап, Дука, Бањаестра (познато код Пипера и као Бољесестра) и други.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев" /> Ко су били ти староседеоци сведоче и топоними попут Влашке Драче код [[Стијена (Подгорица)|Стијене]], а и на основу извора и података о тим крајевима лако се закључује да се ради о народу које су Словени назвали Власима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Влашке термине и топониме су преузели Срби из крајева Дукље, а самим тиме и у Пиперима, али и Албанци ка Скадру који је у близини и северној Албанији уопште. Тако се мали број топонима са ових простора, попут назива села Рогами, у мало измењеној форми могу наћи у мањем броју и у околним деловима, као и данашњој северној Албанији. Оно што треба имати у виду јесте то да се у близини Пипера налазио стари град [[Доклеа|Дукља]], односно [[Доклеа|Диоклеја]], што објашњава порекло тих топонима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Ипак, терен и мали број тих топонима указује на то да Влаха уопште није било много у тим крајевима, те да су они за време доласка Словена били слабо насељени.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Што се тиче старих Срба који су долазили у те крајеве за време насељавања Срба на Балкан, јасно је да нису дошли у једном великом таласу, већ су насељавали те крајеве постепено. О њиховом присуству сведочи велики број словенских топонима, везаних за насеља за која се зна да су доста стара и првобитно припадала старијем слоју Пипера, а међу којима су Потпећ, Завала, Свиба, Радећа, Близна и друга. Такође, о њима сведочи и споменута формирана Лушка жупа.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>

Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет. СрбимаОва појава је била присутна и код других балканских народа, попут Бугара. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења.

Док је углавном заступљено мишљење у српској историографији, као код [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]]<ref name="ЕрдељановићКБП"/>, [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Бранислав Ђурђев|Бранислава Ђурђева]] и других, да је до тога дошло веома рано у време управе Немањића или чак и пре, постоје и мишљења попут [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] да се то десило тек у време или након османских освајања простора Балкана.<ref name="ЋирковићСМЕН">{{cite book|last=Ћирковић |first=Сима |title=Срби међу европским народима |year=2004|publisher=Equilibrium}}</ref> По првом виђењу доста заступљеном у српској и делу западне историографије, термин Влах се постепено у многим областима пренео са етничког, на социолошку категорију у виду сточара још у време владавине Немањића. То се десило због потпуног утапања старих Влаха у српску културу, односно прихватањем језика и имена, као и обичаја, а и српске православне вере, по чему су изгубили главне карактеристике страног етничког елемента по чему би се разликовали од околине.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи">{{cite journal|last=Stareţu |first=Ştefan |title=MEDIEVAL NAME AND ETHNICITY: SERBS AND VLACHS |journal=BALCANICA POSNANIENSIA |year=2015|volume=XXII/1 |issue=IUS VALACHICUM I |url=https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/viewFile/3901/4046 |accessdate=12. 08. 2018}}</ref> По Ћирковићевом виђењу, а и у једном делу западне историографије, Влах је остао као етничка одредница и поред утапања у српску културу за време Немањића, још увек је био страни етнички елемент због другог сталешког положаја (сточари). Тиме је био издвојен од Срба који су углавном били ратари. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. Тако је било све док османска освајања нису задесила просторе и урушила тадашњи феудални систем и увела свој који се више фокусирао на веру, чиме је дошло до стапања православних Влаха у Србе. То је довело до већих промена укључујући и формирања племенске организације из 15. и 16. века чиме су се Власи брзо изгубили као страни етнички елемент и измешали са словенским становништвом, прихватајући српски. Ово је текло различитим током у зависности од простора на коме се дешавало и утицаја разноврсних елемената попут цркве која је тада била носилац културе, сергегације словенског и несловенског становништва и слично. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. То није било ограничено само на Србе, већ и друге словенске балканске народе.<ref name="ЋирковићСМЕН"/> Ипак,ово постаје донекле проблематично када се из ове перспективе посматрају мали простори попут Брда и Зете на територији данашње Црне Горе. Ту је такво издвајање било далеко теже за извођење, и где је вероватније да се асимилација десила раније још у каснијем периоду управе [[Немањићи|Немањића]].<ref name="Ђурђев"/> Такође, огроман број топонима у Пиперима је доминантно словенског порекла, што сведочи о томе да је српски идентитет био укорењен у тим просторима пре Османских освајања.<ref name="ЕрдељановићКБП" /> Осим тога, у време Немањића се развија српски феудални састав у коме је Власима препуштено сточарство, као и други послови те је свако ко би се бавио тиме био [[Власи|Влах]] по сталежу. Такође, када су првобитно били издвојена етничка група у раном средњем веку, не треба заборавити и чињеницу да је до тог стапања могло доћи само ако је у тим просторима било већинских Словена у које се несловенско становништво могло утопити, као и да је то текло различитим периодима на различитим просторима. У сваком случају, било да се то десило у време српских средњевековних држава или у време османских освајања тих простора у 15. веку па надаље, Власи су се као страни етнички елемент утопили у суседно словенско становништво чиме престају бити други етнички елемент. Од тада, термин "Влах" се на српским просторима користи као синоним за Србе.<ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи"/>

Код Пипера, асимиловањем старих Влаха од стране старих Срба настаје старији слој Пипера.<ref name="ЂурђевЕрдељановићКБП" /><ref name="ЕрдељановићКБПЂурђев"/> Та асимилација се десила рано захваљујући већ формираном српском идентитету, јаком српском културном утицају и позицији у сред Зете, као и присутности бројнијег становништва словенског порекла, као и формиране лушке жупе, а о њој сведоче пописи из 15. века и раније, и топоними где се види да су становници великом већином носиоци српског, односно словенског идентитета.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/>

Пипери се први пут спомињу у [[Млетачка република|Млетачким]] документима почетком 15. века. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према [[Константин Јиречек|Константину Јиречеку]], Пипери се спомињу први пут 1416. године у [[Скадарски земљишник|Скадарском земљишнику]].<ref>Константин Јиречек, "Историја Срба II", Београд, 1952, 45</ref> Историчар Бранислав Ђурђев указујеје указао да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области.<ref name="Ђурђев"/> Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном [[Манастир Врањина|манастиру Врањина]], између Млечана са [[Стефан Црнојевић|Стефаном Црнојевићем]] и народом горње Зете који је прихватио његову управу.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Ту се осим [[Кучи|Куча]] спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно.<ref name="ДимМил">Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе 1856. г</ref><ref>Ратислав Петровић, Племе Кучи 1684-1796, страна 23.</ref> На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били [[Српска православна црква|православци]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија"/>

Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]] и [[Васојевићи|Васојевића]], под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>

Крајем 15. века, територије где су Пипери заузимају Османлије. Према Ђурђеву, Пипери још увек нису попримили пуну племенску организацију какву познајемо у 16. веку. Тада је на месту Пипера и Братоножића формирана Пиперска нахија. Становништво се делило по томе ко им је казнец, односнословенска титула коју носи особа задужена за прикупљање пореза и даџбина, што се може видети из пописа 1497. године.<ref name="Ђурђев"/> Према Ердељановићу, Пипери још увек нису били обједињена територија, али са тиме се не слаже Ђурђев који указује да су 1485. године Пипери према историјским изворима из тог периода, попут турских дефтера, већ били сједињена територија која је обухватала и територију Братоножића.<ref name="Ђурђев"/>

Крајем 15. и почетком 16. века почиње насељавање српских досељеника у Пипере из других крајева, чиме се стари Пипери као братство, односно старији слој са братствима попут старих Пипера, Мугоша, Лужана и других, утапају у новији или делом истискују. Тако се формира многобројнији новији слој Пипера који надјачава старији. Ти досељеници углавном имају по народном предању заједничко порекло, о чему ће бити речи у делу код родова.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=273-309}}</ref><ref name="Ђурђев" />

У турским дефтерима од 15. века па надаље, се види да је говорни језик у тој области српски, а да доминирају поред хришћанских, и српска имена и веома мало оних несловенског порекла, а вера српска православна. Из њих се види и да је досељено становништво имало доминантно имена словенског порекла или православна у словенској верзији. У споменутом турском дефтеру из 1497. године се спомињу следеће личности као казнеци или спахије у својим селима: Божидар, син Вукотин; Божидар, син Дабижинов; Ђуро, син Лекин; Петар, син Ников; Радич, син Гомњенов; Нико, син Радешинов; Пешко, син Радешинов; Радич, син Рашков; Радул, син Вукашинов; Дабко, син Вукашинов ; Вук, син Ђурђев; Ђуро, син Лијев (Илијев),; Радич, син Лазаров; Никац, син Пајшин; Вук, син Никин.<ref name="Ђурђев" />

[[Спаљивање моштију светог Саве|Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године]], испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из [[Аустријско царство|Аустрије]], а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија [[Грданов устанак|устанак Срба под вођством војводе Грдана]] из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на [[Стара Херцеговина|стару Херцеговину]], где су јој се придружила многа племена попут [[Дробњаци|Дробњака]], [[Пива (племе)|Пивљана]] и других.<ref name="Преокрет">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину Лазару Соранцу (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички Клименти.<ref>{{cite book|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}</ref> Два српска калуђера упућена у Рим 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, тачније какоте је више биопредстављао низ местемичних побуна и битакасукоба, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.<ref name="ИсторијскиЗаписи">{{cite book|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609., против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседнисуседна српска племена Пипери, Кучи и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно">{{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}</ref> Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају велику војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно"/> Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге [[Брђани (Срби)|Брђане]], те су они спорадично дизали побуне све до периода пред [[Кандијски рат]] половином 17. века.<ref name="ГлигорМоно"/>

Године 1658, под утицајем [[Млетачка република|Млетачке републике]], Пипери, [[Кучи]], [[Васојевићи]], [[Братоножићи]], [[Клименти]], [[Хоти]] и Груда формирају такозвани "Алај Барјак", односно савез тих седморо племена са [[Млетачка Република|Млетачком Републиком]] против [[Османско царство|Османског царства]].<ref name=МЗ>{{cite book|title=Mitološki zbornik|url=https://books.google.com/books?id=rvUSAQAAIAAJ|year=2004|publisher=Centar za mitološke studije Srbije|pages=24, 41–45}}</ref> Нешто касније, побуне против Османлија избијају у Пиперима, [[Ровчани|Ровцима]], [[Бјелопавлићи]]ма, [[Братоножићи]]ма, [[Кучи]]ма и [[Васојевићи]]ма.<ref name="ВМ1968">{{cite book|author=Belgrade (Serbia). Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije|title=Fourteen centuries of struggle for freedom|year=1968|publisher=The Military Museum|page=24|url=http://www.znaci.net/00003/615.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref> Млечани пружају подршку Црногорцима и Брђанима и касније, све док их Османлије нису поразиле и избациле из [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]].<ref name="ГлигорМоно"/> У то време, скадарски паша Сулејман средином јула 1691. године, скупа знатну војску и напада Пипере и Бјелопавлиће, али се напад завршава поразом пашине војске.<ref name="ГлигорМоно"/>

Током 18. и 19. века, Пипери као једно од најратоборнијих брдских племена, воде многобројне битке против Османлија. У историји је познато више битака у којима су учествовали Пипери против турских везира међу којима су битке:

Пипере чине многобројна братства са веома разгранатим родовима. Као што је већ речено, Пипери се могу поделити на старији слој мешовито словенско-влашкивлашког слојпорекла и новији бројнији слој придошао из [[Братоножићи|Братоножића]], са којима су Пипери веома блиски.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> И поред једногмањег броја старовлашких топонима, у свим пописима масовно преовладавају словенска имена.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> ВероватноКао што је споменуто, постоји могућност да су лично име Пипер(и) донели Јужни Словени који су дошли у те крајеве, јер је код њих то име било распрострањено, а код староседелаца тада није забележено. Племе као формација се јавља тек после доласка Срба у те крајеве.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Елементи племена се јављају формирањем катуна у време када су Османлије заузеле те просторе, а потпуне одлике родовске органзације и после племена се јављају у 16. веку.<ref name="Ђурђев"/>

Постоје различита народна предања о настанку Пипера. По једној верзији предања, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ">{{cite web|last=Вукићевић|first=Иван|title=Родови у Црној Гори према народним предањима|url=https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|website=Српски ДНК Пројекат, Порекло|accessdate=22. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180122181610/https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|archive-date=22. 01. 2018|dead-url=yes}}</ref> Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из [[Херцеговина|Херцеговине]].<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут [[Озринићи|Озринића]] који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина албанска племена попут [[Хоти|Хота]] и [[Краснићи|Краснића]]. И она такође имају предања о заједничком пореклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог заједничког претка.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Ипак, ова народна предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измешаним предањима старијег становништва тих крајева.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштниски нису могућа, самим тиме и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/>

СтаријиСпоменути старији слој чине стари [[Срби]] [[Лужани (село)|Лужани]] и друге групе, као и групе [[Власи (Балкан)|старовлашког]] порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/> Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мугоше и други. Ипак, по другачијем виду који је раније споменут, до потпуног утапања становништва несловенског порекла у српско је дошло тек у време формирања племена због турских освајања када су уклоњени старији феудални облици и сточарство добило на значају.<ref name="ЋирковићСМЕН"/> У сваком случају, њих је готово истисло новопридошло становништво у Пиперима. Ипак, старији слој није истиснут у потпуности, те су се неки попут многих Лужана раселили у друге крајеве попут крајева Паштровића, док су се други стопили у новији слој.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/>

Новији слој чини досељеничко становништво су били носиоци [[Срби|српског идентитета]],<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> што се види по личним именима, језику и вери из пописа, а и чињеници да су дошли у периоду када је већ почела да се добија родовска организација и формира племенска. Због чињенице да готово цео нов слој чини становништво које је дошло из Лутова у Братоножићима, често се називају и Лутовцима. Такође, вероватно је да се ради о досељеницима даље словенског или мешовито словенског и несловенског порекла. Свим досељеним братствима, изузев два, Баћи и Вушутовићи, може се тачно или бар доста приближно одредити време досељења према народном предању.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Што се тиче Баћа, славили су [[Илиндан]], па су после преузели Аранђеловдан. Живе у истоименом селу, и често су се спорили са Ђурковићима око земљишта. За Вушутовиће, зна се само да су досељеници, да славе [[Аранђеловдан]] и имају само једну кућу у Рогамима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/>

Велика братства Лазаревића, Вукотића, Петровића и Ђурковића из новијег слоја, су по народном предању заједничког порекла и чине највећи број Пипера. Велика већина свих родова у тим братствима, као и велики број староседелаца, слави [[Аранђеловдан]]. Споменута четири братства су од заједничког претка Мијајла и у сродству су са Лутовцима у [[Братоножићи]]ма одакле су Лутовци дошли, и такође се често називају Лутовцима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> ПоДаље, по народном предању, један њихов предак капетан Гојко, прадеда Мијајлов, на крају 15. века, доселио се из [[Пирот|Пирота]] после пада [[Српска Деспотовина|Српске деспотовине]] у те крајеве, алипо нијењима јасно да ли се ради оиз [[Пирот|Пирота]]у у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Постоји и теоријатеза да се ради о области Пилот код [[Скадар|Скадра]],. штоДаље сепо поклапапредању, са споменутим временским периодом. ОнГојко је имао сина Николу, Никола сина Пипа, а Пипо сина Мијајла. Ипак, родослов од Пипа ка Гојку остаје непотврђен и дискутабилан. Такође, дешавало се да се одређена братства повежу погрешним пасовима са овима четири већих, те су те везе у родословима такође дискутабилне.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ"/>

Што се тиче Мијајла, родослов од њега је врло добро описан, сем бочних грана којима се покушава довести у везу нека друга братства. ЗнаПо родослову, зна се да је Мијајло засигурно имао два сина, Гојислава који је живео у Свиби и Ђурка. Од Ђурка су настали Ђурковићи, а од Гојислава Лазаревићи, Петровићи и Вукотићи.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" /> За Лазаревиће треба истаћи да потичу од Гојковог сина Лазара који је остао на [[Свиба|Свиби]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" /> Касније су и из тих братстава настала још мања, па се од Вукотића јављају Божовићи и Равнолажани, Лазаревићи почињу чешће зватиназивати и Марковићима и Поповићима, док су на Свиби постали Вуковићи, који са Ђуровићима у том селу се заједно називају Свибњани. Ђурковићи у [[Завала (Подгорица)|Завали]] и [[Потпећ (Подгорица)|Потпећу]] се расељавају у друга места, па су од њих Лутовци у [[Братоножићи|Братоножићима]], Расловићи у [[Ријека Пиперска|Пиперској ријеци]], Лумовићи у [[Црнци (Подгорица)|Црнцима]] и други. Што се тиче Вукотића, они потичу од Вукоте Гојислава који се са Свибе доселио у [[Стијена (Подгорица)|Стијену]]. Вукотин син је био Божидар, који је био војвода. Он је имао доста потомства, па се родови позивају само на своје директне линије, те може доћи до нејасноћа око појединих родбинских односа. Ипак, готово сви пасови се слажу са временским периодом, јер се засигурно зна да је Радослав Божидаров са почетка 17. века, кога је споменуо [[Маријан Болица]], био Божидаров син, те се може приближно одредити време у које је живео Божидар.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" /> Осим споменутих великих братстава, међу Пиперима имају и бројна друга братства и породице која ће бити споменута доле, попут Вучинића и Вукановића у Рогамима, Шундића, Ђуровића у Свиби који тамо мање братство и нису од гореспоменутог Лазара, и друга мања братства.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена" />

Уопштено, родослове пиперских братстава можемо пратити из усмених извора у дубоку прошлост скоро са поузадном таћношћутачношћу до 15 пасова (генерација) што је утврдило више реномираних етнографа и историчара нпр.: [[Јован Ердељановић]], [http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/od-pada-crnojevica-do-petrovica/risto-kovijanic-pomeni-crnogorskih-plemena-u-kotorskim-spomenicima-i-xiv-xvi-vijek/ Ристо Ковијанић] и [https://web.archive.org/web/20131029193735/http://www.bh-leksikon.ba/index.php?sid=648 Бранислав Ђурђев]. А братства која су забиљежена, у усменој и писаној историји, набрајана без обзира на хијерархијску припадност (да ли су подгрупа других братстава), су: Алагићи, Бановићи, Банашевићи, Башовићи, Бецићи, Бешевићи, Божановићи, Бојовићи, Брацановићи, Брковићи, Ближњани, Ђуровићи, Жујовићи, Црнчани, Стијењани, Оташевићи, Стаматовић,Stojanovići Стојановићи, Пренеташевићи, Марковићи Маринковићи, Маудићи, Михаиловићи (из Сеоца-Стијена Пиперска) братстава, Вуковићи, Вукотићи, Николићи, Вучелићи, Ћоровићи, Давидовићи, Лутовци, Лазаревићи,Jovovići Јововићи, Шћепановићи, Кркељићи, Раичевићи, Пајовићи, Милутиновићи, Миличковићи, Милићевићи, Драгутиновићи, Јовановићи, Зарићи, Живковићи, Илићи, Вучковићи, Ојданићи, Пулевићи, Перковићи,Pavićevići Павићевићи, Племићи, Перошевићи, Радојевићи, Јанићи, Дакићи, Јеленићи, Савићи, Пилетићи, Новаковићи, Драгићевићи, Матовићи, Поповићи, Вукашиновићи, Љумовићи, Вучинићи, Глигоровићи, Перићи, Дакићи, Петровићи, Ћосићи, Божовићи, Пантићи, Стевановићи, Ристовићи, Ћетковићи, Радоњићи, Дмитровићи, Ненадићи,Savovići Савовићи, Радевићи, Драгишићи, Рогамовићи, Свибњани, Шћепановићи, Шћекићи. Пиперским братствима припада и стара српска породица Тешановић, која се помиње у Дечанској Хрисовуљи I, II, III 1335-1345. године. Породица Тешановић је поријеклом са подручја Враке код Скадра, која је прешла у Брда у племе (братство) Пипери.