Напад на колону ЈНА у Тузли — разлика између измена

{{чишћење
| разлог = | датум = }}

'''Напад на колону ЈНА у Тузли''' извршиле су [[Муслимани (народ)|муслиманске]] снаге [[15. мај]]а [[1992]]. године приликом повлачења наоружаних припадника [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из [[Тузла|Тузле]]. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Напад је био један од првих важнијих догађаја током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], а извршили су га припадници [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотске лиге]] и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици уз радовање.{{чињеница| date = 11. 2015. }}

Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло најмање 50 припадника ЈНА, а рањено 44.<ref>{{cite news|title=Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes| url = http://www.reuters.com/article/idUSLS460522| newspaper = Reuters| date = 28. 9. 2009.}}</ref> 15. мај се слави као дан ослобођења Тузле.{{чињеница| date = 11. 2015. }}

Припадници муслиманског [[МУП БиХ]], муслиманске ТО БиХ и [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] са укупном снагом од око 3.000 [[војник]]а су [[15. мај]]а [[1992]]. године напале колону возила [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је мирно напуштала Тузлу према [[Бијељина|Бијељини]] и даље у правцу [[Србија|Србије]], чиме су прекршиле одредбе [[међународно ратно право|међународног ратног права]], [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]] као и претходни договор<ref>[http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html Споразум о повлачењу ЈНА из Босне] {{Wayback|url=http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html |date=20070311004126 }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[муслимани|муслиманских]] власти у [[Сарајево|Сарајеву]] о мирном повлачењу ЈНА са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] до [[19. мај]]а 1992. године. Према изјавама [[учесник]]а тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде [[Болница|болнице]], а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга [[експлозив]]на средства.<ref>[http://www.srpska.bl.ac.rs/arhiva/200405/17.shtml]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је уследило појединачно [[Убиство|убијање]] рањених и преживелих војника ЈНА у тој колони. Цео напад директно је преносила локална [[телевизија]] „ФС 3“, уз подругљиве и антисрпске коментаре, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.

Предсједник Скупштине Организације породица погинулих бораца Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град. Да је цео овај злочин планиран говори и чињеница да је колони ЈНА било дозвољен излазак из Тузле по тачно утврђеној путањи.{{чињеница| date = 10. 2015. }}

Истражиоци [[Хашки трибунал|Хашког Суда]] су [[2003]]. године предмет „Тузланска колона“ уступили [[Суд|Тужилаштву]] [[Босна и Херцеговина|БиХ]], сматрајући да има довољно [[доказ]]а покретање [[Истрага|истражног поступка]] против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили [[кривично дело]]: [[ратни злочини|ратни злочин]]. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.{{чињеница| date = 11. 2015. }}

У мају [[2007]]. године на територији [[Србија|Србије]] ухапшен је [[Илија Јуришић]], који је у време напада био високи старешина [[МУП БиХ]] и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности [[Тузла]]. Првостепена [[пресуда]] Специјалног [[Суд]]а за ратне злочине у [[Београд]]у је за Илију Јуришића гласила, 12 година [[затвор]]а, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. Дана 2. децембра 2013. Апелациони суд у Београду га је осудио на 12 година затвора.{{чињеница| date = 11. 2015. }}