Паразитологија — разлика између измена

7 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
Људска еволуција и паразитске инфекције кроз историју човечанства (што је утврђено изучавањем хуманог генома и порекла људске расе), кретале су се „руку под руку”.<ref>Nature Publishing Co. 2001. ''The human genome''. Nature 409 (Suppl.):813-958.</ref> Негде, пре око 150.000 година [[Хомо сапијенс]], који се појавио у источној Африци,<ref>Tishkoff, S. A., A. J. Pakstis, M. Stoneking, J. R. Kidd, G. Destro-Bisol, A. Sanjantila, R. B. Lu, A. S. Deinard, G. Sirugo, T. Jenkins, K. K. Kidd, and A. G. Clark. 2001. ''Short tandem-repeat polymorphism/alu haplotype variation at the PLAT locus: implications for modern human origins''. Am. J. Hum. Genet. 67:901-925.</ref> почео је све више да мигрира широм света, вероватно у више таласа,<ref>Templeton, A. R. 2002. ''Out of Africa again and again.'' Nature 416:45-51</ref> и до пре 15.000. године п. н. е. или на крају леденог доба настанио скоро целу Земљу, доносећи са собом и паразите, из своје прапостојбине или она прикупљање од других на том путу. Наслеђене особине паразита стекли смо од наших предака, примата у Африци, а паразите од животиња са којима смо долазили у контакт током наше еволуције, миграције и пољопривредне производње. Развој насеља и градова омогућио је пренос инфекције међу људима, а отварање трговачких путева резултовао је све већим ширењем паразитских инфекција. Трговина робљем, која је цветала три и по века (почев од око 1500 године), донела је нове паразите у [[Нови свет]] из [[Стари свет|Старог света]].<ref>Desportes I, Le Charpentier Y, Galian A, Bernard F, Cochand-Priollet B, Lavergne A, Ravisse P, Modigliani R. ''Occurrence of a new microsporidan: Enterocytozoon bieneusi n.g., n. sp., in the enterocytes of a human patient with AIDS.'' Protozool. 23:250-254.</ref>
 
У новије време, ширење вируса хумане имунодефицијенције ХИВ-а и АИДС-а и [[имуносупресија]] повезана са овим болестима, све више утиче на појаву једног броја нових опортунистичких паразитских инфекција широм света.<ref>Ambroise-Thomas P. ''Parasitic diseases and immunodeficiencies.'' Parasitology. 2001; 122 (Suppl):S65-71.</ref> То говори да се људска еволуција и паразитске инфекције и даље крећу „руку под руку”.
 
Први писани подаци о инфекцијама изазваним паразитима потичу из „златног” периода египатске медицине од 3000. до 400. пре нове ере, а посебно из Еберсовог папируса откривеног у [[Теба (град у Египту)|Теби]] 1500. године.<ref> Bryan, C. P. 1930. The Papyrus Ebers (translated from the German). Geoffrey Bles, London, United Kingdom.</ref> Много касније настали су детаљниији описи разних болести које су могле бити узроковане паразитима. Међу тим описима посебно се истичу они наведени у списима грчких лекара између 800. до 300. п. н. е., као што су сабрана дела Хипократа ''(Corpus Hippocratorum)'', али и они у списима лекара из других цивилизација, укључујући и оне који потичу из Кине од 3000. до 300. п.н.е, Индије од 2500. до 200. п. н. е, Рима од 700 п. н. е. до 400. нове ере, и Арапског царства из друге половине првог миленијума.<ref>F. E. G. Cox, [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC126866/ ''History of Human Parasitology''], Clin Microbiol Rev. 2002 Oct; 15(4): 595–612.</ref> Прецизнији описи настали у другој половини првог миленијума, откривени су у важним медицинским радовима арапских лекара, нарочито Разеса (850—923).<ref>Rhazes (abu Bakr Muhammad ibn-Zakariya-al-Razi). c900. Al-Hawi (a summary of medical knowledge)</ref> и [[Авицена|Авицене]] (980—1037),<ref>Avicenna (Ibn Sina). c1000. Al Canon fi al Tib. See Libri in re medica omnes qui hactenus ad nos pervenere, p. 1-966, Venetiis.</ref> Они садрже велики број доста поузданих информација о болестима највероватније узрокованих паразитима.
Анониман корисник