Божидар Аџија — разлика између измена

1.758 бајтова додато ,  пре 2 године
м
Рођен је [[24. децембар|24. децембра]] [[1890]]. године у [[Дрниш]]у, од оца Хрвата и мајке [[Унијати у Далмацији|унијаткиње]] (Јела Дерета). Његов старији брат, Никола, био је начелник дрнишке општине.
 
По завршетку основне школе уписао се у [[сплит]]ску гимназију. Због учествовања у [[демонстрација]]ма и активности у разним школским организацијама, морао је да напусти Сплит, па је прешао у [[Задар]], где је завршио гимназију и трговачку академију. Привучен [[Томаш Масарик|Масариком]], студирао је у [[Праг]]у, где је докторирао право [[24. јул]]а [[1914]]. године.<ref name=LZMK>[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=597 Хрватска енциклопедија: Аџија, Божидар], приступљено 29. 9. 2013.</ref> По повратку у родни крај, није стигао да се запосли, јер је мобилисан због избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. НаконОдмах након повратка изпрвог светског рата у [[Дрниш]]у је [[1918]] постао повјереник за социјалну политику код Земаљске владе у Загребу, а затим и у радничкој комори у Загребу, што му је омогућило да добро упозна социјалне проблеме. годинеИзабран изабранје за члана [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народног већа СХС-а]].
 
Након италијанске окупације појединих делова [[Далмација|Далмације]], Аџија је прешао у [[Загреб]] и тамо успоставио везу са тамошњим [[социјализам|социјалистима]]. На конференцији [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]], [[26. јун|26.]] и [[27. јун]]а [[1919]]. године, био је изабран у Главни одбор странке. Као социјалдемократа активно се бавио политиком, писао је у штампи, уређивао листове и часописе, издавао брошуре.
 
Био је уредник листа ''Слобода'' те повереник за социјалну политику ''Земаљске владе'', али подносије поднео оставку. ЗапостављаЗапоставио је страначку политику и бавибавио се заштитом, осигурањем, образовањем и синдикалним организовањем радника. Од оснивања Савеза банковних чиновника Југославије [[1922]], био је четири године главни секретар, а затим начелник социјалног осигурања СУЗОР-а у Загребу. Оснивач је ''Радничке читаонице и библиотеке'' 1926/27. године.
 
[[Датотека:Божидар Аџија (биста у Нишу).jpg|десно|мини|230п|Биста Божидара Аџије у Нишу.]]
 
Независно од политичких дужности и идеолошких размирица, увек је уз конкретна радничка права, те покретач низа активности загребачке ''Радничке коморе'', један од првих који је упозоравао на фашистичку опасност, остајући изван ортодоксне комунистичке идеологије. Аутор је бројних стручних и популарних студија и брошура из филозофског, политичког, економског, социолошког и других подручја. Писао је о проблемима социјалне политике и радничког законодавства, о значајним личностима из историје радничког покрета, о темама из теорије и праксе социјалистичких партија, о актуелним политичким проблемима, посебно спољно-политичким, о руској револуцији, о југословенско-совјетским односима, о фашизму и национал-социјализму.
 
После [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|петомајских избора 1935]], радио је на стварању Јединствене радничке партије. Незадовољан радом [[Социјалистичка партија Југославије|Социјалистичке партије Југославије]], исте године пришао је [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]].<ref name=LZMK/>
На оснивачком конгресу [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] [[1. август|1.]] и [[2. август]]а [[1937]]. године, на предлог [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза]], изабран је за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] КПХ.<ref name=LZMK/> Крајем лета 1937, поновно је покренуо питање стварања легалне радничке партије, [[Странка радног народа|Странке радног народа]]. Био је на челу Главног иницијативног одбора странке, са седиштем у Загребу.
 
Више пута је хапшен и затваран. Након формирања [[друга влада Драгише Цветковића|владе Цветковић-Мачек]], Аџија је био интерниран у [[Логор Билећа|логор у Билећи]]. Био је пуштен, али је убрзо поновно ухапшен и затворен у затвор у [[Лепоглава|Лепоглави]], где је провео десет месеци. Ноћу [[30. март|30.]]/[[31. март]]а [[1941]], поновно је био ухапшен и затворен у затвору на Савској цести у Загребу, а затим пребачен у [[логор Керестинец|Керестинец]].
 
Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[усташе]] су у априлу [[1941]]. преузеле логор за интернацију комуниста од југословенске жандармерије у Керестинцу, заједно са свим заточеницима. У знак одмазде за атентат на усташког агента, усташе су у парку [[Максимир]] стрељале скупину комуниста, међу којима и Аџију, [[9. јул]]а [[1941]]. године.
 
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[26. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
 
Божидар Аџија се сматра зачетником марксистичке социологије у Југославији. У свом часопису ''Социјална мисао'' (1928 - 1933) објављивао је чланке социолошког садржаја. Његова књига ''Од Платона до Маркса'' (1929). први је приказ социјалних идеја у Југославији. Сарађивао је и у Социолошком друштву у Загребу.
 
== Дела ==