Митрополит црногорско-приморски Амфилохије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 37:
Рођен као Ристо Радовић, син Ћира и Милеве Радовић, на [[Божић]] [[7. јануар]]а [[1938]]. године у Барама Радовића у [[Доња Морача|Доњој Морачи]]. Завршио је [[Богословија Светог Саве|Богословију Светог Саве]] у [[Београд]]у. На [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету СПЦ]] у Београду дипломирао је [[1962]]. године. Поред [[Теологија|теолошких наука]], на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], студирао је класичну [[Филологија|филологију]]. Постдипломске студије наставља у [[Берн]]у и [[Рим]]у. Одатле прелази у [[Атина|Атину]], у којој, за време седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о [[Григорије Палама|Светом Григорију Палами]], брани уз највишу оцену. Потом, годину дана проводи на [[Света гора|Светој гори]], а онда је позван да предаје на Руском православном институту ''„Свети Сергије“'' у [[Париз]]у од [[1974]]. до [[1976]], где уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и [[француски језик]].
 
Замонашио се 1967. у Грчкој, где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.<ref>[http://spc.rs/sr/pola_veka_sveshtenichke_sluzhbe_mitropolita_amfilohija_0 Пола века свештеничке службе митрополита Амфилохија (СПЦ, 21. јул 2018)]</ref>
 
По повратку, у БеоградуБеоград је биранизабран за декана Богословског факултета и ванредног професора, да би крајем [[1985]]. изабранрукоположен је за [[Епархија банатска|епископа банатског]] са седиштем у [[Вршац|Вршцу]], одакле је уочи Божића [[1991]]. године дошао и на [[Цетиње|Цетињу]] када бива устоличен за [[Митрополија црногорско-приморска|митрополита]] црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и егзарха пећког трона, егзархапреузевши титулу коjом се приjе митрополита Амфилохиja служио [[митрополит Василиjе Петровић|владика Василиjе]]. Устоличен је у тешко време. Након дуге комунистичке власти многе цркве су биле запуштене, а број свештеника је умањен, а читаве генерације су биле под дејством комунистичке идеологије.<ref name="autogenerated1">{{Cite web|url=http://www.spcportal.org/index.php?pg=1274&lang=srl| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120118042927/http://www.spcportal.org/index.php?pg=1274&lang=srl| archivedate=18. 01. 2012.| title = Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE (Radović)| last=| first = |date=| publisher = -{www.spcportal.org}-| accessdate=| work = }}</ref> Амфилохије је подстакао обнову цркви и манастира и повећао број свештеника.{{чињеница|date=04. 2012. }} Покренуо је [[1992]]. гласило Црногорско-приморске митрополије ''„Светигора“'', а покренуо је и широку издавачку активност.<ref name=autogenerated1 /> Током [[1998]]. покренуо је и [[Радио Светигора]].
 
Предавао је на Богословском факултету [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] од [[1980]]. до [[2005]], када се повукао због мноштва обавеза. Поред теологије и филозофије, бави се есејистиком и преводилаштвом. Подстакао је обнову и подизање великог броја цркава и манастира.<ref name=autogenerated1 /> Године [[1996]]. владика Амфилохије је уредио зборник ''[[Јагње Божије и звијер из бездана]]'',<ref>[https://www.rastko.rs/filosofija/jagnje/index_c.html Јагње Божије и Звијер из бездана], Философија рата, зборник са Другог богословско-философског симпозијума</ref> у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји његове митрополије, године [[1993]]. митрополију су посетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски.<ref name=autogenerated1 /> Те исте године по први пут је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] одржан у Митрополији црногорско-приморској.<ref name=autogenerated1 />