Руска архитектура — разлика између измена

[[Катарина Велика]] је одбацила Растрелија и патронирала неокласичним архитектима позваним из [[Шкотска|Шкотске]] и [[Италија|Италије]]. Неке од репрезентативних зграда из њене владавине су ''Александрова палата'' и ''Тројска катедрала Александра Невске Лавре''. За вријеме владавине Катарине, руски стил [[Готичка архитектура|готичког]] препорода развили су [[Василиј Базенов]] и [[Матвеј Казаков]] у [[Москва|Москви]]. Руски [[Александар I|Александар I]] је фаворизовао царски стил, који је постао уствари, једини стил његовог периода, о чему свједоче ''Казањска катедрала'', зграда [[Адмиралитет|Адмиралитета]], [[Бољшој театар]], [[Изакова катедрала]] и [[тријумфална капија Нарва]] у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]]. Утицај царског стила био је још већи у Москви, која је морала да обнови хиљаде кућа уништених у пожару [[1812.]] године.

У првој години совјетске владавине све архитекте који су одбијали да емигрирају у свом раду су почели пропагирати [[формализам]], најутјецајнијинајутицајнији од свих тема Ревивалиста. Направљени су велики планови за велике, технички напредне градове. Најамбициознији од свих био је [[Торањ Трећег Интернационала]], који је [[1919.]] године планирао [[Владимир Татлин]] (1885–1953) - спиралу од 400 метара, која је била окренута око нагнуте централне осовине ротирајућим стакленим коморама. Немогуће у стварном животу, Татлин Товер је инспирисао генерацију ''конструктивистичких архитеката'' у Русији и иностранству. ''Торањ Схукхов'', који се уздиже 160 метара изнад Москве, завршен је [[1922]]. године. Према првобитним плановима, ''Хиперболоидна кула'' Владимира Схукхова висине 350 метара имала је процијењену масу од 2.200 тона, док [[Ајфелова кула]] у [[Париз|Паризу]] (висине 350 метара) тежи 7,.300 тона.

Становници стамбених зграда били су запечаћени, били су закачени од стране нових станара. Такозвани ''комунални станови'' постали су најчешћи тип смјештаја за становнике великих градова. У сваком комуналном апартману једна соба је припадала једној породици, док су купатило, тоалет и кухиња били заједнички. Таква шема је била широко распрострањена до средине [[1950]]-их, а у неким градовима има више комуналних станова. У исто време са тридесетим годинама за старије људе почели су да граде куће са одвојеним спаваћим собама, где је једној породици дат цеоцијели стан. ПримерПримјер куће која се зове ''Кућа на обали'' ([[Дом на набрежној]]) у Москви, саграђена 1927је1927-1931, респективно.

Важан приоритет у ''постреволуционарном периоду'' био је масовна реконструкција градова. Године [[1918.]] ''Алексеј Шусев'' (1873–1949) и ''Иван Жолтовски'' основали су [[Архитектонска радионица у Мосовету|Архитектонску радионицу у Мосовету]], где је одржано комплексно планирање реконструкције Москве као новог совјетског капитала. Радионица је ангажовала младе архитекте који су касније постали авангардни лидери. Истовремено, архитектонска едукација,подељенаподијељена је између [[ревивалисти|ревивалиста]] и [[Модернисти|модерниста]].

У [[Петроград|Петрограду]] од 1917. до 1919. године први примјер новог стила изграђен је на [[Марсово поље|Марсовом пољу]] - споменик ''"Борци револуције"'', који је дизајнирао [[Лев Руднев]] (1886–1956). Овај комплекс се састојао од низа једноставних, експресивних гранитних монолита и постао је жариште даљњегдаљег развоја у совјетској скулптуралној и меморијалној архитектури. Најпознатија конструкција овог времена, био је [[Лењинов маузолеј]], [[Алексеја Шусева]]. Првобитно је то била привремена дрвена конструкција, на врху пирамиде, са два крила (за улаз и излаз). Године [[1930.]] замијењен је садашњом зградом, изграђеном од камена. Комбинација тамноцрвеног и црног лабрадорита повећала је његову витку, прецизну конструкцију.

Брз развој технолошких процеса и материјала утицао је и на конструктивистичке елементе у конструкцији. За време изградње [[Волкхова хидроелектрана|Волкхове хидроелектран]]е (1918–26, архитекте ''О.Мунтс'' и ''В.Покровски''), традиционални обриси на прозорским луковима се још увек користе (упркос бетону који се користи у грађевинарству). [[Хидроелектрана Дњепар]] (1927–32), коју је изградио колектив архитеката на челу са ''Виктором Веснином'' (1882–1950), има иновативан дизајн са закривљеном браном са ритмичким узорком темеља. Креативни синдикати одиграли су велику улогу у архитектонском животу [[1920]]-их у Русији. Једна од њих је била ''Удружење нових архитеката'' ''(Аснова),'' формирана [[1923]]. године, која је промовисала идеју синтезе архитектуре и других креативних уметностиумјетности како би зградама дала готово скулптурални осећај. Ове зграде су служиле као визуелне тачке за орјентацију човека у простору. Чланови Аснове су такође дизајнирали прве [[Небодер|небодере]] у Москви, од којих ниједнаниједан није реализованареализован у то времевријеме (1923–1926).

Како се Совјетски Савез распао, многи његови пројекти су стављени на чекање, а неки су потпуно отказани. Међутим, по први пут више није постојала никаква контрола над темом коју зграда треба да има или колико она треба да буде висока. Као резултат тога, са генерално побољшаним финансијским условима, [[архитектура]] је расла високом стопом. Први пут су примењене модерне методе изградње [[Небодер|небодера]], што је резултовало амбициозним [[Moskovski međunarodni poslovni centar|Московским међународним пословним центром]]. У другим случајевима, архитекте су се вратиле успешнимуспјешним нацртима ''стаљинистичке архитектуре'', што је резултовало зградама попут ''Тријумф Палате'' у Москви. Нова [[класична архитектура]] се такође досљеднијекасније појављује у ''савременој Русији'', са великим комплексом који се предлаже за [[Санкт Петербург]].