Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

м
После [[Прводецембарско уједињење|прокламованог уједињења]] и образовања [[Прва влада Стојана Протића|првог кабинета]] [[Краљевина Југославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]], указом од [[24. фебруар]]а 1919, сазвано је Привремено народно представништво за први март 1919 у [[Београд]]у.
 
Привремено народно представништво, које се састало под веома тешким околностима, имало је пре свега кроз законодавни рад да постави прве основе новој држави Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, да изврши припреме за сазив [[Уставотворна народна скупштина краљевстваКраљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворне скупштине]] и, најзад, да својом сагласношћу и сарадњом са Круном и владом омогући доношење ауторитативних одлука неопходних за устројство и живот младе државне заједнице, са неколико у основи различитих законодавстава. Изборни закон за Уставотворну скупштину био је при томе један од њених главних задатака.
 
Али, под сенком бајонета, у још увек усијаној послератној атмосфери, у доба мировних конференција и преговора за разграничење на којима су права Срба, Хрвата и Словенаца често била озбиљно угрожена, Привремено народно представништво имало је да се бори и са унутрашњим и са спољним препрекама.