Лав Толстој — разлика између измена

Толстој је један од великана руске књижевности; њигови радови обухватају романе ''[[Рат и мир]]'' и ''[[Ана Карењина]]'' и новеле као што су ''[[Хаџи Мурат (новела)|Хаџи Мурат]]'' и ''[[Смрт Ивана Илича]]''. Његови савременици су му одали висока признања. [[Фјодор Достојевски]] га је сматрао највећим од свих живих романописаца. [[Гистав Флобер]], након читања и превођења ''Рата и мира'', изјавио је изјавио,: „Какав уметник и какав психолог!“ [[Антон Чехов]], који је често посећивао Толстоја на његовом сеоком имању, написао је написао,: „Када литература поседује Толстоја, лако је и пријатно бити писац; чак и када знате да нисте ништа постигли и још увек не остварујете ништа, то није тако страшно како би иначе било, јер Толстој постиже за све. Оно што он ради служи да оправда све наде и тежње уложене у књижевност.“ Британски песник и критичар из 19. века [[Matthew Arnold|Матју Арнолд]] је сматрао да „Толстојев роман није уметничко дело, већ део живота“.<ref name="Tolstoy, Leo 2014">"Tolstoy, Leo." Encyclopædia Britannica. ''Encyclopædia Britannica Ultimate Reference Suite''. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2014.</ref>

Каснији критичари и романописци настављају да величају Толстојеву уметност. [[Вирџинија Вулф]] га је прогласила „највећим романописцомроманописцем од свихсвих“.“<ref name="Tolstoy, Leo 2014"/> [[Џејмс Џојс]] је запазио,: „Он никад није досадан, никад глуп, никад уморан, никад педантан, никад театралан!“. [[Томас Ман]] је писао о Толстојевој наизглед безгрешној уметност: „Ретко је уметност радила тако много попут природе“природе.“ Такве ставове су делиле и јавне фигуре попут [[Марсел Пруст|Пруста]], [[Вилијам Фокнер|Фокнера]] и [[Владимир Набоков|Набокова]]. НабуковНабоков је имао високо мишљење о ''[[Смрт Ивана Илича|Смрти Ивана Илича]]'' и ''Ани Карењиној''; он је међутим преиспитивао је репутацију ''Рата и мира'', и оштро је критиковао ''[[Васкрсење (роман)|Васкрсење]]'' и ''[[Кројцерова соната (приповетка)|Кројцерову сонату]]''.

Толстојеви најранији радови, аутобиографске новеле [[Детињство (роман Лава Николајевича Толстоја)|''Детињство'']], [[Дечаштво (роман)|''Дечаштво'']], и [[Младост (Толстојев рома)|''Младост'']] (1852–1856), говоре о сину богатог земљопоседника и његовој спорој реализацији о постојању јаза између себе и његових сељака. Иако их је касније одбацио као сентименталне, они откривају знатан део Толстојевог живота. Они задржавају свој значај као примери универзалне приче о одрастању.