Бог — разлика између измена

Монотеистичке религије су приписале различита [[Names of God|имена]] свом Богу, а различити термини се исто тако користе за различите културолошке идеје о идентитету и атрибутима Бога. У древној Египатској ери [[Atenism|Атонизма]], вероватно најранијој забележеној монотеистичкој религији, то божанство се називало [[Атон]],<ref>Jan Assmann, ''Religion and Cultural Memory: Ten Studies'', Stanford University Press 2005, pp. 59</ref> сматрало се да је то једно „истинско” врховно биће и творац свемира.<ref>M. Lichtheim, ''Ancient Egyptian Literature'', Vol.2,. {{page|year=1980, pp. |id=|pages=96}}</ref> У [[Hebrew Bible|хебрејској Библији]] и [[Јудаизам|јудаизму]], „Он који јесте”, „[[I Am that I Am|ја сам оно што јесам]]”, и [[тетраграматон]] -{YHWH}- ({{Lang-he|יהוה}}, традиционално интерпретирано као „Ја сам ко јесам”; „Он који постоји”) се користе као имена Бога, док се [[Јахве]] и [[Јехова]] понекад користе у хришћанству као вокализације -{YHWH}-. У хришћанској доктрини [[Света Тројица|тројства]], Бог, истобитан у три особе, се назива [[Бог Отац|Оцем]], [[Бог Син|Синим]], и [[Свети дух|Светим духом]]. У јудаизму, уобичајено да се Бог назива титуларним [[Names of God in Judaism|именима]] [[Елохим]] или [[Adonai|Адонај]]. У [[ислам]]у се користи име [[Алах]], мада муслимани исто тако имају мноштво [[Names of God in Islam|титуларних имена]] за Бога. У [[Хиндуизам|хиндуизму]], [[Браман]] се обично сматра [[Монизам|монистичким]] концептом Бога.<ref>Pantheism: A Non-Theistic Concept of Deity – Page 136, Michael P. Levine – 2002</ref> У [[Chinese religion|кинеској религији]], Бог ([[Shangdi|Шангди]]) је замишљен као [[progenitor|праотац]] (први предак) свемира, суштински за њега и константно [[космос|заређен]] њему. Друге религије такође имају имена за Бога, на пример, [[God in the Bahá'í Faith|Баха]] у [[Бахаи вера|бахајској вери]],<ref>A Feast for the Soul: Meditations on the Attributes of God : ... – Page x, Baháʾuʾlláh, Joyce Watanabe – 2006</ref> [[Waheguru|Вахегуру]] у [[Сикизам|сикизму]],<ref>Philosophy and Faith of Sikhism – Page ix, Kartar Singh Duggal – 1988</ref> и [[Ахура Мазда]] у [[Зороастризам|зороастризму]].<ref>The Intellectual Devotional: Revive Your Mind, Complete Your Education, and Roam confidently with the cultured class, David S. Kidder, Noah D. Oppenheim, page 364</ref>

[[Нетеизам|Нетеистичка]] гледишта о Богу исто тако варирају. Неки нетеисти избегавају коцепт Бога, уз прихватање да је значајан за многе; други нетеисти схватају Бога као симбол људских вредности и аспирација. Деветнаесто вековни енглески [[атеизам|атеиста]] [[Charles Bradlaugh|Чарлс Брадлоу]] је декларисао да он одбија да каже „нема Бога”, зато што „реч Бог је за мене звук који не преноси јасну или дистинктну афирмацију”;<ref>"A Plea for Atheism. By 'Iconoclast'", London, Austin & Co,. {{page|year=1876, p. |id=|pages=2}}.</ref> он је специфичније рекао да он не верује у хришћанског Бога. [[Stephen Jay Gould|Сефан Џеј Гулд]] је предложио приступ поделе света филозофије у оно што је он називао „[[non-overlapping magisteria|непреклапајућом магистеријом]]” (-{NOMA}-). Према његовом гледишту, питања о [[supernatural|натприродном]], као што су она која се тичу [[Постојање|постојања]] и [[природа|природе]] Бога, су [[Метафизика|не]][[Емпиризам|емпиријска]] и подесна су за домен [[Теологија|теологије]]. Научни методи се требају користити за одговарање свих емпиријских питања о природном свету, а теологија се треба користити за одговарање питања о ултиматном значењу и моралној вредности. Према том гледишту, перципирани недостатак било каквих емпиријских трагова из магистерија надприродног на природне догађаје чини науку једним играчем у природном свету.<ref name="Dawkins-Delusion">{{harvnb|Dawkins|2006|pp=}}</ref>