Википедија

Симон де Бовоар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м vikipedija ne moze biti izvor
Ред 33:
[[Датотека:Sartre and de Beauvoir at Balzac Memorial.jpg|мини|Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар]]
 
Након што је 1925. године стекла [[универзитет]]ску диплому из области [[Математика|математике]] и [[Филозофија|филозофије]], наставила је да студира математику на Католичком институту у Паризу, као и књижевност и језике на Институту св. Марија. Затим је студирала филозофију на [[Сорбона|Сорбони]] где је дипломирала 1928. године. Касније је написаla -{''diplôme d'études supérieure''}- (што је упоредиво са магистарском дисертацијом) о [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбницу]].<ref>Margaret A. Simons (ed.), ''Feminist Interpretations of Simone de Beauvoir'', Penn State Press, Nov 1,. {{page|year=2010, p. |id=|pages=3}}.</ref> Симон де Бовоар је била девета жена која је дипломирала на Сорбони, будући да су се Францускиње тек тада избориле за приступ високом образовању.
 
У почетку је де Бовоар радила с [[Морис Мерло-Понти]]јем и [[Клод Леви-Строс]]ом јер су све троје завршили предавачку праксу у истој средњој школи. Иако није била на службеном попису студената, слушала је предавања у [[École Normale Supérieure|Високој школи]] где се припремала за ''агрегат'' у филозофији, врло тежак постдипломски испит који је служио рангирању студената на националном нивоу. Док је тамо студирала упознала је студенте [[Жан Пол Сартр]]а, с којим је била у романтичној вези, [[Paul Nizan|Пола Низана]] и [[René Maheu|Рене Маја]].<ref name = "IEP Biography" /> Иако су де Бовоар и Сартр били партнери педесет и једну годину,<ref>Seymour-Jones 2008, p. Back cover</ref> де Бовоар је одлучила да се никад не уда или да живи у заједници; имала је љубавнице и љубавнике те није имала амбиција да постане мајка. Свој живот посветила је образовању и политичком ангажману, писала је и подучавала.<ref name=Schneir>{{harvnb|Schneir|1994|pp=5}}</ref> Оцењивачи за -{''agrégation''}- су доделили Сартру прво место, док је де Бовоар завршила на другом месту. Ипак, са узрастом од само двадесет и једне године, постала је најмлађом особом у историји која је положила овај испит.<ref>Menand, Louis. [http://www.newYorker.com/archive/2005/09/26/050926crbo_books?currentPage=all "Stand By Your Man"]. ''The New Yorker'', 26 September 2005. Приступљено 11 May 2010.</ref>
Ред 41:
=== Средње доба ===
 
Од 1929. до 1943. године, де Бовоар је подучавала као -{''lycée''}- (професорка која припрема средњошколце за факултет), све док се није могла уздржавати искључиво од зараде коју би стекла својим интелектуалним радом, односно писањем. Подучавала је на -{''Lycée Montgrand''}- ([[Марсељ]]), затим -{''Lycée Jeanne-d'Arc''}- ([[Руан]]) те -{''Lycée Molière''}- ([[Париз]]).<ref>Kelly Oliver (ed.), ''French Feminism Reader'', Rowman & Littlefield Publishers,. {{page|year=2000, p. |id=|pages=1}}; ''Bulletin 2006 de l'Association amicale des anciens et anciennes élèves du lycée Molière'',. {{page|year=2006, p. |id=|pages=22}}.</ref> Што се тиче трендова у филозофији који су утицали на де Бовоар, ваља споменути Сартра чија се мисао назире у егзистенцијалистичким списима попут њезиног романа ''Гошћа''. Такође, де Бовоар је значајно утицала на Сартрово познато дело ''Битак и ништа: оглед из феноменолошке онтологије''. У многим се њезиним делима осећа утицај Хегела и Лајбница. Наиме, неохегелијански препород вођен [[Alexandre Kojève|Александром Којевом]] и [[Jeanom Hyppolite|Жаном Иполитеом]] из 1930-их је инспирисаое читаву генерацију француских мислилаца, укључујући и де Бовоар, који су наново открили [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel|Хегелову]] ''Феноменологију духа''.<ref>Ursula Tidd, ''Simone de Beauvoir'', Psychology Press, p. 19.</ref><ref>Nancy Bauer, ''Simone de Beauvoir: Philosophy, and Feminism'', Columbia University Press,. {{page|year=2012, p. |id=|pages=86}}.</ref> Године 1950. и 1954. де Бовоар је освојила најпрестижнију француску књижевну награду за роман ''Мандарини''.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/books/first/d/debeauvoir-love.html|title=Preface: A Transatlantic Love Affair|author=Le Bon-de Beauvoir, Sylvie|authorlink=Sylvie Le Bon-de Beauvoir|year=1997|publisher=The New York Times|accessdate=28. 12. 2017}}</ref> Године 1977. де Бовоар, Сартр, [[Roland Barthes|Барт]], [[Michel Foucault|Фуко]], [[Jacques Derrida|Дерида]] те остали представници интелектуалне елите потписују петицију којом зе захтева укидање добне границе пристанка на сексуални однос у Француској.<ref name="Krizman">"''[[Sexual Morality and the Law]]''", Chapter 16 of ''Politics, Philosophy, Culture: Interviews and Other Writings 1977-1984''. Edited by Lawrence D. Krizman. New York/London: 1990, Routledge,. {{page|year=|isbn=978-0-415-90149-9|pages=275}}</ref><ref>{{cite news|title=Calls for legal child sex rebound on luminaries of May 68|last=Henley|first=Jon|date=23. 02. 2001|publisher=The Guardian|accessdate=28. 12. 2017|url=https://www.theguardian.com/world/2001/feb/24/jonhenley}}</ref>
 
=== Зрело доба и старост ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Симон_де_Бовоар”