Економија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje sablona Page |
м pravljenje sablona Cite book |
||
Ред 7:
Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: [[микроекономија|микроекономију]] која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и [[макроекономија|макроекономију]] која се бави изучавањем појава и процеса као што су: [[инфлација]], [[незапосленост]], [[индустријска производња]] и економија државе.<ref name="Imperialism">Edward Lazear P. (2000|. "Economic Imperialism", ''Quarterly Journal Economics'', 115(1)|, [http://www.jstor.org/pss/2586936 pp. 99]–146. [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:fD0VzttXRUMJ:flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf+ Cached copy.] [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:lK_6EHxTuCoJ:faculty-gsb.stanford.edu/lazear/personal/PDFs/economic%2520imperialism.pdf+ Pre-publication copy](larger print.)<br />Becker, Gary S. (1976). ''The Economic Approach to Human Behavior''. [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&dq=%22The+Economic+Approach+to+Human+Behavior%22+Introduction&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 Links] to arrow-page viewable chapter. University of Chicago Press.</ref>
Друге опште поделе економија обухватају су: [[позитивна економија]], која описује „оно што је“, и [[нормативна економија]], која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и [[примењена економија]]; [[Теорија рационалног избора|рационална]] и [[бихевиорална економија]]; као и подела на [[формална економија]] (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и [[јеретичка економија]] (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).<ref>{{cite book|author=Andrew Caplin and Andrew Schotter,
Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге.<ref name="MarshallJevons">Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). ''The Economics of Industry'', Macmillan, p. [http://books.google.com/books?id=wFc4yr9xfqAC&printsec=find&pg=PA2#v=onepage&q&f=false 2.]<br />William Stanley Jevons (1879). ''The Theory of Political Economy'', 2nd ed., Macmillan. p. [http://books.google.com/books?id=aYcBAAAAQAAJ&printsec=find&pg=PR14#v=onepage&q&f=false xiv].</ref> У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: [[банкарство]], [[транспорт]], забаву и [[култура|културу]], [[комуникација|комуникације]] и [[информација|информације]],<ref>The World Bank (2007). [http://go.worldbank.org/78EK1G87M0 "Economics of Education."]. Приступљено October 21, 2007.</ref> [[туризам]] и [[јавне услуге]] ([[Војна одбрана|одбрана]], [[полиција]],<ref>David D. Friedman (2002). [http://www.econlib.org/LIBRARY/Enc/Crime.html "Crime,"] ''The Concise Encyclopedia of Economics.'.' Retrieved October 21, 2007.</ref> [[образовање]] и [[здравље]]). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.
| |||