Лав Толстој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 40:
Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој. Имао је прилику да се сретне са [[Виктор Иго|Виктором Игом]], чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игове тек завршене -{''[[Јадници|Les Misérables]]''}-. Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом ''[[Рат и мир|Рату и миру]]'' индицарају тај утицај. На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти [[Пјер Жозеф Прудон|Пјеру Жозефу Прудону]] из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу. Осим прегледа Продонове предстојеће публикације, -{''La Guerre et la Paix''}- (''Рат и мир'' на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двоје су дискутовали образовање, као што је Толстој написао у својем образовним записима: „Ако спомињем овај разговор с Прудоном, то је да би показао да је у мом личном искуству, он био једини човек који је разумео значај образовања и штампе у наше време.
 
Испуњен ентузијазмом, Толстој се вратио у Јасну Пољану и основао 13 шкоја за децу руских сељака, који су управо били [[Руска реформа о еманципацији|еманциповани од кметства 1861]]. Толстој је описао школске принципе у свом есеју из 1862. године „Школа у Јасној Пољани“.{{sfn|Tolstoy|Wiener|1904|pp=227}} Толстојеви образовни ексеприменти су били кратког века, делом због узнемиравања од стране [[Руско царство|царске]] тајне полиције. Међутим, као диретна претача [[Александр Сазерленд Нил|А. С. Ниловог]] [[Самерхил]]а, школа у Јаној Пољани<ref>{{Cite bookharvnb|last=Wilson| first = A.N. | title = Tolstoy | publisher = Norton, W. W. & Company, Inc. |year=2001|pages=xxi| url = https://books.google.com/books?id=imYmH8myBUsC&pg=PR19 |isbn=978-0-393-32122-7|pagespp=}}</ref> се може оправдано сматрати првим примером кохерентне теорије [[демократско образовање|демократског образовања]].
 
== Лични живот ==
 
Дана 23. септембра 1862, Толстој је оженио [[Софија Толстој|Софију Андреевну Берс]], пореклом Немицу, која је била 16 година млађа од њега и ћерка угледног дворског лекара Андреја Берса, a праунука грофа Петра Завадовског, првог министра образовања у царској Русији. Фамилија и пријатељи су је звали Соња, што је руски деминутив имена Софија.<ref name=nyt>Susan Jacoby, "The Wife of the Genius" (April 19, 1981) ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]''</ref> Они су имали 13 деце, од којих је осам преживело детињство.<ref>{{cite book|authorlast=Feuer, |first=Kathryn B.|title=Tolstoy and the Genesis of War and Peace|location=|publisher=Cornell University Press|year=1996|isbn=978-0-8014-1902-7|pages=}}</ref>
 
[[Датотека:Ge Sophia Tolstaya.jpg|мини|250п|Толстојева жена [[Софија Толстој|Софија]] и њихова ћерка [[Александра Толстој|Александра]]]]
Ред 95:
| caption3 =
}}
''Рат и мир'' се генерално сматра једним од највећих романа икад написаних, изузетан по својој драматичној ширини и јединству. Његова огромна слика садржи 580 ликова, многи су историјски уз низ другим фиктивних. Прича се креће од породичног живота до главног штаба [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], од двора [[Александар I Павлович|Александара -{I}- Павловича]] до бојних поља [[Битка код Аустерлица|Аустерлица]] и [[Бородинска битка|Бородина]]. Толстојева оригинална идеја за роман је била да истражи узроке [[устанак Декабриста|устанка декабриста]], чиме се бави само у задњих неколико поглавља, из чега се може закључити да ће син [[Андреј Болконски|Андреја Болконског]] постати један од декабриста. Роман истражује Толстојеву теорију историје, а посебно безначајност особа као што су Наполеон и Александар. Донекле је изненађујуће да Толстој није сматрао да је ''Рат и мир'' роман (нити је сматрао многа друга велика дела руске прозе тог вренема романима). Такво гледиште постаје мање изненађујуће ако има у виду да је Толстој био романописац [[реализам (уметност)|реалистичке]] школе који је сматрао да је роман оквир за испитивање друштвених и политичких питања у животу деветнаестог века.<ref>{{Cite bookharvnb|title=Tolstoy & the Development of Realism|last=Lukacs|first=G|title=Marxists on Literature: An Anthology|location=London|publisher=Penguin|year=1977|pagespp=}}</ref> ''Рат и мир'' (који је за Толстоја заправо [[еп]] и прози) стога се није квалификовао. Толстој је сматрао да је ''Ана Карењина'' била његов први роман.<ref>''Tolstoy and the Novel''. J Bayley – 1967 – Chatto & Windus</ref>
 
Након ''Ане Карењине'', Толстој се концентрисао на хришћанске теме, и његови каснији романи као што су ''Смрт Ивана Илича'' (1886) и ''[[Шта треба урадити? (Толстој))|Шта треба урадити?]]'' развијају радикалну [[анархо-пацифизам|анархо-пацифистичку]] хришћанску филозофију, што је довело до његовог [[Изопштење|изопштења]] из [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] 1901. године.<ref>''Church and State''. L Tolstoy – On Life and Essays on Religion, 1934</ref> Упркос свим похвалама које је добио за ''Ану Карењину'' и ''Рат и мир'', Толстој је одбацио та два рада током свог каснијег живота као нешто што није истинска реалност.<ref>''Women in Tolstoy: the ideal and the erotic'' R.C. Benson – 1973 – University of Illinois Press</ref>