По "Румунској енциклопедији" први писани помен места потиче из католичких списа 1333. године.
Српски властелин [[Димитрије Овчаревић]] имао је неколико поседа у Угарској. Добио је од угарског краља око 1556. године између осталих и спахилук Варјаш.<ref>"Време", Београд 6. јануар 1941. године</ref> Српски становници са попом записани су у Катастигу манастира [[Манастир Пећка патријаршија||Пећке патријаршије]] 1660. и 1666. године. По царском ревизору Баната Ерлеру 1774. године у Варјашу, месту у Сентандрашком округу, живи измешано становништво Срба и Румуна.<ref>Ј.Ј. Ерлер:"Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Немци су колонизовани од 1786. године. Свака нација је током 19. века имала своју улицу: Влашка, Српска и Централна (немачка). Митрополијски попис из 1865. године показује да у месту тада 1.914 православних Срба, а Румуни се не помињу; није још извршена подела. То је надалеко цењена парохија прве класе. Између два пописа 1847. и 1867. године, примећује се опадање броја становника: са 2.112 спао је на 1.911 православних душа.
[[Датотека:Varjas1.jpg|мини|лево|Оглас Српске штедионице у Варјашу са почетка 20. века]]
