Симон де Бовоар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Књижевник
| име = Симон де Бовоар
| боја = #B0C4DE
| слика = Simone de Beauvoir.jpg
| опис_слике = Симон де Бовоар
| пуно_име = Симон де Бовоар
Ред 12:
| држава_смрти = [[Француска]]
| школа = [[Универзитет Сорбона]]
| награде =
| утицао =
| утицали =
| период =
| дела = ''Други пол''
| потпис = Simone de Beauvoir (signature).jpg
}}
 
'''Симон де Бовоар''' ({{јез-фр|Simone de Beauvoir}};<ref>{{cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/us/de_beauvoir,_simone| title = de Beauvoir, Simone| work = [[Oxford American Dictionary]]| accessdate=099. 022. 2017}}</ref> [[Париз]], [[9. јануар]] [[1908]] — [[Париз]], [[14. април]] [[1986]]) била је [[француска]] [[књижевност|књижевница]], филозофкиња [[Egzistencijalizam|егзистенцијализма]], теоретичарка, политичка активисткиња и [[Феминизам|феминисткиња]].<ref name="plato.stanford">Bergoffen, Debra, "Simone de Beauvoir", ''The Stanford Encyclopedia of Philosophy'' (Fall 2010 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL = <http://plato.stanford.edu/archives/fall2010/entries/beauvoir/>.</ref> Била је животна сапутница филозофа [[Жан-Пол Сартр|Жан-Пола Сартра]].
 
Од [[1931]]. до [[1941]]. била је професорка филозофије у [[Марсељ|Марсеју]], [[Руан]]у и [[Париз]]у, а од [[1943]]. се посветила књижевности. Писала је романе, драме, есеје и мемоаре. Нека од њених познатијих дела су романи егзистенцијалистичке тематике: „Гошћа“, „Крв других“, „Сви су људи смртни“ и „Мандарини“, драма „Некорисна уста“ и мемоари „Успомене лепо васпитане девојке“.
Ред 41:
=== Средње доба ===
 
Од 1929. до 1943. године, де Бовоар је подучавала као -{''lycée''}- (професорка која припрема средњошколце за факултет), све док се није могла уздржавати искључиво од зараде коју би стекла својим интелектуалним радом, односно писањем. Подучавала је на -{''Lycée Montgrand''}- ([[Марсељ]]), затим -{''Lycée Jeanne-d'Arc''}- ([[Руан]]) те -{''Lycée Molière''}- ([[Париз]]).<ref>Kelly Oliver (ed.), ''French Feminism Reader'', Rowman & Littlefield Publishers. {{page|year=2000|id=|pages=1}}; ''Bulletin 2006 de l'Association amicale des anciens et anciennes élèves du lycée Molière''. {{page|year=2006|id=|pages=22}}.</ref> Што се тиче трендова у филозофији који су утицали на де Бовоар, ваља споменути Сартра чија се мисао назире у егзистенцијалистичким списима попут њезиног романа ''Гошћа''. Такође, де Бовоар је значајно утицала на Сартрово познато дело ''Битак и ништа: оглед из феноменолошке онтологије''. У многим се њезиним делима осећа утицај Хегела и Лајбница. Наиме, неохегелијански препород вођен [[Alexandre Kojève|Александром Којевом]] и [[Jeanom Hyppolite|Жаном Иполитеом]] из 1930-их је инспирисаое читаву генерацију француских мислилаца, укључујући и де Бовоар, који су наново открили [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel|Хегелову]] ''Феноменологију духа''.<ref>Ursula Tidd, ''Simone de Beauvoir'', Psychology Press, p. 19.</ref><ref>Nancy Bauer, ''Simone de Beauvoir: Philosophy, and Feminism''. {{page1|location=|publisher=Columbia University Press|year=2012|id=|pages=86}}.</ref> Године 1950. и 1954. де Бовоар је освојила најпрестижнију француску књижевну награду за роман ''Мандарини''.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/books/first/d/debeauvoir-love.html|title=Preface: A Transatlantic Love Affair|author=Le Bon-de Beauvoir, Sylvie|authorlink=Sylvie Le Bon-de Beauvoir|year=1997|publisher=The New York Times|accessdate=28. 12. 2017}}</ref> Године 1977. де Бовоар, Сартр, [[Roland Barthes|Барт]], [[Michel Foucault|Фуко]], [[Jacques Derrida|Дерида]] те остали представници интелектуалне елите потписују петицију којом зе захтева укидање добне границе пристанка на сексуални однос у Француској.<ref name="Krizman">"''[[Sexual Morality and the Law]]''", Chapter 16 of ''Politics, Philosophy, Culture: Interviews and Other Writings 1977-1984''. Edited by Lawrence D. Krizman. New York/London: 1990, Routledge,. {{page|year=|isbn=978-0-415-90149-9|pages=275}}</ref><ref>{{cite news|title=Calls for legal child sex rebound on luminaries of May 68|last=Henley|first=Jon|date=23. 022. 2001|publisher=The Guardian|accessdate=28. 12. 2017|url=https://www.theguardian.com/world/2001/feb/24/jonhenley}}</ref>
 
=== Зрело доба и старост ===
[[Датотека:Sartre+Beauvoir grave.JPG|мини|Гроб Сартра и Симон де Бовоар на [[Монпарнас]]у]]
 
У периоду између 1950. и 1960. де Бовоар је писала дневнике с путовања по [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кини]].<ref>de Beauvoir, "America Day by Day", Carol Cosman (Translator) and Douglas Brinkley (Foreword), Berkeley: University of California Press, 1999. {{page|year=|isbn=9780520210677|pages=}}</ref> Издани су јој бројни есеји и фикција, а објавила је и неколико збирки кратких прича, укључујући и ''Сломљену жену'', која се, баш као и нека друга дела из овог периода бави искуством старења. Њен есеј ''Старење'' редак је пример интелектуалне медитације о самоћи какву људи доживљавају ако не умру пре шездесете године живота. Тада пише и [[Аутобиографија|аутобиографију]] у четири тома: ''Успомене добро одгојене кћери'', ''Напон живота'', ''Снага околности'' те ''Све речено и учињено''.<ref name="iep.utm.edu"/> Године [[1980]]., објављена је књига ''Кад духовне ствари долазе прве'', збирку кратких прича базираних на животима жена важних за де Бовоар.<ref name="iep.utm.edu"/> Иако су приче написане чак и пре романа ''Гошћа'', де Бовоар их дуго није сматрала вреднима објављивања, стога су издане тек четрдесет година након настанка. У овом је периоду де Бовоар одржавала састанке уредника часописа ''Модерна времена'' у свом стану. Након Сартрове смрти [[1980]]. године, де Бовоар је објавила писма која јој је писао. Умрла од упале плућа 14. априла, [[1986.]]. године у Паризу, у својој 78. години.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/women/article-9014010|title=Archived copy|accessdate=16. 077. 2012|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111213135908/http://www.britannica.com/women/article-9014010|archivedate=13. 12. 2011|df=dmy-all}}</ref> Сахрањена је поред Сартра на гробљу [[Монпарнас]] у [[Париз]]у.
 
Током 1970-их де Бовоар је постала активна у француском покрету за ослобођење жена. Написала је и потписала ''Манифест 343'' [[1971]]. године, који је укључивао и листу познатих жена које су урадиле абортус, тада илегалан у Француској. Године [[1974]]., побачај је легализиран у Француској. У интервјуу с [[Бети Фридан]], де Бовоар је рекла: „Ниједна жена не би требало да буде задужена да остаје код куће и одгаја децу. Друштво би се требало у потпуности променити. Жене не би требало да имају тај избор, јер ако он постоји, превише жена ће учинити управо то. Ово је начин да се жене усмеравају у одређеном правцу”.<ref>“A Dialogue with Simone de Beauvoir,” in Betty Friedan, It Changed My Life: Writings on the Women’s Movement (New York: Random House, 1976), pp. 311–12</ref> Симон де Бовоар је била коауторка списа ''Феминизам - жив, добар и у константној опасности'' за антологијско дело ''Глобално сестринство: антологија интернационалног женског покрета''.<ref name="global">{{cite web|url=https://catalog.vsc.edu/lscfind/Record/154795/TOC#tabnav |title=Table of Contents: Sisterhood is global : |publisher=Catalog.vsc.edu |date=|accessdate=15. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151208065459/https://catalog.vsc.edu/lscfind/Record/154795/TOC#tabnav |archive-date=088. 12. 2015 |dead-url=yes }}</ref>
 
== Дела ==
Ред 87:
=== Гошћа (-{''L'Invitée''}-) ===
 
Симон де Бовоар je објавила свој први роман ''Гошћа'' [[1943.]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.iep.utm.edu/beauvoir/|title=Beauvoir, Simone de {{!}} Internet Encyclopedia of Philosophy|website=www.iep.utm.edu|language=en-US|accessdate=033. 011. 2018}}</ref> Роман је фиктивна хроника њених и Сартрових сексуално-романтичних односа с [[Olga Kosakiewicz|Олгом Козакевич]] и [[Wanda Kosakiewicz|Вандом Козакевич]]. Олга је била де Бовоарина ученица у средњој школи у Руану где је предавала током [[1930-е|1930-их]]. С временом, њих две су развиле романтичан однос. Сартр је имао везу с Олгином сестром Вандом и финансијски се бринуо о њој све до своје смрти. Неко време је издржавао и Олгу, међутим она се заљубила и венчала с [[Jacques-Laurent Bost|Жак-Лоран Бостом]], де Бовоариним љубавником. Роман је временски периодизован у раздобље нетом пре почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Де Бовоар је створила једну целину из комплексног односа Олге и Ванде. У наративу, де Бовоар и Сартр имају -{''ménage à trois''}- с младом женом. Роман преиспитује утицај тог догађаја на везу коју је де Бовоар имала са Сартром. Након Гошће уследило је још сличних романа укључујући и ''Крв других'' који се бави природом одговорности индивидуе кроз љубавну причу двоје студената за време [[Француски покрет отпора|Француског покрета отпора]] у Другом светском рату.<ref name="iep.utm.edu">http://www.iep.utm.edu/beauvoir/ Simone de Beauvoir</ref>
 
=== Егзистенцијална етика ===
[[Датотека:Simone de Beauvoir & Jean-Paul Sartre in Beijing 1955.jpg|thumb|Симон де Бовоар и Жан-Пол Сартр у [[Пекинг]]у, 1955.]]
 
Године [[1944]]., де Бовоар је написала свој први филозофски есеј „Пир и Кинеас”, дискусију о егзистенцијалној [[Етика|етици]]. Истраживање [[Егзистенцијализам|егзистенцијализма]] наставила је и у својем другом есеју "Етика двозначности" ([[1947]].). Овај есеј представља један од најприступачнијих радова који се тичу француског егзистенцијализма. У њему де Бовоар тумачи противречја с којима су се борили њени савременици у властитим делима. „Етика двозначности” суочава се такође с тада актуалном дилемом апсолутне слободе насупрот ограничавајућих реалних околности.
 
=== Модерна времена (-{''Les Temps modernes''}-) ===
Ред 104:
=== Други пол (-{''Le Deuxième Sexe''}-) ===
 
Дело ''Други пол'' први пут је издано [[1949]]. године, када је де Бовоар имала тридесет и осам година.<ref name=Plessix-Gray>{{citation|author=du Plessix Gray, Francine|authorlink=Francine du Plessix Gray|title=Dispatches From the Other|date=27. 055. 2010|url=https://www.nytimes.com/2010/05/30/books/review/Gray-t.html?pagewanted=all|work=The New York Times|accessdate=24. 10. 2011}}</ref>{{sfn|Bauer|2006|p=122}} Књига је објављена у два дела: "Митови и чињенице" те "Живљено искуство". Нека поглавља најпре су се појавила у часопису ''Модерна времена'', чија је де Бовоар била уредница. ''Други пол'' се сматра епохалним делом феминистичке филозофије и почетном тачком феминизма другог таласа.<ref name=Plessix-Gray /> Де Бовоарино је почетно питање: „шта је жена?”<ref>{{Cite book|last=de Beauvoir|first=Simone|title=The Second Sex|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|pages=xv-xxix}}</ref> Тврди да је [[мушкарац]] саморазумљива норма, док је [[жена]] секундарна. Креће од биологије и разматра однос [[Јајна ћелија|јајашца]] и [[Сперма|сперме]] код разних врста ([[рибе]], [[инсекти]], [[сисари]]...), све до [[Човек|људских]] бића. Описујући физиологију мушкараца и жена закључује да разлике не могу бити базиране искључиво на телесности: [[биологија]] се мора посматрати у светлу [[Онтологија|онтолошког]], [[економија|економског]] и друштвеног контекста.{{sfn|Beauvoir|2009|p=46}}
 
Према де Бовоар, два су фактора превасходно утицала на скорашњу еволуцију женског положаја: начин партиципације у производњи и укидање репродуктивног ропства.{{sfn|Beauvoir|2009|p=139}} Мајчинство је оставило жену заковану за тело, што је мушкарцу омогућило да њоме доминира.{{sfn|Beauvoir|2009|p=75}} У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] (с изузецима попут [[Спарта|Спарте]], где ништа није угрожавало женску слободу), жене су биле третиране попут робова. У [[Римско царство|Римском царству]] уживале су већа права, али ипак су биле дискриминисане на бази пола.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=96, 100, 101, 103}} Што се [[Хришћанство|хришћанства]] тиче, де Бовоар тврди да је оно - уз изузетак германске традиције - настојало подчинити жене.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=104–106, 117}} У књизи наглашава промене у динамици моћи коју доноси такозвана 'дворска љубав' [[12. век|дванаестог века]]а, претходница данашње романтичне љубави.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=108, 112–114}} Затим описује период раног [[15. век|петнаестог века]]а где посебно истиче мистичарку, писца и реформаторку [[Света Терезија Авилска|Терезију Авилску]]{{sfn|Beauvoir|2009|p=118|ps=}} која је доказала да се жена може уздићи веома високо кад су јој осигурани исти услови какве имају мушкарци. Кроз [[19. век|деветнаести век]] законски је статус жена остао непромењен, али индивидуе су се истицале својим радом. Де Бовоар проналази грешке у Наполеоновом коду, критикује [[Auguste Comte|Огиста Конта]] и [[Honoré de Balzac|Онора де Балзака]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=127–129}}, те описује [[Pierre Joseph Proudhon|Пјера Жозефа Прудона]] као антифеминисте.{{sfn|Beauvoir|2009|p=131}} [[Индустријска револуција]] је омогућила жени да се макне из дома, али због ниских надница ово је мач са две оштрице.{{sfn|Beauvoir|2009|p=132}} Де Бовоар пише о расту [[Синдикат|синдиката]] и партиципацији жена у њима. Затим описује ширење [[Контрацепција|контрацептивних метода]] и борбу за репродуктивна права и [[абортус]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=133–135, 137–139}} Бави се историјом [[Суфражеткиње|женског суфражетског покрета]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=140–148}} те закључује да су жене попут [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] и [[Марија Кири|Марије Кири]] демонстрирале да није женска инфериорност оно што одређује њихову историјску неважност, већ је обрнуто: њихова историјска безначајност их је проклела и учинила инфериорнима.{{sfn|Beauvoir|2009|p=151}} Де Бовоар делове књиге посвећује [[Менструација|менструацији]], [[Невиност|девичанству]], женској [[Сексуалност|сексуалности]] и [[полни однос|полним односима]] (укључујући и оне [[Хомосексуалност|хомосексуалне]]), [[Брак|браку]], мајчинству и [[Проституција|проституцији]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=168, 170}} Пишући о делима [[Henry de Montherlant|Анри де Монтерлана]], [[D. H. Lawrence|Д. Х. Лоренса]], [[Paul Claudel|Пола Клаудела]], [[Андре Бретон]]а и [[Стендал]]а, уочава да се овде рефлектују велики, колективни митови о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=261}} Жена је 'привилегована друга', с тим да њена друготност зависи од тога како ће се норма (мушкарац) позиционирати.{{sfn|Beauvoir|2009|p=262}} 'Мистерија' је један од најпроминентнијих мушких митова о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=268}} Како би га оповргнула, де Бовоар објашњава да мистичност није задана полом, већ ситуацијом - она је обележје сваког роба.{{sfn|Beauvoir|2009|p=271}}
 
У другом тому де Бовоар описује живот жене од њеног рођења до смрти.{{sfn|Beauvoir|2009|p=284}} Упоређује одгој девојчица и дечака како би показала у коликој је мери женственост производ одгоја.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=285–286}}{{sfn|Beauvoir|2009|pp=294–295}} Девојчица учи да верује и поштује мушкарца као божанство и замишља одрасле љубавнике (пр. слушањем бајки).{{sfn|Beauvoir|2009|pp=304–305, 306–308}} Када открије да су мушкарци господари света, промени свест о себи.{{sfn|Beauvoir|2009|p=301}} Де Бовоар описује пубертет, почетак менструације и начин на који девојка замишља секс с мушкарцем.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=320–330, 333–336}} Набраја различите начине на које жена у адолесценцији прихвата своју женственост.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=366, 368, 374, 367–368}} Описује сексуалне односе с мушкарцима те држи да прва искуства обликују цели њен живот.{{sfn|Beauvoir|2009|p=383}} Говори о женској бисексуалности и хомосексуалности.{{sfn|Beauvoir|2009|p=436}} Затим се бави радом удате жене, који укључује и бригу о домаћинству.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=470–478}} Истиче бројне неједнакости између жена и мушкараца те закључује да брак готово увек уништи жену,{{sfn|Beauvoir|2009|p=518}} иако је он у суштини институција која подчињава и мушкарце и жене.{{sfn|Beauvoir|2009|p=521}} Што се абортуса тиче, док се изводи легално у болницама, постоји мали ризик по здравље мајке.{{sfn|Beauvoir|1971|p=458}} [[Католичка црква]], сматра де Бовоар, не може тврдити да душе нерођених неће завршити у [[рај]]у због неучињеног [[Крштење|крштења]], јер би то било контрадикторно другим црквеним учењима.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Стога абортус није морално питање већ мушки [[садизам]] над женом.{{sfn|Beauvoir|1971|p=486}} Де Бовоар описује трудноћу, коју се истодобно види као клетву и дар.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=524–533, 534–550}} Затим анализира женску одећу, њене пријатељице и односе с мушкарцима.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=571–581, 584–588, 589–591, 592–598}} Пише о проституткама и њиховим односима са сводницима и другим женама.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=605, 607–610}} Спомиње и хетере, које за разлику од проститутки могу бити признате као индивидуе те бити друштвено истакнуте.{{sfn|Beauvoir|1971|p=565}} Женско приближавање [[Менопауза|менопаузи]] може подражити женске [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] осећаје, који су према де Бовоар латентни код већине жена.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=619, 622, 626}} На прагу старости, неке жене бирају да живе кроз своју децу, обично сина или унуке.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=627, 632, 633}} Де Бовоар сматра да је жена активна и ефективна баш као и мушкарац, а њен рад се држи друштвено корисним (припрема хране, одеће, спремање дома ...). Међутим она брине што ништа не ради - жали се, плаче, некад и прети самоубиством.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=645, 647, 648, 649}} Де Бовоар сматра да је бесмислено покушати докучити је ли женска позиција супериорна или инфериорна, јер је очито да је она мушка пожељнија.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}} За жену нема другог пута осим онога који иде стазом феминистичког покрета и ослобођења.{{sfn|Beauvoir|2009|p=664}}
Ред 119:
* {{Cite book|ref=harv|last=de Beauvoir|first=Simone|title=The Second Sex|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|pages=xv-xxix}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Schneir|first=Miriam|title=Feminism in Our Time|year=1994|publisher=Vintage Books|isbn=978-0-679-74508-2|pages=5}}
* {{Cite book|ref=harv|author|last=Appignanesi|first=Lisa|authorlink=[[Lisa Appignanesi|Appignanesi, Lisa]], |title=Simone de Beauvoir|location=London|publisher=Haus,|year=2005|isbn=978-1-904950-09-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author|last=Bair|first=Deirdre|authorlink=[[Deirdre Bair|Bair, Deirdre]], |title=Simone de Beauvoir: A Biography.|location=New York|publisher=Summit Books,|year=1990|isbn=978-0-671-60681-7|pages=}}
* [[Hazel Rowley|Rowley, Hazel]], 2005. ''Tête-a-Tête: Simone de Beauvoir and Jean-Paul Sartre.'' New York: HarperCollins.
* [[Suzanne Lilar]], 1969. ''Le Malentendu du Deuxième Sexe'' (with collaboration of Prof. Dreyfus). Paris, [[University Presses of France]] (''Presses Universitaires de France'').
Ред 127:
* Hélène Rouch, 2001–2002, Trois conceptions du sexe: Simone de Beauvoir entre Adrienne Sahuqué et [[Suzanne Lilar]], ''Simone de Beauvoir Studies'', n° 18, pp. 49–60.
* {{Cite book|ref=harv|author=Seymour-Jones, Carole| title = A Dangerous Liaison|year=2008| publisher = Arrow Books|isbn=978-0-09-948169-0|authorlink= Carole Seymour-Jones}}
* Simone de Beauvoir, [[Marguerite Yourcenar]], [[Nathalie Sarraute]], Conférence [[Élisabeth Badinter]], Jacques Lassalle & Lucette Finas,. {{page|year=2002|isbn=978-2-7177-2220-8|pages=}}.
* ''Le Malentendu du Deuxième Sexe'', by [[Suzanne Lilar]], 1969
* ''Feminist theory & Simone de Beauvoir'', by [[Toril Moi]], 1990
Ред 139:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Simone de Beauvoir}}
 
{{refbegin|30em}}
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t53299.lt.html Сапутница Жан-Пола Сартра]
Линија 148 ⟶ 149:
* [http://books.guardian.co.uk/authors/author/0,5917,-51,00.html Guardian Books "Author Page"]
* [http://sounds.bl.uk/View.aspx?item=024M-C0095X0532XX-0100V0.xml Victoria Brittain et al discuss Simone de Beauvoir's lasting influence, ICA 1989]
* {{cite web|author=Mim Udovitch – a contributing editor for ''Esquire'' |date=066. 12. 1988 | work = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/books/98/12/06/reviews/981206.06udovitt.html | title = Hot and Epistolary: 'Letters to Nelson Algren', by Simone de Beauvoir | accessdate=099. 066. 2012}}
* {{cite web|last=Menand| first = Louis|date=26. 099. 2005| work = newyorker.com| url = http://www.newyorker.com/archive/2005/09/26/050926crbo_books?currentPage=all| title = Stand By Your Man: The strange liaison of Sartre and Beauvoir (Book review of the republished ''The Second Sex'' by Simone de Beauvoir)| accessdate=099. 066. 2012}}
* {{cite web|last=Murray| first = Jenni |authorlink= Jenni Murray | title = Simone de Beauvoir | work = [[Woman's Hour]] | publisher = [[BBC Radio 4]] |date=22. 011. 2008 | url = http://www.bbc.co.uk/radio4/womanshour/01/2008_04_tue.shtml}}
* [http://www.bbc.co.uk/programmes/b010dp15 "Simone De Beauvoir", ''Great Lives'', BBC Radio 4, 22 April 2011]
{{refend}}