Побачај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
м pravljenje sablona Cite book |
||
Ред 100:
У [[Хипократ са Коса|Хипократовим]] текстовима стоје многе назнаке о методама побачаја; у грчко доба, и не мање у римско, побачај је био општеприхваћен захват, што је разумљиво: у то је доба инфантицид, тј. децоубиство (нпр. излагањем хладноћи, остављањем у дивљини или на неприступачном терену и сл.) била је уобичајена метода контроле раста [[породица|породице]].
[[Соранус]], грчки лекар из 2. века у свом делу ''Гинекологија'' препоручио је женама које желе прекинути своју трудноћу да се баве тешком енергетичком вежбом, енергичним скакањем, ношењем тешких предмета, јахањем [[животиње|животиња]]. Приписао је исто тако и велик број рецепата за биљне купке, песаре и пуштање [[крв]]и, али је саветовао да се не користе оштри инструменти за изазивање спонтаног абортуса због могућности перфорације [[Орган (анатомија)|органа]].<ref>Lefkowitz, Mary R.; Maureen B. Fant (1992). Women's life in Greece & Rome: a source book in translation
Појавом хришћанства долази до одређених промена по питању побачаја. У 13. веку [[Папа Иноћентије III|папа Иноћентије -{III}-]] одређује, да плод постаје живо биће у тренутку када се почиње помицати у трбуху па побачај након тог раздобља постаје убојство, а пре тога се сматра мањим грехом. [[Папа Гргур XIV|Папа Гргур -{XIV}-]] [[1591]]. године потврђује то стајалиште и додатно га временски појачава одредбом, да је побачај допуштен у првих 116 дана од зачећа. [[Папа Пије IX|Папа Пије -{IX}-]] [[1869]]. године доноси одлуку о забрани свих побачаја.
|