Авемпаце — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Ред 23:
== Биографија ==
 
Написао је неколико дела о [[Логика|логици]], коментаре Аристотеловим списима, посебно уз радове из физике и метереологије.<ref>Jon Mcginnis, ''Classical Arabic Philosophy: An Anthology of Sources'', p. 266, [[Hackett Publishing Company]],.. {{page|year=|id=ISBN 0-87220-871-0|pages=}}.</ref> У својој главној расправи „Руковођење усамљеника” приказао је постепено ослобађање душе од материјалности буђењем потенцијалитета људског разума. По Авемпацеу дело је активног божијег разума да нас води до -{''intelectus asquisitusa''}- - еманације самог божанства. На крају тог развојног пута људског разума мишљење је потпуно конгруентно замишљеном предмету.
 
Авемпаце је сматрао да је сврха [[човек]]а да постигне стање реалности у којем неће бити супротности између материје и форме или [[мисао|мишљења]] и бића. Комбиновао је идеју делатног ума и мистичног уздизања. Али то духовно уздизање не врши се, у ствари, неким мистичким осветљавањем, већ је то нека врста разумског самоусавршавања. У свом делу „Руковођење усамљеника” понудио је садржајну скицу утопијске идеалне државе у којој нема ни судија ни лекара. По Авемпацеовом мишљењу правосуђе није потребно јер се међуљудски односи руководе [[љубав]]љу, а здравље се осигурава правилном исхраном. Ортодоксни муслимански писци Авемпацеа називају „безбожник”.