Википедија

Историја Русије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Ред 92:
=== Доба немира ===
{{Посебан чланак|Смутна времена}}
[[Датотека:Appeal of Minin.jpg|мини|десно|200п|[[Кузма Мињин|Козма Минин]] позива становнике [[Нижњи Новгород|Нижњег Новгорода]] на устанак против Пољске.<ref name=Dunning>Chester S. L. Dunning, "Russia's First Civil War: The Time of Troubles and the Founding of the Romanov Dynasty",. {{page1|location=|publisher=Penn State Press. {{page|year=2001|isbn=978-0-271-02074-7|pages=433-434}}</ref>]]
После смрти Ивана Грозног, на престо је дошао његов син [[Фјодор I Звонар|Фјодор I]]. Будући да Фјодор није имао деце, а његов брат [[Царевић Димитрије|Димитрије]] је [[1591]]. године умро под неразјашњеним околностима, династија Рјуриковича се гаси, а на престо долази [[Борис Годунов]]. Крај династија Рјуриковича означава почетак периода грађанских ратова и страног мешања у унутрашња питања земље, у историји познатог као [[смутно време|смутна времена]].<ref name="autogenerated1">[http://countrystudies.us/russia/3.htm Muscovy], excerpted from Glenn E. Curtis (ed.), ''Russia: A Country Study'', Department of the Army. {{page|year=1998|isbn=978-0-16-061212-1|pages=}}</ref> Веома хладна лета, [[1601]], [[1602]]. и [[1603]]. године, изазвала су слаб принос летине, што је довело до [[руска глад (1601—1603)|велике глади]]<ref>Borisenkov E, Pasetski V. "The thousand-year annals of the extreme meteorological phenomena". {{page|year=|isbn=978-5-244-00212-6|pages=190}}</ref> и масовних немира.
 
Ред 259:
 
=== Совјетски Савез у међународним односима ===
Соивјетски Савез је осетио велику претњу доласком на власт у [[Немачка|Немачкој]] антикомунистичких снага, предвођених [[Адолф Хитлер|Хитлером]]. Та претња је постала реална када је Хитлер јавно прокламовао план [[Продор на исток|Продора на исток]] као једног од главних циљева његове стратегије [[Лебенсраум]].<ref name=Lebensraum>See, eg. [[Мајн кампф|Mein Kampf]]</ref> До [[1939]]. Совјетски Савез је био значајан противник нацистичкој Немачкој, подржавајући републиканце у [[Шпанија|Шпанији]] који су се борили против немачких и италијанских трупа.<ref>Payne, Stanley G. ''The Spanish Civil War, the Soviet Union, and Communism''. New Haven:. {{page1|location=|publisher=Yale University Press. {{page|year=2004|isbn=978-0-300-10068-6|pages=}}</ref><ref>Radosh, Ronald, Mary Habeck & Grigory Sevostianov (editors). ''Spain Betrayed: The Soviet Union in the Spanish Civil War''. New Haven:. {{page1|location=|publisher=Yale University Press. {{page|year=2001|isbn=978-0-300-08981-3|pages=}}</ref> Током [[1938]]. и 1939. Совјетски Савез је водио веома успешан рат против [[Јапан]]а на [[Руски далеки исток|Руском далеком истоку]] који је завршен потписивањем пакта о међусобном не нападању који је остао на снази све до августа [[1945]].<ref>Coox, Alvin D. ''The Anatomy of a Small War: The Soviet-Japanese Struggle for Changkufeng/Khasan, 1938''. Westport, CT: Greenwood Press. {{pagepage1|location=|publisher=Greenwood Press|year=1977|isbn=978-0-8371-9479-0|pages=}}</ref><ref>Coox, Alvin D. ''Nomonhan: Japan against Russia, 1939''. 2 vols. Stanford:. {{page1|location=|publisher=Stanford University Press. {{page|year=1990|isbn=978-0-8047-1835-6|pages=}}</ref>
 
Међутим, 1938. Немачка је потписала [[Минхенски споразум]] са Западним силама и заједно са [[Пољска|Пољском]] поделила [[Чехословачка|Чехословачку]]. Из страха од напада Немачке, совјетска влада је започела дипломатске маневре, након што је Пољска одбила да учествује у заједничкој безбедности, па је Совјетски Савез склопио [[споразум Рибентроп—Молотов|споразум Рибентроп-Молотов]] - пакт о ненападању са Немачком.<ref>Roberts, Geoffrey (1992). [http://www.jstor.org/discover/10.2307/152247?uid=2129&uid=2&uid=70&uid=4&sid=21103194555833 The Soviet Decision for a Pact with Nazi Germany]. ''Soviet Studies'' 44 (1), 57-78.</ref> Овим споразумом су нормализовани међусобни односи две земље и настављена је њихова међусобна трговина.<ref name="Ericson1999">{{harvnb|Ericson|1999|pp=}}</ref>
Ред 272:
 
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 192-208, KZ Mauthausen, Sowjetische Kriegsgefangene.jpg|200п|лево|мини|Изгладнели совјетски војници у заробљеничком логору]]
Иако је Совјетски Савез из Другог светског рата изашао као победник, привреда је разорена, а током рата је погинуло 27 милиона Совјета.<ref>This is far higher than the original number of 7 million given by Stalin, and, indeed, the number has increased under various Soviet and Russian Federation leaders. See Mark Harrison, ''The Economics of World War II: Six Great Powers in International Comparison'',. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press. {{page|year=1998|isbn=978-0-521-78503-7|pages=291}} ., for more information.</ref> Око 1 700 градова и око 70.000 насеља је уништено.<ref>As evidenced at the post-war Nuremberg Trials. See Ginsburg, George, ''The Nuremberg Trial and International Law'', Martinus Nijhoff. {{page|year=1990|isbn=978-0-7923-0798-3|pages=160}}</ref> Тринаест милиона совјетских грађана је било жртва репресивне политике Немачке и њених савезника на окупираној територији.<ref>Gerlach, C. «Kalkulierte Morde» Hamburger Edition, Hamburg, 1999</ref><ref>Россия и СССР в войнах XX века“, М. „Олма- Пресс“, 2001 год</ref> Специјални немачки Ајнсацкомандо, балтички и украјински колаборатори су учествовали у геноциду совјетских Јевреја. Румунске јединице су учествовале у геноциду над Јеврејима у области Одесе. За време опсаде, [[Санкт Петербург|Лењинград]] је изгубио 27% популације, а [[Псков]] и [[Велики Новгород|Новгород]] су изгубили петину становништва. Велики број руског становништва у Карелији је настрадао у финским концентрационим логорима. Окупиране територије су претрпеле велика пустошења од стране Немачке, депортовање у радне логоре, али су и Руси при повлачењу примењивали тактику пустошења.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1757323,00.html Final Compensation Pending for Former Nazi Forced Laborers], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Као последица тога, милиони људи на окупираним територијама су умрли од глади и недостатка елементарне медицинске помоћи. Око 3,5 милиона совјетских ратних заробљеника (од 5,5 милиона) је умрло у немачким логорима.<ref>{{cite web|url=http://www.gendercide.org/case_soviet.html| title = Case Study: Soviet Prisoners-of-War (POWs), 1941-42| work = Gendercide Watch| accessdate=22. 07. 2007.}}</ref><ref>"Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century", Greenhill Books, London, 1997, G. F. Krivosheev</ref><ref>Christian Streit: Keine Kameraden: Die Wehrmacht und die Sowjetischen Kriegsgefangenen, 1941-1945, Bonn: Dietz (3. Aufl., 1. Aufl. {{page|year=1978|isbn=978-3-8012-5016-4|pages=}}</ref>
 
=== Хладни рат ===
Ред 281:
Хладни рат је произашао из сукоба Стаљина и америчког председника [[Хари Труман|Харија Трумана]] око будућности источне Европе за време [[Потсдамска конференција|Потсдамске конференције]] лета [[1945]].<ref>{{cite web|url=http://www.jfklibrary.org/Historical+Resources/JFK+in+History/The+Cold+War.htm| title = The Cold War| work = John F. Kennedy Presidential Library and Museum}}</ref> За време претходних 150 година Русија је претрпела три разорна напада за време Наполеонских ратова и за време Првог и Другог светског рата, па је Стаљинов циљ био да успостави тампон зону од земаља између Немачке и Совјетског Савеза{{sfn|Gaddis|1990|pp=176}}. Труман је оптужио Стаљина да је издао [[Кримска конференција|Јалтски споразум]]. Како је источна Европа била под окупацијом Црвене армије, Стаљин је добијао на времену док је његов [[пројекат атомске бомбе]] полако и сигурно напредовао{{sfn|Cochran|Norris|Bukharin|1995|pp=}}{{sfn|Gaddis|1997|pp=}}.
 
Априла [[1949]]. САД су спонзорисале [[НАТО|Северно-атлантски пакт]] (НАТО), пакт о међусобној заштити по ком је већина западних земаља обавезала да оружани напад против једне од њих, сматра нападом на све. Совјетски Савез је основао источни еквивалент НАТО-у [[1955]], назван [[Варшавски пакт]].{{sfn|Mastny|Byrne|2005|pp=}}<ref>Holloway, David & Jane M. O. Sharp. ''The Warsaw Pact: Alliance in Transition?'' Ithaca:. {{page1|location=|publisher=Cornell University Press. {{page|year=1984|isbn=978-0-8014-1775-7|pages=}}</ref>{{sfn|Holden|1989|pp=}} Подела Европе на Западни и Совјетски блок је касније попримила глобални карактер, нарочито после 1949, када је окончан нуклеарни монопол САД тестирањем совјетске бомбе [[РДС-1]] и доласком на власт [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]] у [[Кина|Народној Републици Кини]].
 
Најважнији циљеви совјетске иностране политике су били одржавање и повећање националне безбедности и одржање превласти над Источном Европом. Совјетски Савез је одржао своју доминацију у Варшавском пакту тако што је угушио [[Мађарска револуција 1956.|Мађарску револуцију 1956]],<ref>Litvan, Gyorgy, Janos M. Bak & Lyman Howard Legters (editors). ''The Hungarian Revolution of 1956: Reform, Revolt and Repression, 1953-1963''. London – New York: Longman. {{page|year=1996|isbn=978-0-582-21504-7|pages=}}</ref> [[Прашко пролеће]] у Чехословачкој 1968, и подржао гушење [[Солидарност (синдикат)|Покрета солидарности]] у Пољској почетком осамдесетих година. Совјетски Савез се супротстављао Сједињеним Америчким Државама у бројним [[Заступнички рат|заступничким ратовима]] широм света, међу којима су највећи били [[Корејски рат|Корејски]] и [[Вијетнамски рат]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Историја_Русије”