Миомир Вукобратовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 48:
'''Миомир Вукобратовић''' ([[Ботош]], [[26. децембар]] [[1931]] — [[Београд]], [[11. март]] [[2012]]) био је [[машинство|машински]] [[инжењер]] и пионир хуманоидне [[роботика|роботике]]. Био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] од [[1994]]. на Одељењу техничких наука. Један је од оснивача [[београдска школа роботике|„београдске школе роботике“]].<ref name="sanu">{{Cite web
|url = http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=839,
|title = Члан САНУ, Миомир Вукобратовић|accessdate=3. 9. 2010.
|publisher = САНУ
}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref><ref name="novosti1">{{Cite web
Линија 65 ⟶ 64:
Професор Вукобратовић је рођен 26. децембра 1931. године, у селу [[Ботош]]у код [[Зрењанин]]а. Дипломирао је [[1957]]. на ваздухопловном смеру [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинског факултета у Београду]]. [[Доктор наука|Докторат]] техничких наука стекао је [[1964]], такође на Машинском факултету, из области прорачуна чврстоће структура, а [[1972]]. и на Централном институту за машинство [[Академија наука СССР|Академије наука Совјетског Савеза]].<ref name="sanu" /><ref name="impvuk">{{Cite web
|url = http://www.institutepupin.com/RnDProfile/robotics/vukobratovic.html
|title = Academician Dr. Miomir Vukobratović, Head and Founder|accessdate=5. 9. 2010.
|publisher = Robotics Laboratory, Institute Mihailo Pupin
|language = {{ен}}
}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref><ref name="odbrana">{{Cite web
|url = http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana030/08-11.pdf
|title = Наше, а светско|accessdate=9. 9. 2010.|last = Шведић|first = Мира
|date = 15. 12. 2006
|format = PDF
Линија 81 ⟶ 78:
Након завршетка Школе резервних официра, ваздухопловнотехничке службе [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у [[ваздухопловнотехнички школски центар РВ и ПВО — Рајловац|Школском центру РВ и ПВО]] у [[Рајловац|Рајловцу]] код [[Сарајево|Сарајева]], [[јануар]]a [[1958]]. дошао је у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Ту је радио до јануара [[1965]]. године, на прорачунима [[чврстоћа|чврстоће]] и [[аероеластичност]]и ваздухопловних структура, на пројектима [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенских]] војних авиона са [[турбомлазни мотор|турбо-млазним мотором]] [[Г-2 Галеб]] и [[Ј-21 Јастреб]],<ref name="impvuk" /> након чега се демобилисао. Тада је прешао у [[Институт Михајло Пупин|Институт „Михајло Пупин“]]<ref name="kremaginet">{{Cite web
|url = http://www.creemaginet.com/sajt/miomir-vukobratovic-humanoidna-robotika
|title = Prof. Miomir Vukobratović — humanoidna robotika|accessdate=3. 9. 2010.|author = Lidija Tomić
|publisher = Mreža kreativnih ljudi
}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>
где је радио до [[1996]]. године, у звањима сарадника, руководиоца, вишег научног сарадника и научног саветника. У ИМП-у је од [[1968]]. био шеф Одсека за биодинамику, директор Лабораторије за роботику и флексибилну аутоматику и коначно директор Центра за роботику.<ref name="pregled">{{cite web
|url = http://www.pregled.com/nauka.php?id_nastavak=323&tmpl=nauka_tmpl
|title = Na prodaju i ljudi na struju|accessdate=3. 9. 2010.|author = Danijela Kljajić
|date = 04. 03. 2006.
|publisher = Pregled
Линија 141 ⟶ 134:
У Институту „Михајло Пупин“ почео је да ради на проблемима [[аутоматика|аутоматике]] и роботике. У другом, релативно кратком, периоду рада постигао је значајне резултате у области сензорне анализе аутоматских контролних система. Истраживања у овој области је заокружио објављивањем [[монографија|монографије]] {{јез|en|General Sensitivity Analysis}} у сарадњи са професором [[Рајко Томовић|Рајком Томовићем]] ([[1971]]. на енглеском и [[1972]]. на [[руски језик|руском]] језику).<ref name="impvuk" /><ref name="impvuk-pub">{{Cite web
|url = http://www.institutepupin.com/RnDProfile/robotics/vukobratovic-pub.html
|title = Academician Dr. Miomir Vukobratović, Head and Founder — Publications|accessdate=9. 9. 2010.
|publisher = Robotics Laboratory, Institute Mihailo Pupin
|language = {{ен}}
Линија 149 ⟶ 141:
Истраживања у трећој области — хуманоидној роботици и проблемима динамике двоножних робота — у којој је и даље активан, почиње [[1967]]. године.<ref name="odbrana" /> У јануару [[1968]], на Свесовјетском конгресу теоријске и примењене механике у [[Москва|Москви]], уводи метод за контролу кретања и стабилности двоножних хуманоидних робота. У периоду 1970—1972, са Давором Јуричићем и осталим сарадницима, метод је разрађен и конкретизован, те добија назив „[[тачка нула момента]]“ ({{јез-енгл|Zero-Moment Point; ZMP}}). Иако је метод био брзо прихваћен у научним круговима, на прву практичну реализацију се чекало 16 година, до [[1984]], када је у лабораторији [[Ичиро Като|Ичира Катоа]] на [[Универзитет Васеда|Универзитету Васеда]] примењен на роботу [[WABOT|-{WL-10RD}-]].<ref name="ijhr" /> По речима истакнутих [[јапан]]ских роботичара, шире интересовање за роботику у тој земљи почиње након Вукобратовићеве серије предавања, седамдесетих година, на јапанским [[институт (ТВ серија)|институтима]] и [[универзитет]]има.<ref name="kremaginet" /><ref name="kockica">{{Cite web
|url = http://www.kockicica.org/blog/verovali-ili-ne-humanoidne-robote-izmislili-srbi
|title = Verovali ili ne — humanoidne robote izmislili Srbi|accessdate=7. 9. 2010.|author = Stanko Stojiljković
|date = 2. 10. 2007
|publisher = Kockičicin iBlob
Линија 200 ⟶ 190:
Следећи помак у рехабилитационој роботици Вукобратовић је постигао [[1980]],<ref name="imphist">{{Cite web
|url = http://www.imp.bg.ac.rs/SR/AboutUs/Istorijat.htm
|title = Istorijat Instituta „Mihajlo Pupin“|accessdate=10. 9. 2010.
|publisher = Institut „Mihajlo Pupin“
}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> када је његов тим конструисао активну [[ортоза|ортотичку]] руку за [[дистрофија|дистрофичаре]]. У испитивању рада руке учествовала је Оливера Јандрић, тадашња председница Удружења дистрофичара Београда. Иако је од дванаесте године боловала од тешког облика дистрофије екстремитета, већ након неколико недеља вежби успевала је да помоћу ортозе обавља сложене манипулативне задатке попут шминкања.<ref name="odbrana" /><ref name="kremaginet" />
Линија 208 ⟶ 197:
Међу признањима која је професор Вукобратовић добио су<ref name="sanu" /><ref name="mai">{{Cite web
|url = http://www.mernokakademia.hu/magyar/02szervezet/tiszteletbeli_tagok.htm
|title = Tiszteletbeli tagok|accessdate = 5. септембра 2010.
|publisher = Hungarian Academy of Engineering
|language = {{ен}}
Линија 239 ⟶ 227:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Bezerra| first = Carlos André Dias|authorlink = |others = Douglas Eduardo Zampieri| editor = Marco Ceccarelli| others = | title = International Symposium on History of Machines and Mechanisms: Proceedings HMM2004|url=http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| format = | accessdate=7. 9. 2010| accessyear=| accessmonth = | edition = | month = | publisher = Kulwer Academic Publishers| location = Dordrecht| language = {{ен}}|isbn=978-1-4020-2203-6 (HB). {{page|year=2004isbn=978-1-4020-2204-3
* {{Cite book|ref=harv|last=Hunt| first = V. Daniel| title = Industrial Robotics Handbook|url=http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| accessdate=10. 9. 2010| edition = Fourth Printing|year=1983| publisher = Industrial Press| location = New York| language = {{ен}}|isbn=978-0-8311-1148-9| chapter = Yugoslavia| chapterurl = http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&lpg=PA326&pg=PA326#v=onepage&q&f=false|pages=326}}
Линија 248 ⟶ 236:
{{DEFAULTSORT:Вукобратовић, Миомир}}
[[Категорија:Рођени 1931.]]
| |||