Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
 
== Порекло и младост ==
Чаславов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]] био је средњи син кнеза [[Властимир]]а,<ref name="ДАИ"/> а познат је и по једном недавно нађеном [[Печат кнеза Стројимира|печату]].{{sfn|Живковић|2006|p=}} Старији брат [[Мутимир]] протерао је у Бугарску Стројимира заједно са најмлађим братом Гојником.<ref name="ДАИ" /> У Бугарској, Стројимировом сину, [[Клонимир Стројимировић|Клонимиру]] бугарски владар „Борис даде Бугарку за жену”, а из тог брака родио се Часлав (Τζεέσθλαβος).<ref name="ДАИ" /> Претпоставља се да је Часлав рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">,{{ТЖ-ПСВsfn|Живковић|2006|p=}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name{{sfn|Живковић|2006|p="Тиб" />}} Када је [[893]]. Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав променио пребивалиште. У борбама око власти над Србијом, које су настале после Мутимирове смрти од око [[891]]. године,{{sfn|Логос|2017|p=94. Мутимирова владавина завршила се 890, 891. или 892}} Чаславов отац Клонимир је покушао да освоји власт око [[897]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=94-95 “ … избегне из Бугарске и стигне и Клонимир (Κλονίμηρος), отац Часлава, са војском уђе у Достиник (ή Δοστινίκα), један од српских градова, са циљем да преотме власт. Њега нападне и убије Петар, и он владаше даљих двадесет година.”}} Клонимир је успео да заузме [[Достиника|Достинику]], претпоставља се да је то била [[Престонице Србије|престоница Србије]], али погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].<ref name="ДАИ" />
 
== Долазак на власт ==
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]].{{sfn|Острогорски|1949|p=26}} године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом, а на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији.<ref name="ДАИ" /> Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт [[920]]/[[921]]. године, или [[923]]/[[924]].{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он, пишући о Павловој владавини, два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита. Како постоји опште слагање да је Павле дошао на власт од августа 917. или у 918. години, а владао је три, или шест, непуних, или пуних година, његова владавина се завршила 920/921. године, или 923/924}} Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје.<ref name="ДАИ" />
 
Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године.<ref name{{sfn|Живковић|2006|p="Тиб" />}}
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је Константин Порфирогенит писао да је у Хрватској била војска од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Логос|2018|p=19-20. Постоји претпоставка да су направљене две грешке у критичком издању DAI и преводу, а Живковић и Логос претпостављајупретпоставља да је Порфирогенит писао o 3.000 коњаника и 40.000 пешадинаца}} Такође, уследио је и потпуни пораз Бугара, који су напали Хрватску, можда у [[Босни]].<ref name="ДАИ" /> Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|2018|p=18-21}}
 
Према неким мишљењима у [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], описано је постављање на трон Србије [[Љутомир]]а, који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
 
== Обнова самосталности Србије ==
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију. Порфирогенит је написао да је Часлав са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] од Бугара у Србију и обновио [[српске земље у раном средњем веку|српску кнежевину]] уз помоћ Византије.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}} То прихвата већина српских историчара,<ref name="Станоје" /><ref name="ГО" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}<ref name="Андрија" /> али има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (920—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]].<ref name{{sfn|Живковић|2006|p="Тиб" />}}{{sfn|Логос|2018|p=21-22}} Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name{{sfn|Живковић|2006|p="Тиб" />}}<ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи,<ref name="ДАИ" /> али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан.<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>{{sfn|Живковић|2012|p=331}} Према даљем опису, српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле су да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград.<ref name="ДАИ" /> Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио'', након чега их је послао у Србију.<ref name="ДАИ" /> Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије. Србија је обновљена, вероватно, у границама које су личиле са оне из времена пре бугарског освајања.
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|220п|мини|десно|Смрт Часлава.]]
[[Датотека:HeFGz.jpg|220п|мини|десно|Романтичарска представа кнеза Часлава (19. век)]]
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа, а обично се мисли да је дело настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}. За поглавља о Јужним Словенима мисли се да су завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, или око [[950]]. године<ref name="Андрија" />. Неки историчари мисле да дело није завршено, то јест да је дописивано до Порфирогенитове смрти [[959]]. године, а из тога се може претпоставити да је Часлав био жив око [[960]]. године.<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2018|p=17, 24-26. са напоменома 57 и 85}}{{sfn|Щавелев|2018|p=296-298, 306}} Постоји и претпоставка да је Часлав умро [[943]]. годину.<ref name{{sfn|Живковић|2006|p="Тиб" />}}
 
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name{{sfn|Живковић|2006|p="Тиб" />}} и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />),{{sfn|Живковић|2006|p=}} сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
 
Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД" /><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />).{{sfn|Живковић|2006|p=}} У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља'' војску, да би осветила смрт свог мужа.{{sfn|Рокаи и др|2002|p=655. [[Мађарска племена|Мађарским племенима]] у Чаславово доба владали су[[Золта]], [[Фајс]] и [[Такшоњ]]}} Он јој је дао велику војску са којом се упутила у ''[[Срем]]'' (данашња [[Мачва]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}) и у изненадном [[ноћ]]ном нападу на српски логор, Мађари су заробили Часлава. Према наредби Кишове удовице, Чаславу и свим његовим сродницима<ref name="ЛПД" />, који су такође заробљени, су завезане [[ноге]] и [[шака|руке]], након чега су живи бачени у реку [[сава|Саву]].
 
Након Чаславове смрти, његова држава се распала на мање кнежевине, које су наставиле своје постојање независно једне од других.
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|chapter=О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита|title=Византијски свет на Балкану|year=2012|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|pages=313-332|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/Vizantijski%20svet%20na%20Balkanu%202.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=О српско-бугарској граници у IX и X веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2015|volume=52|pages=31-42|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881552031K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Структура 32. главе списа De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=25-32|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=Покрштавање Срба и Хрвата|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1996|volume=35|pages=155-174|url=https://books.google.com/books?id=qQcUAQAAMAAJ}}