Александар I Карађорђевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене 178.148.138.159 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
Ред 46:
Александар је рођен на [[Цетиње|Цетињу]] [[16. децембар|16. децембра]] [[1888]]. Његов деда по мајци био је црногорски краљ [[Никола I Петровић]], а баба краљица [[Милена Петровић Његош|Милена]]. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар [[Николај II Александрович]]. Детињство је провео у [[Књажевина Црна Гора|Црној Гори]], а основну школу завршио у [[Женева|Женеви]]. Даље школовање наставио је у војној школи у [[Санкт Петербург]]у, а потом у [[Београд]]у, по доласку краља Петра I на српски престо [[1903]]. године.
=== Престолонаследник Србије ===
[[Датотека:AlejandroDeYugoslaviaComoPríncipeHeredero--dasknigreichse02kaniuoft.jpg|мини|лево|150п|Краљевић Александар]]
Судбински преокрет у животу младог принца Александра наступио је [[1909]], када се његов старији брат, принц [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе]] одрекао права наследства престола. Ђорђа су многи у Србији дуго сматрали неподесним да постане краљ Србије, а међу њима су били политичари као што је [[Никола Пашић]] и високи официри попут [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутина Димитријевића Аписа]] и [[Петар Живковић|Петра Живковића]], којима није одговорала импулсиван Ђорђев карактер и нестабилна личност склона инцидентима. Ђорђе је био починитељ трагичног инцидента из 1909. када је шутнуо свог слугу у стомак, изазваши његову смрт неколико дана касније. Овај инцидент је био последња кап, због ког је избио велики скандал у српској јавности, као и у аустроугарској штампи, која је интезивно извештавала о томе, па је принц Ђорђе био приморан да се одрене права на престо.
Принц Александар је 1910. скоро преминуо од стомачног [[тифус]]а и због тога је имао стомачне проблеме до краја свог живота. Када је Александар постао престолонаследник, борба за власт између Пашићевих [[Народна радикална странка|радикала]] и Аписове [[Црна рука|Црне руке]] је добила и трећег учесника. Александар је све више сматрао себе јединим пресудним фактором, па је око себе окупио [[Бела рука|Белу руку]], групу официра предвођених Петром Живковићем, Петром Мишићем и [[Јосиф Костић]]ем.{{sfn|Mitrović|2007|p=184}}
| |||