Емоционални развој — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
== Емоције и разна обољења ==
 
Психосоматика је наука која проучава улогу психичких чинилаца у одржању здравља, као и утицај тих чинилаца на изазивање неких обољења. Један од проблема који проучава ова наука јесте утицај емоционалне напетости на поремећаје, као што су чир на желуцу, дијареја, мигрене... Узроци губљења апетита и повраћања често су психичке природе. Емоционални сукоби могу да доведу до поремећаја у варењу и до чира. Испитивања појединих случајева обољења показују да психички узроци каткада изазивају алергије, главобоље, поремећаје у раду жлезда са унутрашњим лучењем, висок притисак. У вези са страхом од наставника или испита у школи код деце може доћи до главобоље, муцања, пролива и честих побољевања.
 
Чиме се објашњава та веза између психичког и физичког? За време емоција, као што су страх и гнев, узнемирен је цео организам. Емоција се не доживљава само појединим деловима тела. У организму уплашеног или разгневљеног детета долази до многих физиолошких промена. Нормалан процес варења се успорава (у желуцу је само један део нормалне количине стомачких сокова). Пљувачка се лучи обилно, што може довести до гађења, непријатног осета у устима и повраћања. Надбубрежне жлезд луче у крв хормон, адреналин. Он за неколико секунди стиже у све делове тела. Адреналин успорава варење. Делује и на рад јетре, те ова ослобађа шећер који се у њој нормално налази. Шећер се преко крви преноси у мишиће. Адреналин, даље, делује на плућа тако што она избацују више угљен-диоксида, а узимају више кисеоника. Дисање постаје брже. Поменути хормон делује и на срце, те оно удара брже и снажније. Због свих тих промена дете је много снажније него обично.
 
Очигледно је, дакле, да су страх и гнев озбиљна стања, која захватају читав организам. Ако дете често доживљава ове емоције, јасно је да ће и њихов притисак на дечји организам бити трајнији и штетнији. У том стању, детиње срце, његова плућа и читав организам трпе велико оптерећење. Дете троши резервну енергију и оштећује органе, у првом реду оне за варење.
 
Пошто је емоционални живот од непроцењивог значаја за душевно здравље, разумљива је и потреба да се још од малена негују пожељне емоционалне реакције. Малолетна преступништва - убиства, разбојништва, крађе и проституција - понекад су последица социјално-емоционалних дефеката личности. Разни случајеви таквог криминала, показују да је преступник имао погрешно емоционално васпитање. Међутим, у васпитању емоција, као и у васпитању уопште, нема никаквих општеважећих правила, јер се сва деца развијају на свој начин, чак и онда када расту под сличним условима. То значи да се у васпитању мора прићи сваком детету понаособ.
 
Па ипак, постоје услови које родитељи, школа и друштво треба да обезбеде како би се дете развило у здраву емоционалну личност. Детету је потебно обезбедити сигурност у нормалним породичним, школским и друштвеним условима. Поред љубави која га окружује, ваља имати разумевања и за његову потрену постепеног осамостаљивања.
 
 
84

измене