Емоционални развој — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 149:
Гнев је најчешћа емоција у детињству. Изливи гнева су не само чести већ и краткотрајни. До две и по године постоји тенденција да се број тих излива повећа. После тог узраста њихов број опада. Ако се упореде мушка и женска деца, видеће се да је учесталост ове емоције већа код дечака него код девојчица. Деца су најраздражљивија кад су гладна или болесна.
=== Страх ===
==== Узроци ====
Ред 174:
У циљу превладавања страха уобичајена је примена двеју врсте метода. Једна од њих намењена је превенцији - спречавању развоја страха, док се друга примењује у циљу лечења, односно ослобађања од страха, када је већ створен.
Као превентивна мера, препоручује се уклањае детета од ситуација које изазивају страх. Пошто се дете плаши свега неочекиваног, треба га, кад год је то могуће, припремити и тако смањити неповољно дејство изненађења. Ако се са њим, пре одласка лекару, разговара, оно ће стећи извесну сигурност. Пре него што крене први пут у школу, дете треба упознати са свим детаљима школског рада. Значајно је да се дете, поготову на најмлађим узрастима, може
Разне врсте страха појављују се и ишчезавају без нарочитог лечења. Страх од многих ситуација, лица и предмета нестаје са повећањем детињег искуства. Страх од страних лица, на пример, губи се у току друге године. Страх створен у вези са неким непријатним доживљајем, ако се поменути догађај не понавља, временом слаби.
У борби против страха мајке се махом служе објашњавањем ситуација које су изазивале страх, као и суочавањем преплашене деце са тим ситуацијама. Ова метода најчешће не помаже, али боље је и њу употребити него не предузимати ништа. Један трогодишњи дечак (испитивање Чолановића) престао је да стрепи од фризера кад се његов отац играо са њим неколико дана обучен у бели мантил. У овом случају, посреди је повезивање непријатног са пријатним, процес условљавања при којем се непријатно губи услед преваге пријатног.
Убеђивање од стране одраслих, пример друге деце и колектива повољно делују на савлађивање страха. Деци у неким нашим обдаништима лекар свако јутро прегледа грло. Деца која су се тек уписала у обданиште редовно показују отпор да им се прегледа грло, али већ кроз неколико дана, под утицајем средине, савлађују страх и пристају на тај рутински преглед.
Родитељи и наставници каткад прибегавају исмевању и физичкој принуди да би дете излечили од страха. Међутим, ова средства нису ефикасна.
=== Љубомора ===
Ова емоција је код деце врло честа. Према неким психолозима, она је неизбежна између браће и сестара. Од свих емоција, родитељима је најтеже да објасне љубомору према брату и сестри. Они често неће да је виде и да је признају, нарочито ако се испољава на прикривен, индиректан начин.
==== Узроци ====
Свако дете жуди за пажњом и љубављу. и зато често долази у супарнички положај према другом детету, борећи се са њим за пажњу мајке, оца, наставника. Ситуације које доводе до љубоморе опште су познате. Набројаћемо неке од њих. Ако једно дете у породици дуго болује, друга деца губе родитељску пажњу на коју су навикла. Ако родитељи, рођаци или пријатељи јавно упоређују децу по интелигенцији, лепоти, успеху у школи, понашању и другим особинама, деца која у том поређењу губе, могу такође постати љубоморна. Дете је нарочито погођено ако се нека његова ствар, коју оно воли, да другоме. Оно је у стању да ту исту ствар само поклони, али тешко подноси да одрасли на тај начин располажу његовом играчком, одећом и слично.
==== Испољавање ====
Љубомора се испољава на разне начине, при чему дете двојако реагује - отворено или прикривено. Отворену реакцију представља непосредан напад на друго дете, било физички било вербално (подсмех, оговарање, заједање). С друге стране, прикривена реакција подразумева да дете почиње да се понаша на неуобичајен и непожељан начин, који на први поглед не указује на везу између љубоморе и тог понашања. Некад је врло тешко родитеље убедити да је такво држање израз љубоморе. Дешава се да љубоморно дете почне са мокрењем у постељи, иако је то већ давно престало да чини, затим да сиса прст, да муца или да се плаши. Неки пут одбија да једе или испољава симптоме неког обољења. Свако дете на свој начин манифестује љубомору, према томе шта најефикасније делује на особу за чијом пажњом жуди. Све ове љубоморне реакције су несвесне.
==== Чиниоци значајни за љубомору ====
== Наклоност ==▼
Постоји разлика у љубомори по половима. Истраживачи су нашли да су женска деца чешће љубоморна него мушка. Узрок томе је вероватно чињеница да су мушка деца жељенија.
Учесталост љубоморе мења се са узрастом. Она се први пут јавља код деце од осамнаест месеци. Деца испод тог узраста толико су мала и зависна од родитеља да се практично не може ни догодити да буду занемарена, чак и ако се родило друго дете. Сем тога, на том узрасту јављају се почеци свести о себи, дечје ,,ја". Пре тога, изгледа да дете није у стању да осети супарништво. Између треће и четврте године љубомора је најчешћа. Она се затим са узрастом смањује, да би се у периоду адолесценције поново усталила.
Испитивања су показала да је љубоморе мање у породицама са више деце него у онима где их је само двоје. Принова у великој породици ни из далека не изазива онолико супарништва, колико у породици са једним дететом. Продужена љубомора је један од знакова емоционалне незрелости. Она се тешко лечи, а понекад је у стању да угрози развој читаве личности. Постоје клинички случајеви где код одрасле особе претеже целог живота, где се љубомора, изазвана у односима између браће и сестара, преноси и на све друге социјалне односе. Стога је задатак родитеља и наставника да избегавају стварање ситуација које доводе до љубоморе.
Да би се предупредила љубомора изазвана приновом у породици, психолози саветују мајци да сваког дана извесно време посвети искључиво старијем детету. Иначе, препоручује се родитељима да избегавају пред децом поређења млађег и старијег детета у корист једног од њих.
▲=== Наклоност ===
Линија 194 ⟶ 225:
На трећем ступњу, у пубертету и после њега, објект наклоности су младићи и девојке сличног узраста али супторног пола. Ова наклоност, пре или касније, води ка браку и окончава детињу приврженост мајци, оцу, родитељском дому. Човек који као дете није прошао кроз све ове фазе остаје емоционално незрео, везан сувише за родитеље, неспособан да заснује сопствену породицу.
=== Задовољство, радост, одушевљење ===
| |||