Емоционални развој — разлика између измена

[[Психосоматика]] је наука која проучава улогу психичких чинилаца у одржању здравља, као и утицај тих чинилаца на изазивање неких обољења. Један од проблема који проучава ова наука јесте '''утицај емоционалне напетости на поремећаје''', као што су ''чир на желуцу'', ''дијареја'', ''мигрене''... Узроци губљења апетита и повраћања често су психичке природе. Емоционални сукоби могу да доведу до поремећаја у варењу и до чира. Испитивања појединих случајева обољења показују да психички узроци каткада изазивају ''алергије'', ''главобоље'', поремећаје у раду ''жлезда'' са унутрашњим лучењем, ''висок притисак''. У вези са '''страхом од наставника''' или испита у школи код деце може доћи до ''главобоље'', ''муцања'', ''пролива'' и честих побољевања.

Чиме се објашњава та веза између психичког и физичког? За време [[Емоције|емоција]], као што су '''[[Страх|страх]]''' и '''[[Гнев|гнев]]''', узнемирен је цео организам. Емоција се не доживљава само појединим деловима тела. У организму уплашеног или разгневљеног детета долази до многих ''физиолошких промена''. Нормалан процес варења се успорава (у желуцу је само један део нормалне количине стомачких сокова). [[Пљувачка]] се лучи обилно, што може довести до гађења, непријатног осета у устима и повраћања. [[Надбубрежне жлезджлезде]] луче у крв хормон, '''[[Адреналин|адреналин]]'''. Он за неколико секунди стиже у све делове тела. [[Адреналин]] успорава варење. Делује и на рад [[Јетра|јетре]], те ова ослобађа шећер који се у њој нормално налази. Шећер се преко крви преноси у мишиће. [[Адреналин]], даље, делује на плућа тако што она избацују више [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]], а узимају више [[Кисеоник|кисеоника]]. Дисање постаје брже. Поменути хормон делује и на [[Срце|срце]], те оно удара брже и снажније. Због свих тих промена дете је много снажније него обично.

Очигледно је, дакле, да су [[Страх|страх]] и [[Гнев|гнев]] озбиљна стања, која захватају читав организам. Ако дете често доживљава ове емоције, јасно је да ће и њихов притисак на дечји организам бити ''трајнији и штетнији''. У том стању, детиње [[Срце|срце]], његова [[Плућа|плућа]] и читав [[Организам|организам]] трпе велико оптерећење. Дете троши резервну енергију и оштећује [[Орган|органе]], у првом реду оне за [[Органи за варење|варење]].

Пошто је емоционални живот од непроцењивог значаја за '''[[Душевно здравље|душевно здравље]]''', разумљива је и потреба да се још од малена негују пожељне емоционалне реакције. Малолетна преступништва - убиства, разбојништва, крађе и проституција - понекад су последица социјално-емоционалних дефеката [[Личност|личности]]. Разни случајеви таквог криминала, показују да је преступник имао погрешно '''[[Емоционално васпитање|емоционално васпитање]]'''. Међутим, у васпитању емоција, као и у васпитању уопште, ''нема никаквих општеважећих правила'', јер се сва деца развијају на свој начин, чак и онда када расту под сличним условима. То значи да се у васпитању мора прићи сваком детету понаособ.