Миладин Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 173:
На једном од првих састанака Обласног комитета КПЈ, одржаних у ослобођеној Приштини, Миладин је дао оцену политичких прилика на Космету и говорио о потреби мобилизације свих снага за ослобођење земље, али и за обнову привреде, учвршћивање нове власти, политичких организација, као и братства и јединства српског, црногорског и албанског народа. Такође, део рада је требао усмерити на масовније укључивање Албанаца у антифашистичке организације. За разлику од Албаније, са којом је Миладин имао искуства и где се већина Албанаца определила за антифашистички Народноослободилачки фронт, Косметски Албанци су углавном били пасивни или су подржавали националистичку организацију Бали Комбетар. Балисти, како су називани припадници ове организације су ослобођење Космета доживели као поновну окупацију од Срба и њихове добро организоване и снабдевене групе, које су остале на терену након немачког повлачења, почеле су са извођењем акција и напада. Нападом на Урошевац, 2. децембра 1944. године отпочела је балистичка побуна на Космету, која се крајем децембра проширила на Гњилане, Ораховац, Дреницу и Косовску Митровицу. Јединица НОВ Југославије, су уз помоћ јединица НОВ Албаније успеле да привремено угуше побуну, али је она кулминирала половином јануара 1945. године побуном Шабана Полуже. Он је преходно прешао на страну партизана и почео са мобилизацијом бораца за Сремски фронт, а када је требало да крене он је са својим борцима напао партизане у близини Вучитрна. Ова побуна се брзо проширила на дренички крај, због чега је Врховни штаб НОВ и ПОЈ 8. фебруара 1945. године на Косову и Метохији увео Војну управу, на челу са Савом Дрљевићем. Побуна је угушена крајем фебруара ликвидацијом штаба побуњеника, мада су борбе у мањем обиму вођене и у току марта, док су последње балистичке групе ликвидиране тек у лето 1952. године.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=79}}{{sfn|Лексикон НОР 1|1980|p=542}}<ref name="Новости 2009">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:395204-Odmetnik-platio-glavom|title=Odmetnik platio glavom|website=www.novosti.rs|date=1. 9. 2009}}</ref>
[[Датотека:Hivzi Sulejmani Library.jpg|300px|мини|десно|Зграда у Приштини у којој је 1945. године убијен Миладин Поповић]]
Балистичка побуна, која је избила одмах након ослобођења, почетком децембра 1944. и трајала до краја фебруара 1945. године пореметила је нормализацију ситуације на Косову и Метохији. Све то је утицало да се и у органе нове „народне власти” убаце непријатељи, као и да дође до појаве национализма. Миладин Поповић је био упоран у борби да се политичка линија КП Југославије спроводи доследно, па је захтевао да се из свих антифашистичких организација и органа народне власти искључе сви који нису прихватали линију партије и који су одступали од политике братства и јединства. Како би умањио последице побуне на албанско становништо Миладин је одлазио на конференције и скупове на којима је настојао да објасни смисао побуне и укаже на значај братства и јединства српског, црногорског и албанског народа. Након увођења војне управе и преласка све власти на војне установе, Миладин је одржавао састанке са политичким руководиоцима Космета и објашњавао им значај што активније сарадње са војним властима, како би што пре дошло до нормализације ситуације и сређивања стања на терену. У овом циљу је писао и окружнице месним комитетима, у којима је давао директиве и савете у вези даљег деловања.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=79}}
Убијен је [[13. март]]а [[1945]]. године у [[Приштина|Приштини]], од стране албанског националисте [[Хаки Таха|Хаки Тахе]] (1913—1945).
| |||