Покољи Срба у глинском срезу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Bocin kolega (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 31:
{{цитат|Убијање је вршено на неколико начина. Неке су затварали у православној цркви у Глини, гдје је могло стати око 1000 душа. Тада је командир одредио из наше сатније 15 људи који ће извршити клање. Прије поласка на овај посао давао им је пиће, и то неком рума, а неком љуту ракију, па кад се напију онда су их слали ножевима унутра. За вријеме клања пред црквом је била постављена стража, јер су се неки православци пењали у звонару и скакали са врха звоника у порту. Сви они који су скакали били су побијени у порти од стране стражара. Ја сам био одређен да у три маха вршим клање у цркви (...). Убијање је вршено на тај начин што смо неке ударали ножем право у срце, неке клали преко врата, а неке ударали гдје стигнемо. Ако неки Србин не би био готов од првог ударца, тога би усташе преклале ножем. За вријеме овога клања није горјело свјетло у цркви већ су били одређени нарочити војници који су у рукама држали батеријску лампу и тиме освјетљавали просторије. |}}
 
Када су усташе поклале једну четвртину Срба затворених у цркви (Рођења Богородице), направили су паузу да би доводили цивиле и показивали им како кољу Србе. О томе догађају је посвједочила Јосипа Шарић пред ''Комисијом Окружног НОО Баније'' 14. октобра 1944. године.{{sfn|Аралица|2010|p=68}} УбистваС друге стране, Срби који су настављенакрајем 3.јула августа,похватани кадана сутериторији усташесреза убилеГлина становникеи српскихбили селапривремено смештани у околинижандармеријеске цркве.касарне Окоу мјесецпојединим дана каснијеселима, усташеа сузатим запалиледовожени цркву.{{sfn|Pilsel|16у Julyсрески 2011}}судски Лешевизатвор жртваи судруге токомпросторије ноћиу одвожениГлини, камиониманису довођени у шикаруцркву Латиноворади уклања селувећ су одвожени право над јаме у Прекопи. и тамо пуобијани.
 
Други масовни покољ Срба у глинској цркви и шикари Латиново десио се 4-5 аугуста када су домамљени Срби Вргинмоста и Чемернице у соколски дом у Вргинмосту под маском масовног покрста 3. аугуста. Усташе су под пријетњом или под маском добровољности и свечаности позивале Србе општина Вргинмост и Чемерница да дођу у Соколски дом у Вргинмосту како би их католички свештеник масовно покрстио. Да би обмана била убједљивија, усташе су окупљене Србе уписивали у књиге и наплаћивале таксу покрштења. Тога дана није се појавио католички свештеник већ су дошла устачка појачања која су поставила страже око Соколског дома и ограђеног дворишта у коме су били затворени окупљени Срби. Главни организатори овога покоља су били усташе били Никола Видаковић и Јосип Мисон. Више од 1 300 Срба је 4. аугуста камионима и аутобусима превежено из Вргинмоста у цркву Богородичиног спасења или директно над јаме у шикари Латиново гдје су били побијени или поклани. Усташе су у цркви 4. аугуста јавно показивале Хрватима, грађанима Глине, затворене у цркви Србе говорећи им да пођу видети „штакоре” и „покрст какав никада нису видјели”. Покољ затворених Срба у цркви се одвијао у ноћи између 4. и 5. аугуста а лешеви покланих су одвожени и бацани у јаме у шикари Латиново у Глинском Новом Селу.{{sfn|Аралица|2010|p=119-123}} Око мјесец дана касније, усташе су запалиле цркву.{{sfn|Pilsel|16 July 2011}}
С друге стране, Срби који су крајем јула похватани на територији среза Глина и били привремено смештани у жандармеријеске касарне у појединим селима, а затим довожени у срески судски затвор и друге просторије у Глини, нису довођени у цркву ради клања већ су одвожени право над јаме у Прекопи и тамо пуобијани.
 
Љубо Једнак у свом свједочењу тврди да су биле четири масовне гробнице у тој шикари од којих су само три идентификоване и да је након ископавања посмртних остатака жртава покоља било избројано 2000 лобања.<ref>{{cite AV media|date=17. 10. 2016 | title = Љубан Једнак -покољ у православној цркви у Глини на Банији Хрватска | medium = youtube| language = sr | url = https://www.youtube.com/watch?v=K_2btf-qd0I | accessdate=5. 4. 2019 | publisher = Србско-руски патриот Сербский-русской}}</ref> Именом и презименом су идентификоване 203 жртве. У Саопштењу ''Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача'' (број 10 од 14. октобра 1944. године) стоји да је било 900 затворених у цркви.{{sfn|Аралица|2010|p=73}}