Видосава Николић Стојанчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Tekiii је преместила страницу Видосава Николић-Стојанчевић на Видосава Николић Стојанчевић: Презимена се пишу без цртице између по Правопису од 2010. године.
Нема описа измене
Ред 1:
{{Научник
'''Др Видосава Николић - Стојанчевић'''([[Аранђеловац]],[[6. јул|6.јул]] [[1924.]]- [[Београд]], [[18. јул]] [[1998|1998.]]) била је етнолог по знаимању.
| име = Др Видосава Николић Стојанчевић
Неколико разреда основне школе завршила је у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], али је након учешћа у екипном истраживању подручја Трнова и Тузле у организацији "Научног друштва Босне и Херцеговине" развила афинитете ка истраживању различитих историјских чињеница.
| слика =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| пуно_име = Видосава Николић Стојанчевић
| датум_рођења = {{датум рођења|1924|7|6}}
| место_рођења = [[Аранђеловац]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1998|7|18|1924|7|6}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{застава|Југославија}}
| школа =
|поље = [[етнологија]]
|институција = Етнографски институт САНУ (до 1989)
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Др Видосава Николић - Стојанчевић''' ([[Аранђеловац]], [[6. јул|6.јул]] [[1924.|1924]]- [[Београд]], [[18. јул]] [[1998|1998.]]) била је етнолог посрпска знаимањуетнолошкиња.
 
== Биографија ==
Видосава је рођена у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]] 6. јула 1924. године. Неколико разреда основне школе завршила је у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], али је након учешћа у екипном истраживању подручја Трнова и [[Тузла|Тузле]] у организацији "Научног„Научног друштва Босне и Херцеговине"Херцеговине” развила афинитете ка истраживању различитих [[Историја|историјских]] чињеница.
 
== Каријера ==
Својим радом оставила је значајан траг у српској историјској науци и [[Демографија|демографији]]. У својим истраживањима пратила је развој социјалних и културних установа кроз прошле и садашње вијекове, испитивања развоја и миграција становништва, одређених средина, еволуцију градова.
 
У својим истраживањима пратила је развој социјалних и културних установа кроз прошле и садашње вијекове, испитивања развоја и миграција становништва, одређених средина, еволуцију градова.
Објавила је шест књига и 140 краћих радова, а велики број тих радова односи се на теме и мотиве који нису чисто етнолошки.
У многотомној књизи ''Историја Београда'' представила је своја истраживања етничког састава становништва у периоду [[1815]]-[[1830]], као и етничке односе од [[1830.]] до [[1867.]] године. Слична издања објавила је за средине попут Ниша, Врања и Ваљева, те већини градова [[Источна Србија|Источне Србије]] и дијела [[Косово|Косова]]. Године [[1964.]] објавила је рад докторске дисертације - ''Враљско Поморавље - етнолошка истраживања''
На научном скупу у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1978.]] представила је рад о истраживању посљедица устанка и окупације 1875-1878. и избјеглицама са подручја Босне и Херцеговине у то вријеме.
Сви њени радови везани за историју Босне и Херцеговине односе се на развој становништва, урбаних насеља и здравствене прилике. Њени бројни радови о миграцији становништва прије и послије [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] спадају у литературу без које је немогуће реконструисати исељавање муслиманског становништва из Ужица након 1867, као и пораст избјегличких колонија у вријеме устанка 1875-1878.
У истраживачком раду Видосаве Николић Стојанчевић нашла се и историја медицине код Срба.
Велики дио својих краћих радова из ове области објавила је у часопису ''Acta historica medicinaw, pharmaciae, veterinae''<ref>[http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=323 Хрватска енциклопедија]</ref>, који је издавало Научно друштво за историју здравствене културе Југославије од 1961. do 1990.
У Етнографском институту САНУ радила је од 1950. до 1989. године у звањима од асистента до асистента до научног савјетника након чега је окончала свој радни вијек.
 
У многотомној књизи ''Историја Београда'' представила је своја истраживања етничког састава становништва у периоду [[1815|1815—]]-[[1830]], као и етничке односе од [[1830.]] до [[1867.]] године. Слична издања објавила је за средине попут [[Ниш|Ниша]], [[Врање|Врања]] и [[Ваљево|Ваљева]], те већини градова [[Источна Србија|Источне Србије]] и дијела [[Косово|Косова]]. Године [[1964.]] објавила је рад докторске дисертације - ''Враљско Поморавље - етнолошка истраживања.''
== Литература ==
 
На научном скупу у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1978.]] представила је рад о истраживању посљедица устанка и окупације 1875-18781875—1878. и избјеглицама са подручја Босне и Херцеговине у то вријеме. Сви њени радови везани за историју Босне и Херцеговине односе се на развој становништва, урбаних насеља и здравствене прилике.
 
Сви њени радови везани за историју Босне и Херцеговине односе се на развој становништва, урбаних насеља и здравствене прилике. Њени бројни радови о миграцији становништва прије и послије [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] спадају у литературу без које је немогуће реконструисати исељавање муслиманског становништва из [[Ужице|Ужица]] након 1867., као и пораст избјегличких колонија у вријеме устанка 1875-18781875—1878.
 
У истраживачком раду Видосаве Николић Стојанчевић нашла се и [[историја медицине у Србији]]. Велики дио својих краћих радова из ове области објавила је у часопису ''Acta historica medicinaw, pharmaciae, veterinae''<ref>{{Cite web|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=323|title=Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae {{!}} Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2019-05-26}}</ref>, који је издавало „Научно друштво за историју здравствене културе Југославије” од [[1961]]. do [[1990]]. У Етнографском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] радила је од [[1950]]. до [[1989]]. године у звањима од асистента до научног савјетника након чега је окончала свој радни вијек.
 
[https://books.google.ba/books?id=IpEyCgAAQBAJ&pg=PA455&lpg=PA455&dq=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&source=bl&ots=lG3bzhskvg&sig=ACfU3U1qHpnQRcU9qPo1VGkHgXz2CYGN3Q&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwikxNbg_7jiAhXjyKYKHcI0BT44ChDoATAFegQICBAB#v=onepage&q=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false Историјски институт Београд, Историјски часопис 45-46 (1998-1999): Historical Review 45-46 (1998-1999) Екмечић, Милорад постхумно Др Видосава Стојанчевић]
[https://books.google.ba/books?id=4oQjAQAAIAAJ&pg=PP11&lpg=PP11&dq=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&source=bl&ots=fwq1GxIVWc&sig=ACfU3U3_3AK0DfE2Kisq_md8TfKrhpzuoA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwikxNbg_7jiAhXjyKYKHcI0BT44ChDoATACegQICRAB#v=onepage&q=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false Гласник Етнографског института, Томови 22-24]
== Референце ==
{{reflist|}}
 
== Литература ==
[[Категорија:Биографије]]
 
[[Категорија:Етнолози]]
* [https://books.google.ba/books?id=IpEyCgAAQBAJ&pg=PA455&lpg=PA455&dq=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&source=bl&ots=lG3bzhskvg&sig=ACfU3U1qHpnQRcU9qPo1VGkHgXz2CYGN3Q&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwikxNbg_7jiAhXjyKYKHcI0BT44ChDoATAFegQICBAB#v=onepage&q=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false Историјски институт Београд, Историјски часопис 45-46 (1998-1999): Historical Review 45-46 (1998-1999) Екмечић, Милорад постхумно Др Видосава Стојанчевић]
* [https://books.google.ba/books?id=4oQjAQAAIAAJ&pg=PP11&lpg=PP11&dq=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&source=bl&ots=fwq1GxIVWc&sig=ACfU3U3_3AK0DfE2Kisq_md8TfKrhpzuoA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwikxNbg_7jiAhXjyKYKHcI0BT44ChDoATACegQICRAB#v=onepage&q=%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false Гласник Етнографског института, Томови 22-24]
 
[[Категорија:Српски етнолози]]
[[Категорија:БиографијеРођени 1924.]]
[[Категорија:ЕтнолозиУмрли 1998.]]
[[Категорија:Аранђеловчани]]