Манастир Дреновац — разлика између измена

м
Враћене измене 141.136.171.198 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
Нема описа измене
м (Враћене измене 141.136.171.198 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић)
ознака: враћање
}}
 
'''Манастир Дреновац''' припада [[Епархија славонска|Славонској епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и представља њено сједиштеседиште.<ref>[https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/325-manastir-drenovac Manastir Drenovac{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Прошлост ==
Манастир се налази у Слатинском Дреновцу (Славонска Пожега). Први храм на овом мјесту подигнут је 1758–62. године, a обновљен је 1887. године. Иконостас који је красио ову светињу израђен је 1775. године. Црква је срушена на Божић 1942. године, a иконостас је однијет у Загреб прије рушења и враћен је у Пакрац тек 1985. године.
 
Ова богомољацрква и манастир имају богату прошлост. Само село се помиње већ давне 1292. године. Резолуцијом Бечког двора манастир се укида 6. марта 1775. године, па је дреновачка манастирска црква претворена у парохијску, a келтска здања у парохијски дом, наводе у Српском привредном друштву "Привредник" из Загреба.<ref>[http://eparhija-slavonska.com/vijesti/vladika-jovan-posjetio-slatinski-drenovac-i-orahovicu/ Владика Јован посјетио Слатински Дреновац и Ораховицу | Епархија пакрачко-славонска<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Некада само Дреновац, у попису 1698. године уписан је као граничарско насељe са четири домаћинства православне вјере.
 
Срђа Вукичевић, Ђуро Маринковић, Радосав Продановић и Крстивој Бошњак чували су стражу на ријеци Илови, која је била турско-аустријска граница.
 
У селу су ораховачки калуђери 1719. на рушевинама старе цркве подигли нову цркву Светог Георгија и уз њу манастир. У тој манастирској цркви је 1758. године Василије Романович израдио иконостас који спада у ред најбољих достигнућа православне иконографије у Хрватској и Славонији. И данас се са улаза могу видјети прозори од ћелија у којима су некада спавали монаси. Поред цркве се такође налазе и катакомбе у којима су кости монаха. Половином [[18. вијек]]авијека Дреновац је већ имао 25 српских кућа, a 1991. у селу је било око 300 мјештана, већинског српског становиштва, a данас их је само неколико десетина. Црква је посједовала три звона. Средње и велико су ливена у Марибору, a мало, украдено, звоно је вјероватно било и највриједније, јер је 1765. године ливено у Грацу. Ова три звона словила су као најбољa, јер су заједно творила х-мол хармонију. Да је историја звона дуга говори и запис да су преживјела оба свјетска рата закопана у сјенику. Црква је 1942. рушена према налогу усташа, a Романовичев иконостас пред црквом исцијепан и спаљен. Трећи пут их је спасио Хрват J. П. 1991. године.
 
== Садашњост ==
На мјесту гдје је некада био храм, седамдесетих година подигнут је звоник са кога је отуђено звоно, a остале умјетничкецрквеноумјетничке драгоцјености су такође уништене деведесетих година. У дворишту гдје је некада био Храм Рођења Пресвете Богородице данас се налази само бетонски крст и остаци дотрајалог звоника.<ref>[http://eparhija-slavonska.com/manastiri/ Манастири | Епархија пакрачко-славонска{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Види још ==
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
* [https://www.papukgeopark.com/publikacije/srednjovjekovna_bastina.pdf]
* [http://eparhija-slavonska.com/manastiri/]
* [http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XVIII-1986/Saopstenje_XVIII_1986_Crkva_Svetog_Pantelejmona_kod_sela_Tornja_u_sklopu_istorijskih_dogadjaja.pdf]
 
{{Манастири Епархије славонске}}
 
[[Категорија:Манастири Епархије пакрачко-славонске|Дреновац]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Хрватској|Дреновац]]