Миладин Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 198:
Након Миладинове смрти, његови лични предмети, одећа, докуменета и други материјали, као и метак од кога је убијен, сакупљени су и постављени у кући његових родитеља у Пећи ради излагања. Након смрти његових родитеља — мајка је умрла 1955, а отац 1958. године њихова породична кућа је претворена у спомен-музеј Народноослободилачке борбе, у који су поред предмета везаних за живот и рад Миладина Поповића, постављени и предмети везани за деловање Боре Вукмировића и Садика Рамиза.{{напомена|Музеј је постојао и радио све до повлачења институција Републике Србије са подручја Аутономне Покрајине Косово и Метохија, 1999. године.}} Заједно са кућама у Пећи, у којима су живели Вукмировић и Садику, [[Кућа народног хероја Миладина Поповића|кућа Миладина Поповића]] је на [[Дан устанка народа Србије]] 7. јула 1951. године обележена спомен-плочом са натписом на српском и албанском језику — ''У овој кући је живео и радио народни херој Миладин Поповић секретар ОК КПЈ за Космет'', а 1949. године је стављена под заштиту државе.<ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=254|title=Кућа народног хероја Миладина Поповића|website=spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs|date=n.d.}}</ref> На иницијатицу Савеза бораца НОР у Малом парку на обали Пећке Бистрице, поводом десетогодишњице устанка народа Србије, 7. јула 1951. године постваљене су спомен-бисте тројице пећких народних хероја и истакнутих организатора Народноослободилачке борбе на Космету — Боре Вукмировића, Рамиза Садика и Миладина Поповића, које је израдио вајар Сретен Стојановић.{{sfn|Поповић|1981|p=305}}
У време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије народни херој Миладин Поповић је уз [[Боро и Рамиз|Бору и Рамиза]] представљао један од симбола антифашистичке борбе и братства и јединства Срба, Црногораца и Албанаца у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово. Његово име носиле су улице, тргови, основне и средње школе, касарне ЈНА, предузећа, омладинске радне бригаде, одреди извиђача, пионириски одреди и др. Неколико основних школа на Косову и Метохији је до [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] 1999. године носило његово име, као и Педагошка академија (бивша Учитељска школа) у Приштини, која је након рата пресељена у Блаце, где данас ради под именом Академија пословних струковних студија Београд.<ref>{{Cite web|url=https://www.vpskp.edu.rs/?page_id=23|title=АПСС Београд - одсек Блаце|website=www.vpskp.edu.rs|date=n.d.}}</ref> Испред зграде Педагошке академије у Приштини налазила се спомен-биста Миладина Поповића, која је подигнута 1961. године.{{sfn|Поповић|1981|p=293}} Његово име носила је и Електро-техничка школа у Приштини, која је након 1999. године премештена у село Сушица, где јој је назив промењен у Михајло Пупун.<ref>{{Cite web|url=http://ets.edu.rs/skola_danas_ets_edu.php|title=Електротехничка школа Михајло Пупин|website=ets.edu.rs|date=n.d.}}</ref> Данас име Миладина Поповића носe — [[Основна школа Миладин Поповић (Бостане)|основна школа]] у селу [[Бостане]], код [[Ново Брдо|Новог Брда]] и [[Основна школа Миладин Поповић (Пасјане)|основна школа]] у селу [[Пасјане]], код [[Гњилане|Гњилана]].<ref>{{Cite web|url=http://osnovneskole.edukacija.rs/?s=Miladin+Popovi%C4%87|title=Rezultati pretrage za "Miladin Popović"|website=osnovneskole.edukacija.rs|date=n.d.}}</ref> Име Миладина Поповића данас носи шест улица — у Београду, Лазаревцу, Крагујевцу, Нишу и Смедереву,{{напомена|Улица Миалдина Поповића постоји и у Панчеву, али носи назив по спортисити Миладину Поповићу.<ref>{{Cite web|url=http://pancevo.mojkraj.rs/vesti/drustvo/item/5960-miladin-popovic-i-dragutin-ilkic-dobili-ulice-u-rodnom-gradu|title=Miladin Popović i Dragutin Ilkić dobili ulice u rodnom gradu|website=pancevo.mojkraj.rs|date=12.9.2017}}</ref>}} као и у Подгорици.
На кући у Приштини, у некадашњој Улици ЈНА, а данас Улици ОВК, у којој се након ослобођења 1944. године налазило седиште Обласног комитета КПЈ за Космет и у којој је убијен 13. марта 1945. године убијен Миладин Поповић постојала је спомен-плоча која му је била посвећена.{{sfn|Поповић|1981|p=293}} Ову кућу је 1930. године изградио приштински трговац Јован Минић, а за време окупације од 1941. до 1944. године користио је најпре италијански, а потом немачки окупатор. Од 1947. године у овој кући је била смештена Обласна библиотека, која је још 1944. године основана у Призрену.<ref>{{Cite web|url=https://vesti-online.com/Vesti/Srbija/664042/Pristina-slova-koja-nedostaju|title=Priština - slova koja nedostaju|website=vesti-online.com|date=28.8.2017}}</ref> Након гашења ове библиотеке формирана је 1953. године Градска библиотека, која је од 1963. до 1993. носила име Миладина Поповића, а након 1999. године је премештена у Грачаницу. У кући се и данас налази Градска библиотека која носи назив по албанском књижевнику Хивзи Сулејманију (1910—1075).<ref>{{Cite web|url=http://www.biblioteka-pr.org/sq/Historiku|title=Biblioteka “Hivzi Sulejmani”|website=www.biblioteka-pr.org|date=n.d.}}</ref>
| |||