Миладин Поповић — разлика између измена

Непосредно након Конференције, у Лабинот, где се налазило седиште ЦК КП Албаније, дошао је [[Светозар Вукмановић Темпо]], делегат ЦК КПЈ у Македонији, који је пред рада у Македонији, дао велики допринос у развоју [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији]]. Са Миладином је тада разговарао о варијантама развоја оружане борбе на Косову и Метохији, а посебно око ширег укључивања косметских Албанаца у Народноослободилачки покрет. Након погибије [[Боро Вукмировић|Боре Вукмировића]] и [[Рамиз Садику|Рамиза Садика]], у пролеће 1943. године, Темпо је размишљао да се Миладин или Душана врати на Космет, где би руководиоруководили Обласним комитетом и оружаном борбом.{{sfn|Вукмановић|1971|p=334}} У току лета 1943. године Темпо је боравио у Грчкој и Албанији, где је водио разговоре у циљу стварања заједничког Балканског штаба, а одражавао је и везе са [[Бугарска комунистичка партија|Бугарском комунистичком партијом]]. Приликом повратка из Грчке, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.|јула 1943.]] године, поново је накратко боравао у Албанији. Он је тада критиковао албанско руководство због недовољне активности партизанских јединица због чега је дошао у сукоб са Миладином Поповићем и Енвером Хоџом, али је добио подршку [[Кочи Џоџе]]а.{{sfn|Вукмановић|1971|pp=364—367}} Убрзо након Темповог одласка у Македонију, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.#10. јул|10. јула 1943.]] године је био формиран [[Главни штаб НОВ Албаније]], за чијег је команданта био одређен бивши мајор Спиро Моисиу, а за [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Енвер Хоџа]]. Одлуком Главног штаба, сви партизански одреди и групе су 27. јула уједињени у [[Народноослободилачка војска Албаније|Народноослободилачку војску Албаније]] ({{јез-алб|Ushtria Nacional-Çlirimtare Shqiptare}}), територија Албаније је подељена на оперативне зоне, а половином августа формирана је почело формирање партизанских бригада.{{sfn|Николић|1987|pp=71—81}}{{sfn|Folić|1985|p=76}}

Након [[Капитулација Италије|капитулације фашистичке Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] године дошло је до замаха Народноослободилачке борбе у Албанији, а јединице НОВ Албаније су тада преузеле контролу над делом Јадранске обале, стварајући могућност успостављања веза са савезничким снагама у јужној Италији. Тада је из италијанских логора, била ослобођена велика група логораша са Космета, Црне Горе и Македоније, који су потом упућивани у Југославију. Од групе логораша који су били у логору „Герман” у близини Тиране, формиран је у Кичеву половином септембра Први косовско-метохијски партизански батаљон „Рамиз Саидику”, док је неколико дана касније од бивших заточеника логора „Порто Романа” био формиран Други косовско-метохијски батаљон „Боро Вукмировић”. Миладин је тада одржавао везу са партијском организацијом на Космету и у Македонији, па је почетком новембра отишао у Македонију где је 11. новембра у близини [[Дебарца]] присуствовао формирању [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прве македонско-косовске ударне бригаде]].{{sfn|Николић|1987|pp=71—81}}{{sfn|Лексикон НОР 2|1980|p=681}}{{sfn|Folić|1985|p=77}}

Након италијанске капитулације, Албанију је окупирала нацистичка Немачка, а тада је дошло и до отвореног сукоба комуниста са националистима из покрета [[Бали Комбетар]] (Народни фронт) и монархистима из Покрета легалитета, који су сарађивали са окупатором, што је довело до грађанског рата. У току јесени 1943. године НОВ Албаније је успела да створи велику слободну територију на подручју централне и јужне Албаније, на којој је било ангажовано преко 20 хиљада партизанских бораца. Окупационе и квинслишке снаге су због тога у зиму 1943/1944. године покренуле велику офанзиву против снага НОВ Алабаније. У једном моменту ове офанзиве била је створена веома тешка ситуација, јер се Главни штаб и део Централног комитета нашао на десној страни планине Шкумбине, североисточно од Елбасана, док се Прва ударна бригада налазила на другој страни планине. Како су све везе између њих биле прекинуте, Миладин је преузео команду над овом бригадом и наредио да део њених снага крене преко планине и чланове војно-политичког руководства доведе на слободну територију. Почетком јануара 1944. године, окупационе снаге су покренуле нову офанзиву против партизанских снага у јужном и централном делу Албаније, на простору између [[Корча|Корче]] и Берата[[Берат]]а, где су биле вођене интензивне борбе. Немци су успели да партизанске снаге потисну у планине, али не и да их униште. Након завршене непријатељске офанзиве, на Миладинову иницијативу је у Корчи марта 1944. године одржано идеолошко-политички курс при Централном комитету КП Албаније, који су похађали многи албански руководиоци, као и команданти и политички комесари партизанских јединица. Миладин је саставио програм и припремао предаваче за овај курс.{{sfn|Николић|1987|pp=71—81}}{{sfn|Лексикон НОР 2|1980|p=682}}