Девизни курс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Користећи директно котирање, ако домаћа валута јача (тј. цени се или постаје значајнија), онда се девизни курс смањује. Насупрот томе, ако страна валута јача, а домаћа валута постаје мање значајна, онда девизни курс расте.
 
Тржишном конвенцијом, од почетка 80-их година до 2006. године, одређено је да се већина парова валута котира највише на 4 децимале за данашње послове и највише на 6 децимала за терминске уговоре или своп послове. („[[цена каматне стопе]]“ се обично користи као назив за 4. децимално место.) Изузетак од овог правила су девизни курсеви са вредношћу нижом од 1.000 које се обично котирају на 5 или 6 децимала. Иако не постоји устаљено правило, девизни курсеви који су већи од 20 обично се котирају на 3 децимале, а девизни курсеви већи од 80 се котирају на 2 децимале. Валуте изнад 5000 обично се котирају на цео број, без децималних места (на пример бивша турска лира) нпр. (GBPOMR : 0.765432 - : 1.4436 - EURJPY : 165.29). Другим речима, котирања су дата са 5 цифара. Када су стопе испод 1, котирања често укључују 5 децимала.<ref>{{cite report|last=Abdulla|first=Mouhamed |title=Understanding Pip Movement in FOREX Trading|url=http://drmoe.org/misc/ForexPip.pdf |date=March 2014}}</ref>
 
Барклејс Кепитл је 2005. године прекинуо конвенцију тако што је котирао данашње девизне курсеве на 5 или 6 децимала на својој платформи за електронску трговину.<ref>{{cite web|url=https://www.finextra.com/newsarticle/13480/barclays-upgrades-efx-platform-with-new-precision-pricing|title=Barclays upgrades eFX platform with new precision pricing|date=7. 4. 2005|website=Finextra Research}}</ref> Контракција маржи (разлика између стопа понуде и тражње) засигурно је захтевала финије цене и дала је могућност банкама да покушају и добију трансакције на платформама за трговање са више банака, где све банке иначе могу котирати исту цену. Одређен број банака следи овај систем.