Руска академија наука — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 104:
Генерално, совјетски период је био најплоднији у историји Руске (у ово доба Совјетске) академије наука и сада је се многи руски научници са носталгијом присећају.
=== Академија након распада Совјетског Савеза ===
Након распада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Dekret|декрет]]ом [[Председник Руске Федерације|председника Русије]] 2. децембра 1991. године, Академија је поново постала Руска академија наука,<ref name=about/> наследивши све објекте Академије наука СССР-а на територији Руске Федерације.
Криза деведесетих година прошлог века у постсовјетској Русији и последично драстично смањење државне подршке науци приморали су многе научнике да напусте Русију и оду у остале државе [[Европа|Европе]], [[Израел]] или [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Неки одлични дипломци универзитета који су могли постати обећавајући истраживачи такође су се пребацили на друге активности, углавном у трговини. Руска академија је практично изгубила генерацију људи рођених од средине шездесетих до средине седамдесетих година прошлог века; ова старосна категорија је сада недовољно заступљена у свим истраживачким институтима.
Ситуација се у руској науци и технологији 2000. године побољшала, како је влада најавила кампању модернизације. Ипак, према подацима Руске академије наука, укупна потрошња за истраживање и развој у 2013. години и даље се кретала око 40% испод нивоа из периода пре кризе након [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]].<ref name="postsoviet">{{cite journal | url= http://www.nature.com/nature/journal/v537/n7618_supp/full/537S10a.html| title= Russia: A faltering recovery| journal= Nature| volume= 537| issue= 7618| accessdate=2017-10-08 | author= O. Dobrovidova| authorlink= | date= 2016-09-01 | pages= S10–S11| language= en |quote= | bibcode= 2016Natur.537S..10D| doi= 10.1038/537S10a}}</ref> Осим тога, недостатак конкуренције, пропала инфраструктура и настављен, иако мало смањен, [[одлив мозгова]] играју своју улогу.
==== Реформе (2013—2018) ====
[[Влада Руске Федерације|Влада Русије]] је 28. јуна 2013. године неочекивано објавила нацрт закона који претпоставља распуштање Руске академије наука и стварање нове „јавне владине” организације са истим именом. Зграде и друга имовина Академије требало је да буду преузете под контролом [[Федерална агенција за научне организације|Федералне агенције за научне организације]]. Декларисана идеја је била да се научници концентришу искључиво на истраживачке активности без бриге о услугама одржавања станова или административних ствари. Реформу је наводно написао [[Михаил Ковалчук]], брат [[Јури Ковалчук|Јурија Ковалчука]], познатог као лични банкар [[Владимир Путин|Владимира Путина]].<ref>{{cite web|url=http://www.lib.ru/HISTORY/FELSHTINSKY/naslednik.txt|title=Владимир Прибыловский, Юрий Фельштинский. Операция "Наследник". Главы из книги|accessdate=12 June 2015}}</ref>
Нацрт закона, који би, у свом почетном облику, фундаментално променио систем научне организације у [[Русија|Русији]], изазвао је сукобе са академским круговима и снажно оповргавање многих истакнутих појединаца.<ref>{{Cite journal|date=2013-07-04|title=Russian roulette|url=http://www.nature.com/news/russian-roulette-1.13315|journal=Nature News|language=en|volume=499|issue=7456|pages=5|doi=10.1038/499005b}}</ref> Велика група чланова Руске академије наука је сигнализирала совју намеру да се не придруже новој Академији ако се реформа проведе као што је планирано у нацрту.<ref>{{Cite web|url=https://polit.ru/article/2013/07/02/open_letter/|title=Открытое письмо членов РАН по поводу ликвидации Российской академии наук. Letter of members of Russian Academy of Sciences - ПОЛИТ.РУ|website=polit.ru|access-date=2019-05-27}}</ref> Водећи светски научници (као што су [[Пјер Делињ]], [[Мајкл Атија]], [[Дејвид Мамфорд]] и други) написали су отворена писма у којима се планирана реформа Руске академије наука назива „шокантном”, па чак и „криминалном”.<ref>{{Cite web|url=http://www.mi-ras.ru/index.php?c=ref|title=Письма зарубежных ученых|website=www.mi-ras.ru|access-date=2019-05-27}}</ref> У овој ситуацији, нацрт је био ублажен у неким детаљима, нпр. из текста су избачене речи о „распуштању” — и одобрено је 27. септембра 2013. године.
Од 2013. године, институцијама Академије управљала је Федерална агенција за научне организације,<ref>{{Cite web|url=http://fakti.org/rossiya/moskva-od-tri-akademije-pravi-objedinjenu-rusku-akademiju-nauka|title=Москва од три академије прави обједињену Руску академију наука|website=Факти|language=sr|access-date=2019-05-27}}</ref> што је била кључна ставка ових реформи. Ова агенција је била овлашћена да „процени” ефикасност институција ослањајући се на своје сопствене критеријуме, као и да преуреди неефикасне институције (ову тачку су многи научници сматрали опасном). Штавише, према закону, две друге Руске националне академије — за [[Руска академија пољопривредних наука|пољопривреду]] и [[Руска академија медицинских наука|медицину]] — биле су спојене са Руском академијом наука као њена нова специјализована научна одељења.<ref>{{Cite web|url=https://rs.rbth.com/politics/2013/07/02/tektonski_potresi_u_vrhu_ruske_nauke_23127.html|title=Тектонски потреси у врху руске науке|last=Сурков|first=Николај|date=03. 07. 2013|website=rs.rbth.com|language=sr-RS|access-date=2019-05-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://fakti.org/rossiya/ruska-akademija-nauka-postaje-koordinator-naucnih-istrazivanja-na-nivou-cele-zemlje|title=Руска академија наука постаје координатор научних истраживања на нивоу целе земље|website=Факти|language=sr|access-date=2019-05-27}}</ref>
Између 2014. и 2017. године није било великих протестних акција, али, генерално, научна заједница није подржала започете реформе и стил управљања Федералне агенције за научне организације. Понекад су се реорганизације тумачиле као ништа друго до редистрибуција некретнина. У 2017. години, када је изабран нови председник Академије, кандидати за председништво критички су проценили ситуацију у руској науци. Међутим, изабрани председник Академије, Александар Сергејев, покушава да успостави радне односе са државним органима на различитим нивоима. Де факто, реформа је већ спроведена — а на генералном састанку Руске академије наука у марту 2018. године, Сергејев је рекао да Академија улази сада у постреформски период.<ref>{{Cite web|url=https://tass.ru/nauka/5077550|title=Президент РАН заявил о завершении реформирования академии|website=ТАСС|access-date=2019-05-27}}</ref> Један од наредних корака биће фиксирање правног статуса Руске академије наука, уз корекцију закона из 2013. године, како би се донекле проширило овлашћење Академије (одговарајући нацрт је Владимир Путин доставио [[Државна дума|Државној думи]] и коначно је одобрен у јулу 2018. године).
У мају 2018. године одлучено је да се Федерална агенција за научне организације пошаље у стечај као независна владина агенција, али да надаље буде део Министарства за науку и високо образовање. Министарство за науку и високо образовање настало је раздвајањем Министарства образовања и науке.
== Чланство ==
| |||