Ђорђе Јовановић — разлика између измена

м
Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Бот: обликујем ISBN; козметичке измене)
 
== Биографија ==
[[Датотека:Portret Katarine Stojimirović, Đorđe Jovanović.jpg|thumbмини|Ђорђева биста Катарине Стојимировић]]
Ђока је рођен у Новом Саду као најмлађе седмо дете, у породици грчког порекла. Од оца Николе Јовановића који био је учитељ, а мајке "лепе Гркиње" Јоханиде или Јованке (по српски). Породица се преселила због очеве службе у Пожаревац, где је завршио он основну школу. Учитељ Јовановић се ту дружио са колегом Ђуром Јакшићем, који је "кир" Николу описао у приповетки "Чича Тима": "дебели даскал, родом из Јеладе". Ђорђе је кренуо у Крагујевачку гимназију, па је по мајчиној жељи прешао убрзо на Земљодељско-шумарску школу у Пожаревцу. По мајчиној смрти измолио је министра просвета 1879. године, да му се дозволи упис у гимназију.<ref>Миодраг Јовановић: "Вајар Ђока Јовановић (1861-1953)", Београд 2008. године</ref> По завршеној београдској Реалци 1882. године, уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]], и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Оженио се први пут током студија у Минхену, са Немицом, Емом Викторијом Шајтлер. Из тог "нескладног" брака родила су се два сина, Александар и Мирко. Након растављања, пребацио је отац оба сина у Париз где је наставио образовање. У престоници Француске упознаће младу девојку Парижанку од 15 година - Маргарету, која ће му прво помоћи око деце, а затим постати и супруга.<ref>Аница Шаулић: "Ђорђе Јовановић - српски вајар", сепарат, Нови Сад 1958. године</ref> Син Мирко, ће погинути у Првом светском рату на реци Марни 1915. године, борећи се као добровољац у француској Легији странаца. Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. Био је први српски академски вајар.<ref>[http://www.srpskilegat.rs/kuca-velikog-srpskog-vajara-djordja-jovanovica-na-neimaru/ Српски легат: Кућа великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару]</ref>
 
Вратио се у [[Србија|Србију]] и током 1891. радио као наставник цртања у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]]. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у [[Француска|Француској]]. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у [[Четврта београдска гимназија|Четвртој београдској гимназији]] и као инспектор Министарства грађевина.
 
Ђорђе Јовановић је био атлетског стаса и авантуристичког - спортског духа, и спада у прве и најбоље српске велосипедисте и планинаре. Правио је неколико великих европских тура, возећи велосипед (претечу бицикла) по хиљаду и више километара километара у низу, као 1886. године. Упутио се из Париза у румунски град Костанцу на обали Црног мора. Његова уметнички грађена и украшена вила у београдској улици Скерлићева 6. била је прави уметнички дом. У тој кући са великим атељеем, он ће извајати сјајна дела и мирно проживети уз своју другу супругу, много млађу Францускињу, обожавану лепотицу Марго.
 
== Дело ==
Први пут је излагао на Париском салону и [[Светска изложба|Светској изложби]] у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. године у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а потом често у Београду.
 
Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пионирски карактер. Урадио је велики број [[биста]] и [[скулптура]], али и медаља, плакета. Од његових радова најпознатији су: [[Споменик Јосифу Панчићу]] (1891) у [[Универзитетски парк|Универзитетском парку]] у Београду; споменик кнезу [[Милош Обреновић|Милошу]] (1898) у [[Пожаревац|Пожаревцу]]; споменик Косовским јунацима (1910) у [[Крушевац|Крушевцу]]; Црногорац на стражи (1903) у париској општини; споменик [[Бранко Радичевић|Бранку Радичевићу]] (1899) у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]; споменик [[Живојин Мишић|војводи Мишићу]] (1921); [[Споменик Вуку Караџићу]] (1929) у Београду; споменик војводи [[Степа Степановић|Степи Степановићу]] (1930) итд.
 
Изабран је за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 16. фебруара 1920.
 
== Галерија ==
<gallery>|center
Датотека:Josif Pancic -spomenik.jpg|Споменик Јосифу Панчићу
Датотека:Jovan Subotić.jpg|Споменик Јовану Суботићу
 
== Литература ==
* {{cite book|last=Јовановић|first=Миодраг|title=Ђока Јовановић|year=2005|publisher=Галерија Матице Српске|location=Нови Сад|id=ISBN 978-86-83603-12-1}}
 
== Спољашње везе ==
{{DEFAULTSORT:Јовановић, Ђорђе}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Рођени 1861.]]
[[Категорија:Умрли 1953.]]
363.220

измена