Варда Фока Млађи — разлика између измена

'''Варда Фока Млађи''' ({{јез-грч|Βάρδας Φωκᾶς}}; умро 13. априла 989. године) био је [[Византијско царствовизантија|византијски]] генерал ([[доместик схола]]) из породице Фока с краја 10. века. Познат је по подизању више устанака против владајуће [[Македонска династија|Македонске династије]].

Варда Фока Млађи био је члан породице Фока, најзначајније византијске династије у 10. веку. Његов отац, [[Леон Фока Млађи]], био је брат цара [[Нићифор II Фока|Нићифора II Фоке]]. Још у младости се истакао великим талентом за борбу. Након смрти Нићифора Фоке (970), породица Фока се побунила против новог цара [[Јован I Цимискије|Јована I Цимискија]]. Варда је проглашен за цара од стране трупа у [[Кајсери|Цезареји]]. Међутим, трупе Варда Фоке Млађег поражене су од стране другог талентованог војсковође - [[Варда Склир]]а. Варда Фока и његови рођаци су протерани на острво [[Хиос]] где ће боравити седам година.

Године 978. Варда је ослобођен из затвора од стране утицајног евнуха [[Василије Лакапин|Василија Лакапина]] и именован за команданта армије која је требало да угуши устанак који је подигао Варда Склир. Упркос почетним неуспесима, Варда Фока је нанео пораз Склиру у [[Битка код Панкалије|бици код Панкалије]]. За своје заслуге, Фока је именован за ''Доместика Схолона'' и послат у Азију да освоји [[Алеп]]о од [[Сарацени|Сарацена]].

[[Константин VIII]] био је слаб владар и државне послове је препуштао другима. То је изазивало бес његовог брата и савладара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] који је желео Византијом владати самостално. Политичке прилике настојали су искористити Варда Фока Млађи и Василије Лакапин. Они 987. године улазе у преговоре са својим старим непријатељем, Варда Склиром, који је до тада боравио на територији Абасидског калифата. Договарали су се да подигну нови устанак против цара. Побуна је неодољиво подсећала на побуну Варде Склира, једну деценију раније. Фока је заузео већи део Мале Азије и прогласио се царем. Склира је, међутим, бацио у тамницу. Василије II добија помоћ од свога рођака [[Владимир I Велики|Владимира I Кијевског]]. Варда Фока погинуо је у борби са [[Варјази]]ма 13. априла 989. године. Глава му је одсечена и предата Василију. Вођство над побуњеницима преузео је [[Варда Склир]] који склапа мир са царем.