Будизам у Кини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Будизам}}
[[Датотека:Zhuhai Jintai Temple inner court view and monks.jpg|
'''Кинески будизам''' обухвата разне [[будизам|будистичке]] школе које су се јављале у [[Кина|Кини]] од антике до данас. Ове школе су у себе интегрисале бројне идеје [[конфучијанство|конфучијанства]], [[таоизам|таоизма]] и других система [[кинеска филозофија|кинеске филозофије]].
Кинески будизам се класификује као огранак северног или [[махајана]] будизма; али, преко раних [[хинајана]] превода са [[санскрт|санскрита]], присутан је знатан утицај школе [[дхјана|дхјане]], или медитације.<ref name="Rečnik budizma"/>
Уводење будизма један је од највећих догађаја у кинеској историји, а будизам је од тада значајан чинилац у кинеској цивилизацији, нарочито утичући на религију, философију, ликовну уметност и књижевност.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. 1977. pp. 271-285.</ref> Након доласка будизма, учињени су огромни напори на превођењу будистичких текстова на [[Кинески језик|кинески]]. Преведени су текстови обе гране будизма, [[хинајана|хинајане]] и [[махајана|махајане]], али су само ови други задобили трајно место у кинеском будизму.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Бременом је будизам у Кини прихваћен као једно од традиционална [[три учења]] (''san jiao''), раван [[конфучијанство|конфучијанизму]] и [[Таоизам|таоизму]].<ref name="Kembridž-94-97"/>
Из споја будизма и таоизма у Кини настао је [[чан]], односно [[зен|зен будизам]]. Кинески будизам је током историје вршио снажан утицај на суседне земље, посебно на [[будизам у Кореји]] и [[будизам у Јапану|Јапану]].
Ред 21:
[[Датотека:Mahayanabuddha.jpg|мини|десно|Седећи [[Сидарта Гаутама|Буда]] из династије Танг, око [[650]].]]
Будизам је у Кину дошао из Индије, преко средње Азије, почетком наше ере. Пространи пећински храмови подигнути у [[Дунхуанг]]у, главној тачки уласка, сада су богати извор списа, уметничких предмета и других археолошких налаза.<ref name="Kembridž-94-97">Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos, Novi Sad. 2006. {{page|year=|isbn=978-86-7473-281-6|pages=94}}
Око [[130]]. године, присуство будизма већ је било очигледно у Чанг-ану, главном граду [[Династија Хан|династије Хан]], где је доминантна доктрина био [[конфуцијанизам]]. У почетку, будизам је прихватан као нова [[Таоизам|таоистичка]] секта, тим пре што су коришћени таоистички еквиваленти да би се превели концепти нове религије.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} У [[2. век]]у се чак развила теорија да [[Сидарта Гаутама|Буда]] био ученик [[Лао Це]]а. Ова теорија нашла је надахнуће у једној тврдњи у животопису Лао Цеа где се вели да је он поткрај живота ишчезао. Разрађујући ово, таоисти су испрели причу како је Лао Це, кренувши на Запад, доспео у Индију, где је поучавао Буду и имао укупно двадесет девет ученика.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
Будизам се усталио дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] у средишњој Азији приближно почетком нове ере, а до краја [[династија Хан|династије Хан]] (око [[220]]. године) превасходно се сводио на групе странаца. У почетку су таоистички учењаци помагали као преводиоци, при чему су за превођење будистичких идеја коришћени таоистички термини, а наглашавана је и сличност измеду две религије.<ref name="Rečnik budizma">Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
Током 3. и 4. века превођен је све већи број будистичких текстова метафизичке природе, тако да је будизам боље схваћен. У то време се сматрало да је будизам сличнији философском таоизму, нарочито учењу [[Чуанг Це]]а, но таоизму као религији. Често су будистички списи тумачени идејама из таоизма. Та метода се називала тумачење аналогијом.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
Ред 39:
Пошто су [[Хуни]] освојили северну Кину, будизам је наставио да постоји на недовољно насељеном југу, међу аристрократима и интелектуалцима као што је [[Хуи Јуан]], оснивач [[амидизам|амидизма]] или [[школа чисте земље|школе чисте земље]].{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
У [[4. век]]у долази до продора будизма у јужну Кину. Образовани и имућни световњаци потпомагали су [[сангха|сангху]] као покровитељи, омогућавали да се плати преводилачки рад, оснивали манастире и храмове и прихватали пет правила будистичке етике. У јужној Кини развила су се два правца: [[дхјана]], школа медитације, надахнута хинајаном и [[прађна]], спекулативна школа која је преводила махајанске сутре.<ref name="Rečnik budizma"/>
У том периоду, централне личности били су [[Тао Ан]] (312—385), [[Хуи Јуан]] (344—416) и [[Тао Шенг]] (360—434). Под њиховим утицајем установљене су велике монашке задужбине, преведена правила винаје и широко распрострањене спекулативне идеје махајане. Учења конфуцијанских и таоистичких класика стопила су се са махајанским будизмом [[Ашвагхоша|Ашвагхоше]], [[Нагарђуна|Нагарђуне]], [[Васубандху]]а и [[Асанга|Асанге]], уобличивши тако карактеристичну традицију кинеског будизма. Он је доживео процват поглавито у школама [[Чиста земља|Чисте земље]] (''т'иен т'аи''), [[хуан јен]]а и [[зен|ч'ана]], који су достигли зрелост за време династије Т'анг. Процењује се да је око [[420]]. године у Кини било 1786 храмова и око 24.000 будистичких монаха и монахиња.<ref name="Rečnik budizma"/>
Ред 50:
Током владавине северних и јужних династија (420—588) настају аутентичне будистичке школе, од којих су неке адаптације индијских, док су друге аутентично кинеске. [[Тиентаи]] и [[хуајан]] су постали свеобухватни ситеми, док су [[зен|чан]] и [[škola čiste zemlje|чиста земља]] приступачнији обичном човеку.<ref name="Kembridž-94-97"/>
У [[6. век]]у, цар [[Car Wu od Lianga|Ву од Лианга]] прешао је у будизам, коме је давао предност на штету таоизма.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} Током Суи периода (589—617) састављају се коментари о дубљем или скривеном значењу текстова и спискови некадашњих патријарха како би се утврдила аутентичност предаје.<ref name="Kembridž-94-97"/>
Под [[династија Танг|династијом Т'анг]] (618—907. године) будизам у Кини је достигао своју зрелост. Ова династија је била наклоњена будизму у потпуности. Контакти успостављени са средишњом Азијом и Индијом довели су у Кину многе странце. Када се Хсуан Тсанг (око 596-664), чувени будистички учењак и ходочасник, вратио у Кину после тринаест година проведених у Индији, дочекали су га као хероја. Он је вршио неизмерни утицај, и за собом оставио колосалан преводилачки опус. Средином [[9. век]]а утицај кинеског будизма достигао је врхунац.
Ред 56:
=== Прогони будиста ===
До половине [[9. век]]а, будизам се у Кини толико раширио, да "постаје жртва сопственог успеха".<ref name="Kembridž-94-97"/> Он је почео да све више одвлачи мушкарце и жене од породичних и радних обавеза, уз оснивање великих манастира са огромним земљишним поседима. Моћ и богатство монашких установа довели су до корупције. Пораст дворског утицаја будистичког [[клер]]а, заједно са доктринама које су наизглед подривале породицу и конфуцијански морал, изазвали су оштре критике.
Године 845. цар Вузонг започиње прогоне будиста. Процењује се да је похарано и уништено око 4.000 храмова, а око 250.000 монаха и монахиња присилно враћено световном начину живота.<ref name="Rečnik budizma"/> Непроцењива будистичка уметничка баштина и опсежне библиотеке ишчезле су у пламену разарања. Прогони нису били дугог века, но велике манастирске институције су се потом споро опорављале. [[Зен|Чан]] и [[школа чисте земље]], не зависећи од власништва, брже су се опоравили.<ref name="Kembridž-94-97"/> Пре прогона, за време династије Т'анг у Кини је цветало осам или десет главних школа будизма; али под [[династија Сунг|династијом Сунг]] су делатност наставиле само школе чисте земље и ч'ана.
Ред 71:
=== Реформа и савремени период ===
Касни 19. и рани [[20. век]] донели су кинеском будизму интелектуалну ренесансу и етичку реформу, поглавито под Т'аи Хсијем (1890—1947). Овај реформски покрет пратило је потискивање под [[Комунизам|комунистичком]] влашћу, почев од [[1949]].
Од [[1950]]. до [[1952]]. године спроведена је земљишна реформа, када је дошло до одузимања манастирских поседа, укључујући и одећу од монаха.<ref name="zen"/> Током кинеске револуције [[1966]]. године, затворени су сви храмови, иако је ова политика ослабила током [[1972]], када је влада почела да истиче будизам као кинеско културно наслеђе.<ref name="zen">''zen'', Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. {{page|year=|isbn=978-86-19-02360-3|pages=}}.</ref> Иако већина кинеских манастира припада [[ч'ан]] баштини, ч'ан, [[Budizam čiste zemlje|чиста земља]] и други облици будизма дубоко су испреплетени и сви су осетили последице промене.<ref name="zen"/> После смрти [[Мао Цедунг]]а, [[1976]]. године, јављају се знаци обнове будизма.<ref name="Kembridž-94-97"/>
Ред 89:
== Види још ==
* [[Зен|Ч'ан]]
* [[Тиентаи]]
* [[Хуајан]]
* [[Škola čiste zemlje|Чиста земља]]
* [[Тибетански будизам]]
| |||