Википедија

Водонична веза — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{fake image|<math chem>\overset{\color{Red}\delta+}\ce{H}-\overset{\color{Red}\delta-}\ce{Cl}\cdots\overset{\color{Red}\delta+}\ce{H}-\overset{\color{Red}\delta-}\ce{Cl}</math>|Ван дер Валсова интеракција|width=200px|align=right}}
[[Датотека:3D model hydrogen bonds in water.svg|rightдесно|thumbмини|Модел водоничних веза (1) између молекула [[Properties of water|воде]]]]
[[Датотека:NTCDI AFM2a.jpg|thumbмини|десно|[[Non-contact atomic force microscopy|AFM]] снимак [[napthalenetetracarboxylic diimide|нафталентетракарбоксил диимид]] молекула на сребром завршеном силикону, у међусобној интеракцији водоничним везама, на 77  -{K}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1038/ncomms4931|title=Mapping the force field of a hydrogen-bonded assembly|journal=Nature Communications|volume=5|pages=3931|year=2014|last=Sweetman|first=A. M.|last2=Jarvis|first2=S. P.|last3=Sang|first3=Hongqian|last4=Lekkas|first4=I.|last5=Rahe|first5=P.|last6=Wang|first6=Yu|last7=Wang|first7=Jianbo|last8=Champness|first8=N.R.|last9=Kantorovich|first9=L.|last10=Moriarty|first10=P.|bibcode=2014NatCo...5E3931S|pmid=24875276|pmc=4050271}}</ref> („Водоничне везе” у горњој слици су преувеличане услед артефаката технике снимања.<ref>{{Cite journal|last=Hapala|first=Prokop|last2=Kichin|first2=Georgy|last3=Wagner|first3=Christian|last4=Tautz|first4=F. Stefan|last5=Temirov|first5=Ruslan|last6=Jelínek|first6=Pavel|date=19. 8. 2014|title=Mechanism of high-resolution STM/AFM imaging with functionalized tips|journal=Physical Review B|volume=90|issue=8|pages=085421|doi=10.1103/PhysRevB.90.085421|arxiv=1406.3562|bibcode=2014PhRvB..90h5421H}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hämäläinen|first=Sampsa K.|last2=van der Heijden|first2=Nadine|last3=van der Lit|first3=Joost|last4=den Hartog|first4=Stephan|last5=Liljeroth|first5=Peter|last6=Swart|first6=Ingmar|date=31. 10. 2014|title=Intermolecular Contrast in Atomic Force Microscopy Images without Intermolecular Bonds|journal=Physical Review Letters|volume=113|issue=18|pages=186102|doi=10.1103/PhysRevLett.113.186102|pmid=25396382|url=http://dspace.library.uu.nl:8080/handle/1874/307996|bibcode=2014PhRvL.113r6102H|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180120232850/http://dspace.library.uu.nl:8080/handle/1874/307996|archive-date=20. 01. 2018|access-date=05. 02. 2019|df=}}</ref>)]]
 
'''Водонична веза''' (-{H}--веза) је врста слабе хемијске везе засноване на електростатичком привлачењу између [[атом]]а [[водоник]]а и неког нуклеофилног атома који садржи слободне електронске парове. Ова веза је могућа када је водоник повезан [[ковалентна веза|ковалентном везом]] са атомом велике електронегативности (нпр. [[кисеоник]], [[флуор]], [[азот]]) при чему се парцијално наелектрисање јако делокализује на крајевима малих, компактних молекула овог типа. Иако компаративно слаба, водонична веза је око 5 пута јача од других, стандардних интеракција типа дипол-дипол.
Ред 18:
 
== Везивање ==
[[Датотека:Hydrogen Bond Quadruple AngewChemIntEd 1998 v37 p75.jpg|thumbмини|300px|Пример [[intermolecular|интермолекуларног]] водоничног везивања у [[molecular self-assembly|самоформираном]] димерном комплексу.<ref>{{cite journal|journal=[[Angew. Chem. Int. Ed.]] |title= Self-Complementarity Achieved through Quadruple Hydrogen Bonding|year=1998|volume=37|issue=1–2 |pages=75-78| doi=10.1002/(SICI)1521-3773(19980202)37:1/2<75::AID-ANIE75>3.0.CO;2-R|last=Beijer|first= Felix H.|last2=Kooijman|first2= Huub|last3=Spek|first3= Anthony L.|last4=Sijbesma|first4= Rint P.|last5=Meijer|first5= E. W.}}</ref> Водоничне везе су приказане тачкастим линијама.]]
[[Датотека:Acetylacetone tautomerism.svg|thumbмини|300x300px|[[Intramolecular|Интрамолекуларно]] водонично везивање у [[acetylacetone|ацетилацетону]] помаже у стабилизацији [[енол]]ног [[таутомер]]а.]]
 
=== Дефиниције и опште карактеристике ===
Атом водоника везан за релативно [[electronegativity|електронегативни]] атом је ''донор'' водоничне везе.<ref>{{Cite book|last=Campbell|first = Neil A.|authorlink = |author2 = Brad Williamson|author3 = Robin J. Heyden|title = Biology: Exploring Life|publisher = Pearson Prentice Hall|year=2006|location = Boston, Massachusetts|url = http://www.phschool.com/el_marketing.html|doi = |isbn = 978-0-13-250882-7|deadurl = no|archiveurl = https://web.archive.org/web/20141102041816/http://www.phschool.com/el_marketing.html|archive-date=2. 11. 2014.|df = }}</ref> -{C-H}- везе једино учествују у водоничном везивању кад је атом водоника везан за електронегативне супституенте, као што је случај у [[chloroform|хлороформу]], -{CHCl}-<sub>3</sub>.<ref>{{cite journal|author=Wiley, G.R. |author2=Miller, S.I. |doi=10.1021/ja00765a001|title=Thermodynamic parameters for hydrogen bonding of chloroform with Lewis bases in cyclohexane. Proton magnetic resonance study|year=1972|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=94|issue=10|pages=3287}}</ref> У водоничној вези, електронегативни атом који није ковалентно везан за водоник се назива протонски акцептор, док се онај који је ковалентно везан за водоник назива протонским донором. У донорском молекулу, -{H}- центар је протичан. Донор је Луисова ваза. Водоничне везе се представљају као -{H···Y}- систем, при чему тачке представљају водоничне везе. Течности који испољавају водонично везивање (као што је вода) се називају '''ацоцираним течностима'''.
 
[[Датотека:WikipediaHDonorAcceptor.png|thumbмини|300px|rightдесно|Примери група које донирају (донори) и прихватају (акцептори) водоничне везе]]
[[Датотека:Acetic Acid Hydrogenbridge V.1.svg|thumbмини|300px|Циклични димер сирћетне киселине; испрекидане <span style="color:green;">'''зелене'''</span> линије представљају водоничне везе]]
 
Водонична веза се често представља као [[electrostatic|електростатичка]] [[Međumolekulska sila|дипол-дипол интеракција]]. Међутим, она исто тако има нека својства [[covalent bond|ковалентног везивања]]: она је усмерена и јака, производи интератомска растојања краћа од суме [[Ван дер Валсов радијус|ван дер Валсових радијуса]], и обично у њој учествује ограничен број интеракционих партнера, што се може интерпретирати као вид [[Valence (chemistry)|валентности]]. Ова ковалентна својства су више изражена кад акцептори везују водонике са електронегативнијих донора.
Ред 110:
* {{Cite book|ref=harv|title=The Attribute of Water: Single Notion, Multiple Myths|year=2016|isbn=978-981-10-0178-9|author= Sun, C. Q. |author2 = Sun, Yi }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Campbell|first = Neil A.|authorlink = |author2 = Brad Williamson|author3 = Robin J. Heyden|title = Biology: Exploring Life|publisher = Pearson Prentice Hall|year=2006|location = Boston, Massachusetts|url = http://www.phschool.com/el_marketing.html|doi = |isbn = 978-0-13-250882-7|deadurl = no|archiveurl = https://web.archive.org/web/20141102041816/http://www.phschool.com/el_marketing.html|archive-date=2. 11. 2014.|df = }}
* George A. Jeffrey. ''An Introduction to Hydrogen Bonding (Topics in Physical Chemistry)''. Oxford University Press, USA (March 13, 1997). {{page|year=1997|isbn=978-0-19-509549-4|pages=}}
{{refend}}
 
Ред 122:
 
{{DEFAULTSORT:Водонична веза}}
 
[[Категорија:Физичка хемија]]
[[Категорија:Молекуларна биологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Водонична_веза”