Википедија

Вулканска ерупција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 2:
'''Вулканска ерупција''' је назив за избацивање [[лава|лаве]], [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] ([[пепео]], [[лапили]], [[вулканске бомбе]] и [[вулкански блок]]ови) и разних гасова из [[вулкан]]а. Постоји неколико типова вулканске ерупције које су класификовали [[вулканологија|вулканолози]]. Они се често називају по познатим вулканима који су ерумпирали, односно догађајима који су дали пример за класификацију. Неки од вулкана за време своје активности показују само један карактеристични тип ерупције, док други могу у једном еруптивном догађају показати карактеристике више њих.
 
Постоје ''три главне поделе'' вулканских ерупција.
* Према '''месту''', вулканске ерупције деле се на:
** [[субакватичне вулканске ерупције|субакватичне]] - емисије [[лава|лаве]] директно у воду или доспевање површинских лава у воду. Преовлађује ефузивна активност, док су експлозивне могуће на дубинама мањим од 2160 метара у случају слатке, или 3150 метара у случају слане воде. Карактеристична је неексплозивна фрагментација и њени продукти, као што су [[пилоу лаве]] и [[хијалокластит]]и. Преовлађује базично-интермедијарни састав магме, ређи су кисели продукти;
Ред 13:
* Према '''типу''', вулканске ерупције се деле на:
** [[изливне вулканске ерупције|изливне]] - кохерентни продукти и вулканокластити настали неексплозивном фрагментацијом. Магме садрже мало волатила. По саставу продуката, преовлађују магме базичног састава. Различита је литологија продуката и волумен емитоване лаве, односно облици и величина структура;
** [[експлозивне вулканске ерупције|експлозивне]] - магме са пуно волатила. Присутна је експлозивна фрагментација и [[пирокластични продукти]]. Према пореклу воде, све експлозивне вулканске ерупције деле се на: '''магматске''' (које садрже само магматску воду), '''фреатомагматске''' (садрже мешавину магматске и атмосферске воде) и '''фреатске ерупције''' (које садрже само атмосферску воду). Према '''експлозивности''', експлозивне вулканске ерупције деле се на (од најслабијих ка најјачим): [[хавајска ерупција|хавајске]], [[стромболска ерупција|стромболске]], [[вулканолошка ерупција|вулканолошке]], [[субплинијска ерупција|субплинијске]], [[суртсејанска ерупција|суртсејанске]], [[фреатоплинијска ерупција|фреатоплинијске]], [[плинијска ерупција|плинијске]] и [[ултраплинијска ерупција|ултраплинијске ерупције]].
 
== Типологија ==
Механизам рада [[Вулкан|вулкан]]а, карактер вулканских ерупција и трајање активног периода вулканског рада одражавају се на спољашњи облик вулкана и њихову морфоструктуру. На основу ових особености издвајају се следећи типови вулканских ерупција: стромболски, волканолошки, хавајски, везувски, пелешки и бандајсански.
 
Стромболски тип вулканске ерупције добио је име према вулкану [[Стромболи]] на [[Липарска острва|Липарским острвима]]. Карактеристике овог типа су честе експлозије које се ритмички понављају, знатна количина избаченог [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] и ритмичко издизање и спуштање [[Лава|лаве]] у вулкану са ретким изливањем.
 
Волканолошки тип добио је назив према Волкану који се такође налази на Липарским острвима. Његове одлике су споро изливање теставе лаве која се брзо хлади и ствара чеп у гротлу вулкана. Стварање чепа изазива нагомилавање лаве и гасова испод њега све до момента када се он распрскава уз експлозију и изливање лаве.
 
Хавајски тип ерупције одликује ретко изливање лаве која ,када се излије, тече брзином речног тока стварајући лавичне потоке дугачке десетинама километара. Ерупције су мирне и не одликују се избацивањем пепела и бомби. Карактеристични су водоскоци лаве ,високи и до 1000 m, који избијају из ујезерене лаве у гротлу вулкана. Овај тип ерупције добио је назив по вулканима са [[Хавајска острва|Хавајских острва]].
 
Везувски тип (према вулкану [[Везув]]у) карактеришу дуги периоди мировања које прекидају грандиозне и пустошне ерупције. Ерупције се одликују снажним експлозијама, избацивањем пројектованог материјала и изливањем лаве.
 
Пелешки тип носи назив према вулкану [[Мон Пеле]] на [[Мартиник]]у. Овај вулкан карактеристичан је по стеновитој игли од стврднуте лаве која се истискује из њега. Игла на овом вулкану достигла је висину од 375 m, а ширину од 100 m, али се касније срушила. Тип се карактерише ерупцијама врелих гасова и [[Водена пара|водене паре]], [[Сумпорводоник|сумпорводоник]]а и [[Угљен-диоксид|угљендиоксидугљендиоксида]]а у виду облака црних од пепела и песка.
 
Бандајсански тип добио је назив према [[Јапан|јапан]]ском вулкану Бандај-сан. Ово типу припадају неке од најразорнијих ерупција у историји као што су ерупције [[Кракатау]]а ([[1883]]. године) и Катмаја ([[1912]]. године). Оне су искључиво разорне, силовите без појављивања лаве, уз огромно нагомилавање чврстих, растерситих вулканских маса (нарочито [[Вулкански пепео|пепела]]). <ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
 
== Литература ==
* Schmincke, H. U. ''Volcanism''. New York: Springer. {{pagepage1|location=|publisher=Springer|year=2004|isbn=978-3-540-43650-8|pages=}}
* Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вулканска_ерупција”