Бизмут — разлика између измена

|speed of sound rod at 20=1790

|speed of sound rod at r.t.=

|Young's modulus=32

|Shear modulus=12

 

== Историја ==

 

Назив ''бизмут'' потиче отприлике из 1660-их година, али је непознате и нејасне [[етимологија|етимологије]]. Сматра се да је он један од првих 10 метала које је човек открио и користио. Име ''бизмут'' појављује се 1660-их из застарелих речи {{јез-нем|Bismuth}}, {{јез-нем|Wismut}}, {{јез-нем|Wissmuth}} (почетак 16. века), а можда је повезан и са старонемачком речи -{''hwiz''}- („belo”).<ref name="oet" /> Новолатински {{јез-лат|bisemutum}} (по [[Georgius Agricola|Агриколи]], који је латинизирао многе немачке речи из области рударства и технике генерално) је изведен из {{јез-нем|Wismuth}}, а можда потиче од израза {{јез-нем|weiße Masse}}, „бела маса”.<ref name="normanc" /> У давна времена овај елемент се често погрешно идентификовао као [[калај]] и [[олово]], јер су њихове особине доста сличне. Бизмут је познат од античких времена, те се ни један научник не сматра његовим откривачем. Агрикола у делу -{''De Natura Fossilium''}- (око 1546) наводи да је бизмут засебан метал из породице метала која укључује калај и олово. Овај закључак засновао је на запажањима о металима и њиховим физичким особинама.<ref name="agricola" /> Рудари из доба алхемије дали су бизмуту називе {{јез-лат|tectum argenti}}, односно „настајуће сребро”, у смислу да је то заправо [[сребро]] у процесу настанка у [[Земља|Земљи]].<ref name="americaor" /><ref name="Weeks" /><ref name="giunta" />

 

== Особине ==

 

=== Физичке особине ===

== Распрострањеност ==

{{Главни|Списак држава по производњи бизмута}}

У Земљиној кори, количина бизмута је око два пута већа од количине [[злато|злата]]. Најважније [[руда|руде]] бизмута су [[бизмутинит]] (бизмутин, -{Bi₂S₃}-) и [[бизмит]] (-{Bi₂O₃}-).<ref name="crc" /> Природни, елементарни бизмут пронађен је у [[Аустралија|Аустралији]], [[Боливија|Боливији]] и [[Кина|Кини]].<ref name="arizona1" /><ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 172–173.</ref>

 

 

=== Цена ===

 

Цена чистог металног бизмута била је релативно стабилна током већег дела 20. века, осим великог поскупљења 1970-их. Бизмут се готово увек производио претежно као нуспроизвод рафинирања олова, те је стога његова цена рефлектирала трошкове његовог издвајања те уравнотежености између производње и [[Потражња|потражње]].<ref name=usgs/> Потражња за бизмутом је била незнатна пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] и била је готово у потпуности фармацеутска; једињења бизмута су се користили за лечење стања попут пробавних поремећаја, [[полно преносива болест|полно преносивих болести]] и опекотина. Мање количине металног бизмута користиле су се у легурама кориштеним за системе за гашење пожара и жицама за лемљење. Међутим, током Другог светског рата бизмут се сматрао стратешким материјалном, а кориштен је за лемљење, легуре, лекове и атомско истраживање. Да би стабилизовали тржиште, произвођачи су током рата поставили цену на 2,75 УС$ по кг, а у периоду од 1950. до 1964. на 4,96 УС$/кг.<ref name=usgs/>

Бизмут-силфид, [[Bizmut(III)-sulfid|{{chem|Bi|2|S|3}}]] јавља се у природи у саставу руда бизмута.<ref name="introstudy" /> Такође се производи комбинацијом истопљеног бизмута и [[сумпор]]а.<ref name="g559" />

 

[[Бизмут-оксихлорид]] (-{BiOCl}-, види слику десно) и [[бизмут-оксинитрат]] (-{BiONO}-₃) стехиометријски се појављују као једноставне анјонске соли катјона бизмута(-{III}-) (-{BiO}-⁺) а који се обично јавља у течним бизмутовим једињењима. Међутим, у случају -{BiOCl}-, кристалне соли граде структуру наизменичних слојева атома -{Bi}-, -{O}- и -{Cl}-, где је сваки атом кисеоника наслоњен на четири атома бизмута у суседним слојевима. Ово минерално једињење се користи као пигмент и у [[козметика|козметици]].<ref name="k184">[[#Kruger|Krüger]], str. 184.</ref>

 

<ref name="yuv">{{cite journal|doi=10.1134/S0020168511020166 |title = Pb distribution in multistep bismuth refining products |year=2011 |last=Shevtsov |first = Yu. V. |last2=Beizel |first2 = N. F. |journal = Inorganic Materials |volume = 47 |issue = 2 |pages= 139}}</ref>

<ref name="usgs2010">{{cite web|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/bismuth/myb1-2010-bismu.pdf|title=2010 USGS Minerals Yearbook: Bismuth|format = PDF| pristupdatum =9.9.2010|izdavač= United States Geological Survey|last=Carlin|first= James F. Jr.}}</ref>

<ref name="NäslundPersson2000">{{cite journal|last=Jan|first=Näslund|author2= Persson Ingmar |display-authors=etal |title=Solvation of the Bismuth(III) Ion by Water, Dimethyl Sulfoxide, N,N'-Dimethylpropyleneurea, and N,N-Dimethylthioformamide. An EXAFS, Large-Angle X-ray Scattering, and Crystallographic Structural Study|journal=Inorganic Chemistry|volume=39|issue=18|year=2000|doi=10.1021/ic000022m|pages=4012-4021}}</ref>

<ref name="Persson2010">{{cite journal|last=Ingmar|first=Persson|title=Hydrated metal ions in aqueous solution: How regular are their structures?|journal=Pure and Applied Chemistry|volume=82|issue=10|year=2010|doi=10.1351/PAC-CON-09-10-22|pages=1901-1917}}</ref>

<ref name="k1401">{{cite journal|url=http://www.kurzweilai.net/3d-counterpart-to-graphene-discovered |title=3D counterpart to graphene discovered |datum=20. 1. 2014|publisher=KurzweilAI |pristupdatum=28. 1. 2014}}</ref>

<ref name="doi1126">{{cite doi|10.1126/science.1245085}}</ref>

<ref name="introstudy">{{cite book|title=An Introduction to the Study of Chemistry|url=http://books.google.com/books?id=lGjTyw9gYfYC&pg=PA363|publisher=Forgotten Books|isbn=978-1-4400-5235-4|last=Remsen|first=Ira|pages=363}}</ref>

<ref name="pijer">{{cite journal|last=de|first=Marcillac Pierre|author2= Noël Coron |author3= Gérard Dambier |author4= Jacques Leblanc |author5= Jean-Pierre Moalic|year=2003|title = Experimental detection of α-particles from the radioactive decay of natural bismuth|journal = Nature|volume = 422|pages=876-878|pmid=12712201|doi = 10.1038/nature01541|issue = 6934| bibcode= 2003Natur.422..876D}}</ref>

<ref name="NUBASE">{{cite journal|title=The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties| journal = Nuclear Physics A| volume = 729|pages=3-128| publisher = Atomic Mass Data Center|year=2003| doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001| bibcode= 2003NuPhA.729....3A|author= Audi Georges |author2= Bersillon O. |display-authors=etal }}</ref>

<ref name="freeze">{{cite journal|doi=10.1039/JS8682100071| title = IX.—Freezing of water and bismuth|year=1868|author = Tribe Alfred| journal = Journal of the Chemical Society| volume = 21|pages= 71}}</ref>

<ref name="pierre">{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=n-fiyYg3iSIC&pg=PA82| title =The Physics of Phase Transitions|isbn =978-3-540-33390-6|author =Papon Pierre|author2= Leblond Jacques|author3= Meijer Paul |author4= Herman Ernst|year=2006|pages=82}}</ref>

<ref name="murli">{{cite book|author=Manghnani Murli H.|title=Science and Technology of High Pressure: Proceedings of the International Conference on High Pressure Sciene and Technology (AIRAPT-17), Honolulu, Hawaii, 25-30 July, 1999, Volume 2|url=http://books.google.com/books?id=7OoZ9TN8ROQC&pg=PA1086|year=2000|publisher=Universities Press (Indija) |isbn=978-81-7371-339-2|pages=1086}}</ref>

<ref name="elena">{{cite book|last=Boldyreva|first=Elena|title=High-Pressure Crystallography: From Fundamental Phenomena to Technological Applications|url=http://books.google.com/books?id=pyN0dhHChzsC&pg=PA264|year=2010| publisher= Springer|isbn=978-90-481-9257-1|pages=264-265}}</ref>

<ref name="picchu">{{cite journal|jstor=1692247|journal = Science|volume = 223|issue = 4636|pages=585-586 |author= Gordon Robert B. |author2= Rutledge John W.|title = Bismuth Bronze from Machu Picchu, Peru|doi = 10.1126/science.223.4636.585|pmid = 17749940|year=1984|bibcode = 1984Sci...223..585G}}</ref>

<ref name="gallica">{{cite journal|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3551g/f197.image.r=royal.langEN|title = Sur Bismuth|year=1753|journal = Histoire de l'Académie royale des sciences&nbsp;... avec les mémoires de mathématique & de physique&nbsp;... tirez des registres de cette Académie|author = Geoffroy|pages=190}}</ref>

<ref name="oet"> Harper, Douglas. [http://www.etymonline.com/index.php?term=bismuth "bismuth".] Online Etymology Dictionary.</ref>

<ref name="breaks">{{cite news|url=http://physicsworld.com/cws/article/news/2003/apr/23/bismuth-breaks-half-life-record-for-alpha-decay| title=Bismuth breaks half-life record for alpha decay|date=23. 4. 2003| publisher=Physicsworld| first=Belle| last=Dumé}}</ref>

<ref name="webmin">[http://webmineral.com/data/Bismuth.shtml Bismuth]. WebMineral. Pristupljeno 17.12.2011.</ref>

<ref name="jefferson">[http://education.jlab.org/itselemental/ele083.html Thomas Jefferson National Accelerator Facility - Office of Science Education]</ref>

<ref name="manjera">Manjeera Mantina, Adam C. Chamberlin, Rosendo Valero, Christopher J. Cramer, Donald G. Truhlar: ''Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group''. u: J. Phys. Chem. A. 2009, 113, str. 5806–5812, {{doi|10.1021/jp8111556}}</ref>

<ref name="zhang">Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: ''Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks''. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, {{doi|10.1021/je1011086}}</ref>

}}

 

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* {{cite book|ref=Kruger|last=Krüger|first=Joachim|author2= Winkler, Peter |author3= Lüderitz, Eberhard |author4= Lück, Manfred |author5= Wolf, Hans Uwe|chapter=Bismuth, Bismuth Alloys, and Bismuth Compounds|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2003|publisher= Wiley-VCH, Weinheim|doi=10.1002/14356007.a04_171|pages=171-189}}

* {{cite book|ref=Suzuki|last=Suzuki|first=Hitomi|title=Organobismuth Chemistry|url=http://books.google.com/books?id=qODswAbaBmsC&pg=PA8|year=2001|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-20528-5|pages=1-20}}

{{refend}}