Кофеин — разлика између измена

{{chembox

| verifiedrevid = 322028927

| Name = Кофеин

'''Кофеин''' (односно '''триметилксантин''' (-{C₈H₁₀N₄O₂}-), '''теин''', '''матеин''', '''гуаранин''' и '''метилотеобромин''') је природни [[алкалоид]], који се добија из зрна [[кафа|кафе]], из листова [[чај]]а и из [[какао]]вих зрна. Додаје се вештачким пићима (нпр. [[Кока-кола]]). Кофеин је један од природних [[психостимуланс]]а, [[хемијска супстанца|супстанци]] које утичу на [[централни нервни систем]]. Познат је и као један од [[мутаген]]а, фактора који изазива промене у генетском материјалу.{{sfn|Shier|1990|pp=397}}

 

 

Може се наћи у [[лист]]овима, [[плод]]овима и у семењу многих биљака; познато је најмање 63 [[биљке|биљних]] врста које садрже кофеин међу којима су биљке рода -{''Coffea''}-, -{''Cola''}-, -{''Paulinia''}-, -{''Camellia''}- и -{''Theobroma''}-. Када се нађе у природи, кофеин представља супстанцу токсичну по сапрофите и [[микроорганизам|микроорганизме]], што биљкама које производе кофеин служи као заштита.

 

== Историја ==

 

На наговор [[Johann Wolfgang von Goethe|Гетеа]], хемичар и апотекар [[Friedlieb Ferdinand Runge|Ф. Ф. Рунге]] proučavao je zrna kafe sa ciljem da u njima nađe delotvornu supstancu. To mu je uspelo 1820. godine, kada je iz zrna kafe izolовао čist kofein, због чега се он može сматрати pronalazačем kofeina. Nezavisno od njega, francuskim apotekarima [[Pierre Joseph Pelletier|Пелтјеу]], [[Joseph Bienaimé Caventou|Кавенту]] i [[Pierre-Jean Robiquet|Робикету]] је такође успело да изолују кофеин 1821. године. Већ 1832. године [[Christoph Heinrich Pfaff|Фаф]] и [[Justus von Liebig|Либиг]] су успели да одреде сумарну формулу кофеина -{C₈H₁₀N₄O₂}- помоћу података о његовом сагоревању. Хемијску структуру кофеина одредио је [[Ludwig Medicus|Лудвиг Медикус]] 1875. године као 1,3,7-триметилксантин. Првобитно претпостављену структуру потврдио је [[Hermann Emil Fischer|Херман Емил Фишер]] 1895. године путем прве синтезе кофеина. Међутим, начин његовог деловања је успешно откривен тек у 20. веку.

 

== Распрострањеност ==

 

Кофеин је главни активних састојак [[кафа|кафе]]. Осим у семену кафиног дрвета, он се налази још у преко 60 других биљних врста, као што су например чај, [[гуарана]], кола и друге. Хемијски, кофеин је уско повезан са сличним једињењима као што су [[теофилин]] и [[теобромин]], а који се такође могу наћи заједно са кофеином у бројним биљним врстама. Непржена зрна кафе, у зависности од сорте, могу да садрже од 0,9 - 2,6% кофеина, а након пржења преостаје од 1,3 до 2% кофеина. Међу сортама, такозвана ''кафеарабика'' садржи мање алкалоида од типа робуста-кафе.<ref name="baltes_S400" /> Ферментирани и осушени листови чаја, такозвани ''црни чај'' садржи, као неферментирани ''зелени чај'',<ref name="tacsub" /> садрже око 3–3,5 % кофеина.<ref name="baltes_S400" />

 

Чисти кофеин, под нормалним условима, је бели кристални прах, без мириса, горког укуса. Постоје две енантиотропне полиморфне кристалне форме кофеина. На собној температури стабилна је β-форма (форма на ниским температурама), док на температури од 141&nbsp; °C прелази у α-форму (форма на високим температурама).<ref name="epple" /> Ова форма се топи на температури од 236&nbsp; °C.<ref name="tactop" /> Повратна трансформација из α- у β-форму је кинетички онемогућена, тако да се α-форма може недељама налазити на собној температури у метастабилном стању. Кофеин као једињење врло лако сублимира (на 178&nbsp; °C). Растворљивост доста зависи од температуре:

 

{| class="wikitable"

<ref name="botheh">Bothe, H.; Cammenga, H.K.: ''Composition, properties stability and thermal dehydration of crystalline caffeine hydrate'', Thermochim. Acta 40 (1980) str.&nbsp;29–39.</ref>

<ref name="Martindale">Sean Sweetman (ur.): ''Martindale: The Complete Drug Reference, 35. izd.: knjiga i CD-ROM''. Pharmaceutical Press,. ISBN 978-0-85369-704-6.</ref>

<ref name="vetpharm">[http://www.example.com http://www.vetpharm.uzh.ch/wir/00000005/8082__F.htm Vetpharm]</ref>

<ref name="julien">Julien, Robert M.: ''Drogen und Psychopharmaka'', Heidelberg; Berlin; Oxford; Spektrum, Akad. Verl., 1997, str.&nbsp;173.</ref>

<ref name="test">''[http://www.test.de/Koffeinhaltige-Getraenke-Wenn-das-Herz-schneller-schlaegt-1117094-1117137/ Stiftung Warentest: Koffeingehalt in Lebensmitteln.]'' test.de, 6. august 2003.</ref>

<ref name="Römpp-Kaffee">Pojam ''Kaffeegetränk''. u: ''Römpp Online''. Georg Thieme Verlag</ref>

<ref name="spiegel">Sa podacima i za ostala pića: [http://www.spiegel.de/gesundheit/diagnose/neuseeland-coca-cola-droht-warnhinweis-wegen-gefahr-durch-koffein-a-882912.html ''Neuseeland: Tod nach exzessivem Cola-Konsum''] u ''Spiegel Online'' od 13.2.2013</ref>

}}