Стефан Немањић — разлика између измена

 

== Велики жупан (од 1196. до 1217. ) ==

Неколико година касније када је у априлу 1195. године Евдокијин отац [[Алексије III Анђел]] (1195—1203) постао цар, остарели Стефан Немања је одлучио да је време да формално преда владарски престо царевом зету а свом средњем сину. То се вероватно догодило 25. марта 1196. године на државном сабору код [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Петрове цркве]] у Расу.{{sfn|Логос|2017|p=143, 148, 154}} Опис тог догађаја оставио је Свети Сава I Немањић у Студеничком типику. Он пише да његов отац, велики жупан Стефан Немања, пред сакупљенима на сабору за свог наследника „Божијом вољом изабра благородног и љубљеног сина, Стефана Немању, зета благовенчаног кир Алексија, цара грчког“.{{sfn|Свети Сава|2009|p=69}} Тако је вољом великог жупана Стефана Немање престо припао његовом средњем сину Стефану Немањи II.

 

Брак са Евдокијом који је Првовенчаном можда пресудно помогао да наследи престо окончао се убрзо после смрти Стефана Немање I, а још док је у Византији владао Евдокијин отац цар Алексије III Анђел. Око 1201. Првовенчани је оптужио Евдокију за прељубу и отерао је. Бивша супруга је српског владара описала као прељубника и пијаницу. Изгледа да је Вукан тај разлаз искористио да покаже отворено неслагање са братом, прекорио га због грубости, а Евдокији дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом.{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=164-166}}

 

Почетком XIII века Византија је убрзано слабила, а у јулу 1203. године [[крсташки ратови|крсташи]] из [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] први пут су освојили [[Истанбул|Цариград]], али формално за византијског претендента. Коначно крсташки напад у априлу 1204. године довео је до [[Пад Цариграда (1204)|пада Цариграда]] у руке крсташа и Венеције, а царство се распадало.{{sfn|Логос|2017|p=156-157}} Пропаст Византије, је омогућила Бугарској да стекне већи значај и слободније делује према [[краљевина Угарска (1000—1918)|Угарима]].

 

 

== Крунисање за краља и црквено осамостаљење ==

 

 

Ипак, изгледа да архиђакон Тома Сплићанин није написао да је крунисање било 1217. године, него само да је у августу 1217. кроз Сплит прошло посланство које је у Рим послао велики жупан Србије да тражи краљевску круну{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93. Он је описао да је угарски краљ Андрија II (1205—1235) отишао преко Сплита у крсташки поход у Свету земљу у августу 1217. а после тога пише да су неки војници које је оставио напустили Сплит следеће 1218. Након спомињања почетка 1218. Тома додаје: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [великог жупана] као првог краља његове земље.” Из овог изгледа да је Томи Сплићанину важно када је прошло посланство које је послато из Србије у Рим папи, али не и када је било крунисање, али ако он пише о времену крунисања то може бити пре почетак 1218. него 1217}} Другачије крунисање описују домаћи писци монаси Доментијан и Теодосије. Они описују да је лично Сава I Српски као архиепископ на сабору у Жичи извршио крунисање свога брата.{{sfn|Доментијан|1970|p=226, 227}}{{sfn|Теодосије|2009|p=71-72}} Тешко је одбацити опис који је оставио Савин ученик Доментијан. Он је скоро сигурно познавао једног од присутних на крунисању, свог учитеља, Саву I Немањића. Можда је и сам Доментијан Хиландарац присуствовао крунисању. Изгледа да је он не само временски и просторно био ближи описаном крунисању, него и веродостојнији као историчар.{{sfn|Басић|2005|p=12, 14-15. За Тому Сплићанина постоје озбиљне сумње хрватских историчара да је пишући свесно прећуткивао изворе за које је знао, а уписивао легендарне приче и тако стварао фалсификате}} Доментијан Хиландарац је описао да је крунисање извршио његов учитељ Сава I Немањић када је био архиепископ, а то није могло бити пре 1219. Неки истраживачи су замислили (Драгутин Анастасијевић и други) да је после осамостаљења српске архиепископије извршено поновно крунисање Стефана Првовенчаног по православном обреду. Према тој замисли одржан је и други крунидбени државно-црквени сабор [[1221]]. године,{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} у [[Манастир Жича|манастиру Жичи]], подигнутом као седиште нове архиепископије. Према тој замисли на сабору Сава I Немањић, [[Папа|папином]] круном (венцем) поново је крунисао (овенчао) свог брата Стефана Немању II Првовенчаног за краља.{{sfn|Доментијан|1970|p=227}} Сличан опис даје и Теодосије Хиландарац.

* {{Cite book|ref=harv| last=Првовенчани| title = Живот Светог Симеона

| url = http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Arhiđakon Toma| first = |title=Historia Salonitana | url = http://www.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhi%C4%91akon-Historia-Salonitana-Knji%C5%BEevni-krug-Split-2003 |year=2003}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Fejér| first = Georgius| title = Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, Tomi II | url = http://library.hungaricana.hu/hu/collection/kozepkori_magyar_okmanytarak_codexdiplomaticus/ |year=1829| location = Budae}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Марковић| first = Миодраг|authorlink = Миодраг Марковић| title = Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност | location = Београд|year=2009| url = http://www.academia.edu/3602014/The_first_voyage_of_St._Sava_to_Palestine_and_its_importance_for_Serbian_medieval_art_Belgrade_2009_in_Serbian_with_an_English_summary_}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Марјановић-Душанић | first = Смиља|| title = Владарска идеологија Немањића: дипломатичка студија|year=1997| location = Београд}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир|authorlink = Владимир Ћоровић| title = Историја српског народа | url = http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба I| location = Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 | url = http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|volume=1|year=1962|location= Минхен|publisher=Искра|url=https://books.google.com/books?id=M9faAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=3-93}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Fine| first = John Van Antwerp|authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest| url = http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}}

 

[[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по САНУ]]

[[Категорија:Умрли 1227.]]