Јелена Анжујска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 27:
 
== Порекло ==
Њено порекло дуго није било тачно утврђено, али је било познато да је у сродству са [[Карло I Анжујски|Карлом I]], краљем [[Напуљ]]а и [[Сицилија|Сицилије]], који је у писму из 1273. назива рођаком.
 
Енглески историчар [[Гордон Макданијел]] утврдио је 1982. године да је она унука сестре [[Балдуин II Куртене|Бодуена II]], латинског цара Константинопоља. По овој теорији, Јелена Анжујска (1236 – 1314), правим именом Јелена Анђелина, је кћи угарског племића [[Јован Анђео од Срема|Јована Анђела]] (Angelo János), војводе Срема, и француске племкиње: [[Матилда де Вјанден|Матилде де Вјанден]], војвоткиње Пожеге и Ковина. Јеленин отац, Јован Анђео, био је син византијског цара [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]] и [[Маргарета Угарска|Маргарите Угарске]], која је била кћи краља [[Бела III|Беле III]] и [[Агнеса од Антиохије|Ањес де Шатијон]].<ref>[http://www.novipolis.rs/memento/29680/najzagonetnija-kraljica-srednjeg-veka.html Милорад Бошњак: Најзагонетнија краљица средњег века], приступљено 11. септембра 2016.</ref> Презиме Анжујска је последица погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици [[Династија Анђела|Анђела]].
 
== Позната биографија ==
[[Датотека:Ikona apostola Petra i Pavla, poklon srpske kraljice Jelene Anzujske, u Riznici bazilike Sv. Petra u Rimu.jpg|200п|мини|десно|Икона ''„Апостоли Петар и Павле“'' из 1282. године са приказом Јелене Анжујске (''центар'') са њеним синовима Драгутином (''лево'') и Милутином (''десно'').]]
[[Датотека:Helen of Anjou and her son King Milutin, Gračanica.jpg|200п|мини|десно|Краљица Јелена, монахиња, и син краљ Милутин, монах, фреска из [[манастир Грачаница|Грачанице]] (1324)]]
Јелена је око 1250. удата за Уроша.
 
Са краљем Урошем је имала бар четворо деце:
# [[Стефан Драгутин|Драгутин]] (1251—1316), српски краљ 1276-1282
# [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] (1253—1321), српски краљ 1282-1321
Ред 46:
Јелена се замонашила у цркви [[Свети Никола|св. Николе]] у [[Скадар|Скадру]]; ту је као монахиња и умрла [[8. фебруар]]а [[1314]]. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала. Такође, у свом двору је имала и чувено ''књигохранилиште'', то јест библиотеку. Корице су израђиване код златара у [[Котор]]у.<ref>[http://kocic.net/bjelajac/srbi_i_rukopisno_sveto_pismo.htm Срби и рукописно Свето писмо], приступљено 21. октобра 2017.</ref>
 
Њен двор налазио се на самом рубу данашњег [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у месту [[Брњак|Брњаци]], на северној страни планине [[Мокра Гора (Ужице)|Мокра Гора]], четири километра уз Брњачку реку (област горњи Ибар). Ту се налазила њена чувена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. Била је у добрим односима са [[Дубровник]]ом. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Као задужбина помиње се и црква на Госпођином врху у селу Бишево у Рожајама чији остаци и данас постоје, али нема доказа да је то заправо задужбина Јелене Анжујске.
 
Као и други [[Немањићи]] зидала је задужбине. Најпознатија њена задужбина је [[манастир Градац]] (крајем XIII века) где је и сахрањена, као и црква светог Николе у Скадру где је замонашена. Обнављала је велики број светиња, међу њима и [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастир светих Сергија и Ваха]] на обалама реке [[бојана (река)|Бојане]] код Скадра. Помагала је пуно и католичке светиње.
Ред 53:
 
== Сећање на Јелену Анжујску данас ==
* Постоји невладина организација „Јелена Анжујска“ у северном делу [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]].
* Радослав Златан Дорић је 1996. године добио [[Награда Бранислав Нушић|награду „Бранислав Нушић“]] за комедију „Јелена Анжујска“.
* 2004. године [[Миладин Стевановић]] је објавио књигу „Краљица Јелена Анжујска“ на 202 стране ({{page|year=|id=ISBN 978-86-7712-032-70|pages=}} изд. Књига-комерц, [[Београд]]).
* [[Ана Атанасковић]] је 2008. године објавила роман „Јелена Анжујска“ на 186 страна (ISBN 978-86-7844-061-8 , изд. Феникс Либрис, Београд).
* [[Стојана Магделинић]] је 2010. године објавила друго издање романа „Доротеа“ о Јелени Анжујској (ISBN 978-86-83337-49-1 , изд. Рашка школа)