Јован Илкић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 26:
Рођен је у трговачкој породици у [[Земун]]у, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У [[Беч]]у је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитекутре код [[Теофил Ханзен|Теофила Ханзена]] на Академији лепих уметности. Дипломирао је [[1883]]. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у [[Србија|Србију]], на позив [[краљ]]а [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], да доврши радове на уређењу [[Стари двор|Старог двора]]. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од 1883. до [[1899]]. године и као редовни инжењер од [[1900]]. до [[1910]]. године. У [[Мађарска|Мађарску]] је отишао 1910. године и током [[1911]]. и [[1912]]. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у [[Будимпешта|Будимпешти]]. У [[Београд]] се вратио 1912. године. Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката. Стварао је у [[Српско-византијски стил|класичном]] и [[српско-византијски стил (модерни)|српском националном стилу]].
Пројектовао је многа значајна здања у Београду:
* кућу [[Крсмановићева кућа у Београду|Алексе Крсмановића]] на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] 31 ([[1885]]),
* кућу [[Милан Пироћанац|Милана Пироћанца]] у Француској 7 (око 1885),
* кућу Милорада Павловића у Краља Петра 13-15 (око [[1890]]),
* [[Студентски културни центар Београд|Официрски дом]] у Краља Милана 48 ([[1895]], са [[Милорад Рувидић|Милорадом Рувидићем]]),
* Дом [[Друштво „Свети Сава“|Друштва светог Саве]] у Цара Душана 13 ([[1889]]/[[1890]]),
* [[Народна скупштина Републике Србије|Народну скупштину]] (1902—1936),
* зграду осигуравајућег друштва -{Rossija}- (данас [[хотел Москва|хотел ''Москва'']]) ([[1906]]) у сарадњи са [[Москва|моковским]] архитектима.
Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и
* [[црква Свете Тројице у Параћину|црква св. Тројице]] у [[Параћин]]у ([[1894]]),
* зграда [[Зграда Општинског суда (Начелство) у Ваљеву|Начелства]] и [[зграда Окружног суда у Ваљеву|зграда Окружног Суда]] у [[Ваљево|Ваљеву]] (почетак XX века),
* звоник и припрата старе цркве св. Духа у [[Крагујевац|Крагујевцу]] ([[1907]]) и др.
Ред 56:
* Дивна Ћурић-Замоло, ''Градитељи Београда 1815-1914'', Београд 1981.
* Миодраг Јовановић, ''Теофил Ханзен, „ханзенатика“ и ханзенови српски ученици'', Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
* Александар Кадијевић. ''Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века'', Београд. {{page|year=1997|id=ISBN 978-86-395-0339-
* Љиљана Милетић-Абрамовић. ''Архитектура резиденција и [[Вила (грађевина)|вила]] Београда 1830-2000'', Београд. {{page|year=2002|id=ISBN 978-86-7594-005-
* Драгиња Маскарели, „Илкићев пројекат за Епархијски дом у Нишу – пример неовизантијских стремљења у новијој српској архитектури“, in: ''Ниш и Византија. Зборник радова I'', Ниш 2003, 141-152. {{page|year=|id=ISBN 978-86-7455-575-
* Драгиња Маскарели, ''Хотел „Москва“ у Београду'', ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.
{{DEFAULTSORT:Илкић, Јован}}
[[Категорија:Јован Илкић| ]]▼
[[Категорија:Рођени 1857.]]
[[Категорија:Умрли 1917.]]
[[Категорија:Земунци]]
[[Категорија:Српски национални стил]]
[[Категорија:Архитектура класицизма у
▲[[Категорија:Јован Илкић]]
| |||