Јосип Рајл-Кир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења |
|||
Ред 23:
== Биографија ==
На дужност заповедника полиције у [[Осијек]]у постављен је након [[избори за заступнике у Хрватски сабор 1990.|првих вишестраначких избора]], 1990. године. Био је мирољубив, љутили су га неразумни испади и с хрватске и са српске стране те је пожртвовно настојао да спречи отворени [[рат]] у [[
Убијен је 1. јула 1991., око 13.30 сати, на прилазима приградском осјечком насељу Тењи, заједно с још двоје особа. Убио га је хрватски полицајац Антун Гудељ. Само убиство, упркос каснијем суђењу убици, никада није докраја расветљено. Неки сматрају да Јосип Рајл-Кир није убијен случајно, него зато што се противио рату. Његово је убиство организовао екстремни огранак ХДЗ-а у Осијеку, наводно у договору са [[Загреб]]ом.
Ред 29:
Гудеља нико није сменио, премда је усмртио заповедника осјечке полиције, потпредседника осјечког Градског вијећа Горана Зобунџију и градског посланика Милана Кнежевића, а Мирка Тубића ранио. Три дана боравио је код брата у Осијеку, потом отишао у Загреб те мирно напустио Хрватску. [[Потерница|Потернице]] није било до [[1993]].; [[балистика|балистичко]] вештачење обављено је тек [[1996]]. Антуну Гудељу је било трипут суђено за убиство начелника Рајла-Кира, Зобунџије и Кнежевића.
У одсутности, Гудељ је [[1994]]. осуђен на 20 година затвора, на Жупанијском суду у Осијеку. На темељу оптужнице, 19. новембра [[1995]]., ухваћен је у [[Франкфурт на Мајни|франкфуртском]] аеродрому и изручен Хрватској. Две године касније (1997), на предлог судије Ружице Шамоте, која га је 1994. осудила, [[Врховни суд Републике Хрватске]] ослобађа Гудеља, на темељу Закона о амнестији, иако он обухвата само наоружане људе који нису никога убили, а никако не и оне за које је потврђено да су починили [[
Рајл-Кирова супруга, [[Јадранка Реихл-Кир|Јадранка Кир]], међутим, без чије би упорности цијели случај вјеројатно био заташкан, не одустаје од настојања да докаже како је њен супруг убијен због својег миродопства. Подноси уставну тужбу, а активира се и у политици те на листи [[Социјалдемократска партија Хрватске|СДП]]-а 3. јануара [[2000]]. улази у [[Хрватски сабор]]. Годину касније [[Уставни суд]] укида дотадашње пресуде, одређујући да се случај има вратити на почетак. Смену власти из [[2003]]. Јадранка Кир дочекала је резигнирана и разочарана, без наде да ће ХДЗ-ова влада било шта учинити како би Гудеља довела пред суд. Није пуно погрешила: нови захтев за изручење Гудеља [[Министарство правде Републике Хрватске|Министарство правде]] поднело је тек 30. септембра [[2005]]., без било какве координације с [[Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|МУП]]-ом. Аустралијске власти су га на лето [[2007]]. изручиле Хрватској, а у октобру је исте године почело ново, треће суђење.
| |||