Хемијско једињење — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (ciscenje dupliranih poziva)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
}}
 
'''Хемијско једињење''' је чиста [[хемијска супстанца]] која се састоји из два или више различитих [[Хемијски елемент|хемијских елемената]],<ref name="Brown pp. 6" /><ref name="Hill pp. 6" /><ref name="Whitten pp. 15" /> а која се помоћу [[хемијска реакција|хемијских реакција]] може раздвојити у једноставније супстанце.<ref name="Wilbraham pp. 36" /> Свако хемијско једињење има јединиствену, дефиницану [[хемијска структура|хемијску структуру]]. Она се састоје од [[атом]]а у фиксном одсносу<ref name="Whitten pp. 15"/> који су повезани један с другим [[хемијска веза|хемијским везама]] у дефинисаном просторном распореду. Хемијска једињења могу бити [[молекул]]и који су повезани [[ковалентна веза|ковалентним везама]], [[Со|солисо]]ли које су настале везањем атома [[јон]]ским везама, међуметална једињења који се држе на окупу металним везама или комплекси који су повезани координатним ковалентним везама. Разлика између хемијског једињења и смесе огледа се у томе што се смеса може раставити на своје појединачне састојке физичким методама раздвајања (сепарације), попут филтрирања, седиментације, [[дестилација|дестилације]] и других.
 
Чисти хемијски елементи се не сматрају хемијским једињењима, чак и када су они састављени из молекула које садрже само једну врсту атома једног елемента (као на пример молекули [[водоник|-{H}-<sub>2</sub>]], [[Сумпор|-{S}-<sub>8</sub>]], итд.),<ref name="Halal" /> а који се називају диатомним или полиатомним молекулима.
 
=== Јонска једињења ===
[[Датотека:Pyrite1.jpeg|thumbмини|Минерал гвожђе-сулфида ([[Пирит (минерал)|пирит]]), јонско једињење гвожђаа и [[сумпор]]а]]
[[Датотека:Selpologne.jpg|thumbмини|Кристали кухињске соли]]
 
''Јонска једињења'' ([[со]]ли) састоје се из катјона и анјона. Они су често попут соли:
* на собној температури су углавном у [[чврсто агрегатно стање|чврстом стању]].
 
[[Датотека:Bronzebeile.JPG|thumbмини|Преисторијске секире израђене из [[бронза]]них легура. Бронза је била један од првих материјала које је израдио човек (такође погледајте чланак [[бронзано доба]]).]]
Спајање различитих метала у легуре може се вршити у произвољним размерама, нарочито када се ради о мешању два или више истопљена метала у смесу. Када се граде ''међуметална једињења'', тада су елементи које их граде садржани у њима само у тачно одређеним количинским односима (''међуметалним фазама'', стехиометријским саставима, види такођ и чланак [[стехиометрија]])
 
 
=== Комплекси ===
[[Датотека:Hemoglobin t-r state ani.gif|thumbмини|[[Хемоглобин]],<ref>{{cite journal|last=Weed|first=Robert I.|last2=Reed|first2=Claude F.|last3=Berg|first3=George|title=Is hemoglobin an essential structural component of human erythrocyte membranes? |pmc=289318|journal=J Clin Invest.|pmid=13999462 |volume=42 |issue=4 |year=1963|doi=10.1172/JCI104747|pages=581-8}}</ref> један од основних састојака [[крв]]и, комплекс [[гвожђе|гвожђа]] чија се структура мења примањем (оксидацијом) и отпуштањем (редукцијом) [[кисеоник]]а (реакција грађења комплекса).<ref name=Perutz1960>{{Cite journal|last=Perutz|first= M.F. |last2=Rossmann| first2 = M.G. |last3=Cullis| first3 = A.F. |last4=Muirhead| first4 = H. |last5=Will| first5 = G. |last6=North| first6 = A.C.T. |year=1960| title = Structure of H | journal = Nature | volume = 185 | issue = 4711 | doi = 10.1038/185416a0 | pmid = 18990801 |pages=416-422}}</ref><ref name="pmid13734651">{{cite journal|last=Perutz|first=M. F.| title = Structure of haemoglobin | journal = Brookhaven symposia in biology | volume = 13 |year=1960| pmid = 13734651 |pages=165-83}}</ref>]]
 
''Једињења вишег реда'' (комплекси) настају путем реакције грађења комплекса, већином из катјона обојених метала и молекула са слободним електронским паровима ([[лиганд]]има). Многи од комплекса су изразито обојени разним бојама.
Елементи у хемијској формули обично су наведени по одређеном реду, названом [[Хилов систем]]. У том систему, обично су прво наведени атоми [[угљеник]]а (ако их има), затим се наводе атоми водоника (ако их има), те после њих сви остали елементи по абецедном реду. Ако формула не садржи угљеник онда се сви елементи, укључујући и водоник, наводе по абецедном реду. Међутим, од тог правила постоји неколико важних изузетака. За јонска једињења, позитивни јон се готово увек наводи на првом месту, док се негативни јон наводи након њега. За оксиде, атоми кисеоника се обично наводе на крају формуле.
 
У општем случају, органске киселине следе нормална правила да се -{C}- и -{H}- атоми наводе први у формули. На пример, формула за трифлуороацетатну киселину обично се пише као -{C<sub>2</sub>HF<sub>3</sub>O<sub>2</sub>}-. Међутим, више структурних података могу открити описне формуле, као што је на пример формула за исту киселину у облику -{CF<sub>3</sub>CO<sub>2</sub>H}-. С друге стране, хемијске формуле за већину неорганских киселина и база су изузеци од нормалних правила. Оне се пишу у складу са правилима за јонска једињења (позитивни први, негативни други), али оне такође следе правила која наглашавају њихове Аренијусове дефиниције. Тачније, формула за већину неорганских киселина почиње са водоником, а формула за већину база завршава са хидоксидним јоном (-{OH<sup>-</sup>}-).
 
Формуле за неорганска једињења често не дају детаљније структурне податке о њима, као што то илустрира уобичајена употреба формуле -{H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}- за молекул (сумпорне киселине) која не садржи -{H-S}- везе. Презентација која би дала много више описа и података била би -{O<sub>2</sub>S(OH)<sub>2</sub>}-, али се готово никад не пише на овај начин.
== Опис главних група органских једињења ==
=== Алифатична једињења ===
Алифатични угљоводоници се деле у три групе [[Хомологни ред|хомологних редова]] на основу њиховог степена [[Засићеност (хемија)|засићености]]:<ref>{{GoldBookRef |title=Aliphatic compounds |file=A00217 |year=1995}}</ref>
* pарафини или [[алкан]]и су угљоводоници без двоструки или [[трострука веза|троструких веза]]<ref name="google">{{Cite book|title=Hydrocarbons (Alkanes, Alkenes And Alkynes)|last=Arora|first=A.|year=2006|publisher=Discovery Publishing House Pvt. Limited|isbn=9788183561426|url=http://books.google.com.pk/books?id=_4vfMv7aP3EC}}</ref>
* олефини или [[алкен]]и садрже једну или више двоструких веза, нпр. диолефини (диени) или полиолефини
* [[алкин]]и садрже једну или више троструке везе.
 
Остатак групе се класификује на основу функционалних група. Таква једињења могу да имају прав ланац, разгранат ланац или да буду циклична.
 
Циклична једињења могу да буду засићена и незасићена. Најстабилнији прстени садрже пет или шест атома угљеника, мада су велики прстени (макроциклична једињења) и мањи прстени често срећу. Најмања циклоалканска фамилија је трочлани [[циклопропан]] (-{(CH<sub>2</sub>)<sub>3</sub>}-). Засићена циклична једињења ([[циклоалкан]]и) садрже само једноструке везе. [[Циклоалкен]]и и [[циклоалкин]]и садрже двоструке и троструке везе, респективно.<ref>{{March6th}}</ref>
* {{Cite book|ref=harv|title=Hydrocarbons (Alkanes, Alkenes And Alkynes)|last=Arora|first=A.|year=2006|publisher=Discovery Publishing House Pvt. Limited|isbn=9788183561426|url=http://books.google.com.pk/books?id=_4vfMv7aP3EC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sharpe|first=A. G.| title = The Chemistry of Cyano Complexes of the Transition Metals | publisher = Academic Press | location = London |year=1976 }}
* {{Cite book|ref=harv| | title = Nomenclature of Organic Chemistry; 1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups) |year=1971| edition = 3rd | publisher = Butterworths | location = London |isbn=978-0-408-70144-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| author = Лидин Р.А. |last2=Андреева|first2=Л. Л.. |last3=Молочко|first3=А. В..
| title = Константы неорганических веществ: справочник
| страницы =
|year=|isbn=978-5-7107-8085-5|pages=685}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Siegfried|first=Robert|title=From elements to atoms: a history of chemical composition|publisher=American Philosophical Society}}. {{page|year=2002|isbn=978-0-87169-924-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pauling|first=Linus|title=General Chemistry|location=New York|publisher=Dover Publications, Inc|year=1970|isbn=978-0-486-65622-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ebbin|first=Darrell D.|title=General Chemistry, 3rd Ed.|location=Boston|publisher=Houghton Mifflin Co|year=1990|isbn=978-0-395-43302-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Brown|first=T. L.|title=Chemistry – the Central Science, 9th Ed.|location=New Jersey|publisher=Prentice Hall|year=2003|isbn=978-0-13-066997-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Chang|first=Raymond|title=Chemistry |edition= 6th |location=New York|publisher=McGraw Hill|year=1998|isbn=978-0-07-115221-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Zumdahl|first= Steven S. |title= Chemistry, 4th ed.|location= Boston |publisher= Houghton Mifflin|year=1997|isbn=978-0-669-41794-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Siegfried|first=Robert|title=From elements to atoms: a history of chemical composition |year=2002|publisher= American Philosophical Society |isbn=978-0-87169-924-4|pages=}}
* Silberberg, Martin. Chemistry: The Molecular Nature Of Matter and Change. New York: McGraw-Hill Companies. {{page|year=2004|isbn=978-0-07-310169-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title = Высшие жирные спирты (области применения, методы производства, физико-химические свойства)
|pages=329
}}
* {{cite web|last=Л.|last2=Брусова|first2=П.|first=Курц А. Г..|last3=Демьянович|first3=М. В..|authorlink=|year=1999|url=http://www.chem.msu.ru/rus/teaching/brusova/welcome.html|title=Одно- и двухатомные спирты, простые эфиры и их сернистые аналоги|work=Учебные материалы. Органическая химия|publisher=ChemNet. Химический факультет МГУ|accessdate=10. 07. 2010.|archiveurl=https://www.webcitation.org/616PBP7xo?url=http://www.chem.msu.ru/rus/teaching/brusova/welcome.html|archivedate=21. 08. 2011|dead-url=no}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Маркизова|first=Ф. Н.. |last2=Гребенюк|first2=Н. А.. |last3=Башарин|first3=А. В.. |last4=Бонитенко|first4=Ю. Е..
|title = Спирты
363.220

измена