Спарта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 488:
{{quote box| width = 33%| align = right|Случајни пролазниче, кад минеш крај Спарте јави да смо овде пали, покоравајући се њеним законима.|Речи песника [[Симонид са Кеја|Симонида]], посвећене палим Спартанцима код Термопилског кланца. Оне су овековечиле послушност Лакедемоњана њиховим законима.<ref>[http://www.battle-of-thermopylae.eu/main_monuments.html?PHPSESSID=6d803c74905f189be79313b6ebeb4884 Термопилска битка и Симонидов епиграм]</ref>}}
 
Према оцени класичног историчара Антона Пауела, начин образовања у Античкој Спарти је био напреднији у односу на Атину, јер је образовање младих Спартанаца организовала [[држава]]. Пауел спомиње чак и [[Аристотел]]ово признање, који није имао најбоље мишљење о спартанском систему, да сама Спарта најбоље брине о својим поданицима што се тиче образовања. Данас је остао познат велики број спартанских изрека које су остале као симбол спартанске краткоречности и дубоке мудрости. Када је Ликург упитан да ли су Спарти потребне зидине, он је одговорио да праве зидине једног града нису направљене од цигли већ од храбрих мушкараца. Када су питали спартанског краља [[Харилај]]а зашто су спартански закони толико кратки, он је одговорио да људима кратким на речима нису потребни дугачки закони. Када је [[Горго од Спарте|Горго]], супруга Леониде, запитала свог мужа шта да ради ако он се не врати жив из рата, он јој је одговорио да нађе доброг мужа и да роди здраву децу. Једна од најпознатијих изрека свих времена је када је Персијски краљ [[Ксеркс I|Ксеркс]] захтевао од Леониде да положи оружје, он му је одговорио: „Дођи и узми“. После [[Битка код Кизика|пораза спартанске флоте у Кизику]], Спартанци су послали гласника који је пао у руке Атињана. Писмо је гласило овако: „Бродови су потопљени. Миндар је погинуо. Војници су гладни. Шта да радимо?“ Један од најпознатијих примера лаконизма је када краљ Македоније [[Филип II Македонски|Филип -{II}-]], који је био љут зашто су га Спартанци игнорисали, послао претеће писмо где им је према једној верзији написао: „Ако нападнем Спарту, сравнићу град и поробићу вас заувек“. Спартански одговор је гласио: „Ако!“<ref>Norman Davies, ''«-{Europe: a History}-»''</ref>
=== Културно наслеђе ===
Ред 596:
* {{en}} -{Anton Powell. The modern intellect of Sparta.}-[http://www.ekivolos.gr/arxaia%20sparti.htm Екиволос Спарта на Грчком]
* {{en}} -{Paul Cartledge. Agis and Cleomenes' reforms.}-[http://www.ekivolos.gr/arxaia%20sparti.htm Екиволос Спарта на Грчком]
* {{Cite book | ref = harv| last = Russell| first = Bertrand| title = History of Western Philosophy| url = https://books.google.com/books?id=iQZ6Xk9VdtAC| year = 2008| publisher = Touchstone|isbn=978-1-4165-9915-9|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Isager| first = Signe| last2 = Skydsgaard| first2 = Jens Erik| title = Ancient Greek Agriculture: An Introduction| url = https://books.google.com/books?id=Wf3jpwKu7uQC&pg=PA131| year = 1995| publisher = Routledge|isbn=978-0-415-11671-8| pages = 131-}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Wilson| first = Nigel Guy| title = Encyclopedia of Ancient Greece| url = https://books.google.com/books?id=-aFtPdh6-2QC&pg=PA215| year = 2006| publisher = Routledge|isbn=978-0-415-97334-2| pages = 215-}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Спарта