Дамјан Каулици — разлика између измена

Након Каулицијеве смрти 1810. године, књиговезачку радионицу је преузео његов син '''Константин''' (око 1790 – 1951) и значајно је унапредио. Помогао је Константин новосадску српску гимназију 1814. године са 200 ф. прилога. Константин се повукао са посла књижара почетком 40-их година 19. века (1842)<ref>"Сербске Народне новине", Будим 1842.</ref>, када посао преузима његов син '''Јован''' који, најпре са братом '''Дамјаном''', а касније сам, наставља посао<ref>"Сербске Народне новине", Будим 1845.</ref> и [[1846]]. године остаје једини штампар у Новом Саду, након што је Јанковићева штампарија престала са радом.<ref>{{cite book|last=Стајић |first=Васа |title=Нови Сад, његов магистрат и културна прегнућа новосадских Срба |year=1933|location=Сремски Карловци |pages=126}}</ref>