Отворите главни мени

Промене

3 бајта уклоњена ,  пре 4 месеца
м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
[[Датотека:Asklepios - Epidauros.jpg|220px|мини|[[Асклепије]], бог медицине и лечења у [[Грчка митологија|грчкој митологији]]. Приказ змијом обавијеног штапа Асклепија се фреквентно користи за означавање медицине.]]
 
'''Медицина''' ({{јез-la|ars medicina}} — „уметност лечења“) бави се [[Дијагностика|дијагностиком]], [[Превентивна здравствена заштита|превентивом]] и [[Терапија|терапијом]] физичке и психичке [[Болест|болестиболест]]и човека.<ref>{{cite encyclopedia|title=Medicine, n.1 |url= http://www.oed.com/view/Entry/115715?result=1&rskey=YZWqVc& |encyclopedia=OED Online |year=2014|publisher=Oxford University Press |accessdate=08. 11. 2014}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|title=Medicine |url= http://oxforddictionaries.com/definition/medicine?q=medicine |encyclopedia=Oxford Dictionaries Online |publisher=Oxford University Press |accessdate=08. 11. 2014}}</ref> Медицина означава и науку болести и практичну примену. Реч ''медицина'' је изведена из [[Латински језик|латинске]] речи -{''ars medicina''}-, са значењем ''уметност лечења''.<ref>Etymology: {{lang-la|medicina}}, from ''ars medicina'' "the medical art", from ''medicus'' "physician". ([http://www.etymonline.com/index.php?term=medicine Etym.Online]) Cf. ''mederi'' "to heal", etym. "know the best course for," from Proto-Indo-European language base *med- "to measure, limit. Cf. [[Grčki jezik|Greek]] ''medos'' "counsel, plan", [[Avestanski jezik|Avestan]] ''vi-mad'' "physician"</ref><ref>[http://www.etymonline.com/index.php?term=medicine "Medicine"] ''Online Etymology Dictionary''</ref> Медицина обухвата разноврсне активности [[Здравствена заштита|здравствене заштите]] којима се одржава и обнавља [[здравље]] путем [[Превентивна здравствена заштита|превенције]] и [[терапија|третмана]] [[болест]]и.
Савремена медицина примењује [[биомедицинске науке]], [[Медицинско истраживање|биомедицинска истраживања]], као и [[Људска генетика|генетичку]] и [[медицинска технологија|медицинску технологију]] до [[Медицинска дијагноза|диагнозира]], третира, и спречи повреде и болести, типично [[лек|фармацеутским]] или [[Хирургија|хируршким]] путем, али и путем низа разноврсних терапија као што су [[психотерапија]], [[удлага (медицина)|ортопедска средства]], [[протеза|простетика]], [[биолошки медицински производ]]и, и [[Радијациона терапија|јонизациона радијација]], између осталог.<ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/medicine | title=Dictionary, medicine | accessdate=02. 12. 2013}}</ref>
 
Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са [[религија|религиозним]] и [[филозофија|филозофским]] гледиштима локалне културе. На пример, [[врач]] би примењивао лековите биљке и изрицао [[молитва|молитве]] за оздрављење, или антички филозоф и [[лекар]] би применио [[испуштање крви]] сагласно са теоријама [[Хуморална теорија|хуморализма]]. У недавним вековима, од времена [[Историја науке|напретка науке]], највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке ([[фундаментална наука|фундаменталне]] и [[примењена наука|примењене]], под окриљем '''медицинске науке'''). Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на [[цитологија|ћелијском]] и [[молекулска медицина|молекулском]] нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.
 
Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као [[традиционална медицина|традиционална]] или [[народна медицина]]. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива [[алтернативна медицина|алтернативном медицином]]. На пример, евиденција о ефективности [[акупунктура|акупунктуре]] је „варијаблна и неконзистентна“ за било које обољење,<ref name=Colquhoun2013>{{cite journal|last=Colquhoun| first = D |authorlink= |last2=Novella|first2=Steven| pmid = 23709076 | url = http://www.dcscience.net/Colquhoun-Novella-A&A-2013.pdf | format = PDF | title = Acupuncture is a theatrical placebo: the end of a myth | journal = Anesthesia & Analgesia | volume = 116 | issue = 6 |year=2013| doi=10.1213/ANE.0b013e31828f2d5e|pages=1360-1363}}</ref> али је генерално безбедна кад је изводи адекватно образана особа.<ref name="nciacupuncture">{{cite web|title=Acupuncture (PDQ®)|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/cam/acupuncture/healthprofessional/page6|publisher=[[National Cancer Institute]]|accessdate=15. 09. 2013}}</ref> У контрасту с тим, третмани изван опсега безбедности и ефикасности се називају [[надрилекарство]]м.
Компоненте медицинског интервјуа су:<ref name=Coulehan_2005>{{harvnb|Coulehan|Block|2005|pp=}}</ref><ref name=AHIMA2005>{{cite journal|vauthors=Addison K, Braden JH, Cupp JE, Emmert D, Hall LA, Hall T, Hess B, Kohn D, Kruse MT, McLendon K, McQueary J, Musa D, Olenik KL, Quinsey CA, Reynolds R, Servais C, Watters A, Wiedemann LA, Wilkins M, Wills M, Vogt NE | title = Update: Guidelines for Defining the Legal Health Record for Disclosure Purposes | journal = Journal of AHIMA | volume = 78 | issue = 8 |pages=64A–G|year=2005| pmid = 16245584 | url = http://library.ahima.org/xpedio/groups/public/documents/ahima/bok1_027921.hcsp?dDocName=bok1_027921 | archivedate=09. 03. 2008 | first21 = NE | first20 = M | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080309002938/http://library.ahima.org/xpedio/groups/public/documents/ahima/bok1_027921.hcsp?dDocName=bok1_027921}}</ref>
* изношење симптома - разлог медицинске посете
* историја болести - хронолошки поређани симптоми са њиховим објашњењем
* активност пацијента
* лекови које пацијент користи - важно је изнети и алергије
* питања лекара о стању пацијента
 
Током физичког прегледа пацијента доктор проверава симптоме чулом додира, вида, слуха или мириса. Постоје четири акције које се користе током овог прегледа: инспекција, палпација (додир), удараљке и аускултације.<ref>{{cite journal|url=http://journals.lww.com/nursing/Fulltext/2006/11002/Assessing_patients_effectively__Here_s_how_to_do.5.aspx |title=Assessing patients effectively: Here's how to do the basic four techniques |journal=Nursing2014}}</ref>
 
Клинички преглед подразумева проучавање:
** [[Кардиологија]]
** [[Нефрологија]]
** [[Пулмологија]]/[[пнеумофтизиологија]]/Пнеумологија/Респирологија
** [[Реуматологија]]
** [[Хематологија]] и [[онкологија]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Unschuld|first=Pual|title=Huang Di Nei Jing: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text|url=http://books.google.com/books?id=N2ZdrPCbpNIC&pg=PR9|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-92849-7|pages=ix}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ackerknecht|first=Erwin|title=A Short History of Medicine|url=http://books.google.com/books?id=Btx3M5t6lDEC&pg=PA22|year=1982|publisher=JHU Press|isbn=978-0-8018-2726-6|pages=22}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Guyton|first=Arthur C. |last2=Hall|first2=John E. |title=Медицинска физиологија|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999|isbn=978-86-387-0599-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Анђелковић|first=З.|last2=Сомер|first=Љ.|last3=Перовић|first=М.|last4=Аврамовић|first=В.|last5=Миленкова|first=Љ.|last6=Костовска|first=Н.|last7=Петровић|first=А.|title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001|isbn=978-86-7434-003-5|pages=}}
* William DePrez Inlow: ''Medicine: its nature and definition''. Bulletin of the History of Medicine, 1946.
* Wolfgang Eckart: ''Geschichte der Medizin.'' Springer, 6. Auflage. {{page|year=2009|isbn=978-3-540-79215-4|pages=}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Медицина|* ]]
[[Категорија:Природне науке]]
[[Категорија:Медицина|*]]
363.220

измена