Suspenzija (hemija) — разлика између измена

[[DatotekaДатотека:WaterAndFlourSuspensionLiquid.jpg|200px|мини|десно|Koloidna suspenzija brašna u vodi izgleda svetlo plavo zato što se plavo svetlo bolje reflektuje na česticama brašna nego crveno svetlo. Ovo je poznato kao [[Тиндалов ефекат|Tindalov efekat]]. ]]

U [[hemija|hemiji]], suspenzija je [[Homogenost i heterogenost|heterogeni]] [[fluid]] koji sadrži čvrste [[čestica|čestice]] koje su dovoljno velike da se mogu [[sedimentacija|istaložiti]].<ref name=<"Alberts">{{cite book|author=Alberts B. |display-authors=etal |year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=0-8153-4072-9}}</ref><ref name="Bajrović">{{Cite book |author=Bajrović K |author2= Jevrić-Čaušević A. |author3= Hadžiselimović R. |title=Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju|publisher=Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo|year=2005|isbn= 9958-9344-1-8}}</ref> Obično moraju biti veće od 1 [[mikrometar|mikrometra]]. Čvrsta materija je raspršena u [[fluid]]u mehaničkim uticajem. Za razliku od [[Koloidni rastvor|koloida]], suspenzija će se s vremenom sedimentirati.<ref>Chemistry: Matter and Its Changes, 4th Ed. by Brady, Senese, ISBN 978-0-471-21517-12</ref> Primer suspenzija bi bio pesak u [[voda|vodi]]. Čestice čvrste materije su vidljive [[mikroskop]]om. Koloidi i suspenzije se razlikuju od [[rastvor]]a u kojima rastvorena materija ne postoji kao čvrsta materija, a rastvarač i rastvorak su homogeno pomešani.<ref>The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed.</ref>

Suspenzije su, s termodimačkog gledišta, nestabilne, ali ipak mogu biti kinetički stabline dugo vremena. Njihovo vreme sedimentacije mora biti precizno izmereno da bi se mogao osigurati najbolji kvalitet proizvoda. "Stabilnost suspenzije se očituje u njezinoj sposobnosti da odoleva promenama vlastitih svojstava tokom vremena." - D.J. McClements.<ref>{{cite book|author=McClements, David Julian |title=Food Emulsions: Principles, Practices, and Techniques, Second Edition|url=https://books.google.com/books?id=wTrzBPbf_WQC&pg=PA269|date=16 December 2004|publisher=[[Taylor & Francis]]|isbn=978-0-8493-2023-1|pages=419-424}}</ref>

Kinetički proces destabilizacije može biti dosta dug (čak i do nekoliko meseci ili [[godina]] za neke suspenzije) i često su potrebni [[katalizator]]i za ubrzavanje rastavljanja suspenzije da bi se postiglo kraće potrebno vrieme za dizajn novog proizvoda. Termalne metode su najkorištenije i funkcioniraju tako što povećaju [[temperatura|temperaturu]] za ubrzavanje destabilizacije suspenzije (ispod kritične temperature potrebne za hemijsku [[degradacija|degradaciju]]). Temperatura utiče ne samo na [[gustina|gustinu]] suspenzije nego i na [[Površinski napon|površinski napon]] u slučaju nejonskih površina, ili uopšteno govoreći, na interakcije [[sila]] unutar sistema. Čuvanje suspenzije na visokim temperaturama simuliše uvete iz stvarnog života (npr. tuba kreme za sunčanje leti), ali i ubrzava proces [[destabilizacija|destabilizacije]] do 200 puta.